Pet dokaza koje niko nije mogao da ospori: Zbog ovoga je Vladimir Kecmanović osuđen na robiju

Viši sud u Beogradu osudio je Vladimira Kecmanovića na 14 godina i 6 meseci zatvora, a sud je imao niz dokaza koje odbrana nije mogla da ospori, a posebno se izdvojilo pet takvih koji nesumnjivo ukazuju na krivicu.

Presuda izrečena 18. juna 2026. godine, u ponovljenom suđenju pred sudijom Draganom Martinovićem, stavila je tačku na drugo prvostepeno suđenje ocu dečaka ubice iz OŠ "Vladislav Ribnikar". Vladimir Kecmanović proglašen je krivim za teško delo protiv opšte sigurnosti i zanemarivanje deteta. Njegova supruga Miljana branila se sa slobode tokom celog postupka, dok je on u pritvoru proveo pune tri godine.

Presuda još nije pravosnažna, i tužilaštvo i odbrana najavili su žalbu Apelacionom sudu.

Ipak, tokom obrazloženja presude javnost je mogla čuti dokaze o kojima se sad bruji, a koje niko, pa ni odbrana svojom žalbom ne može da ospori.

Dokaz 1: Otac ga je lično učio kako da stoji, diše, nišani i puca

Sud je utvrdio da je Vladimir Kecmanović u periodu od godinu dana pre tragedije sistematski obučavao svog tada 13-godišnjeg sina da rukuje vazdušnim i vatrenim oružjem. Nije bila reč o slučajnom kontaktu deteta sa oružjem, bila je to organizovana obuka. Sudija Martinović precizirao je da je Kosta naučen kako da stoji, drži pištolj, pravilno diše, nišani i puca.

Tužilaštvo je tu činjenicu postavilo kao kamen-temeljac optužnice. Postupajuća tužiteljka rekla je da je Vladimir Kecmanović stvorio uslove da se dogodi zločin, jer je sina od 12 do 13 godina obučio da rukuje pištoljima i puca. Ta obuka, utvrdio je sud, nije odgovarala uzrastu deteta ni po jednom kriterijumu.

Dokaz 2: Oružje u koferima umesto u propisnom sefu

Zakon o oružju i streljivu jasno propisuje da oružje i streljivo moraju biti zaključani i posebno odvojeni u sefovima ili sličnim ormarima pričvršćenim za zid, koji se ne mogu lako otvoriti. Vladimir Kecmanović oružje je čuvao u koferima za prenos. To nije bila sitna formalna nepravilnost to je bio neposredni uzrok koji je omogućio zločin.

Odbrana je tvrdila da su kovčezi bili zaključani šifrom i skriveni tako da dečak nije znao gde se nalaze. Sud tu argumentaciju nije prihvatio. Utvrđeno je da Kecmanović nije savesno čuvao oružje da ne dospe u ruke deteta, što je direktno kršenje zakona i osnov za krivičnu odgovornost.

Foto: Tanjug/Aleksandar Jovanović Cile/Društvene mreže

Dokaz 3: Kosta je za manje od sat vremena pronašao oružje i pogodio šifru

Ovaj dokaz možda je najrečitiji od svih. Utvrđeno je da je Kosta 24. aprila, kada je bio sam u kući i već doneo odluku da počini zločin, između pola sata i sat vremena tražio oružje, pronašao ga, bez problema pogodio šifru, uzeo oba pištolja i vratio ih na mesto.

Dana 1. maja uveče vratio se, uzeo poluautomatske pištolje — „zbrojevku" i „ruger" — i ukupno 92 metka, i sakrio ih u fioku svog radnog stola. Između dva i tri sata ujutro u kupatilu je izrađivao Molotovljeve koktele. Napad koji je sledećeg jutra odneo živote devetoro dece i čuvara Dragana Vlahovića trajao je tačno dve minute i jednu sekundu.

Dokaz 4: Otac video da nešto nije u redu, ali nije reagovao

Upravo u trenutku kada je Kosta 1. maja uzimao oružje, Vladimir Kecmanović je preko mobilne aplikacije pokušao daljinski da pristupi sistemu video-nadzora u stanu. Aplikacija mu to nije dozvolila. Roditelji su prešli preko toga, zaključivši da dečak samo prolazi kroz fazu u kojoj zahteva privatnost.

Taj propušteni signal sud je vrednovao kao deo šire slike, kontinuiranog izostanka roditeljskog nadzora i odsustva reakcije na znakove uzbune. Kecmanovići su, podsetimo, prvi roditelji u srpskom pravosuđu optuženi za psihičko zanemarivanje deteta. Tužilac je naglasila da nije bila u pitanju jedna izolovana greška, već dugotrajan obrazac ponašanja.

Dokaz 5: Sam Kosta potvrdio da mu je otac dao pristup oružju

Maloletni Kosta K. saslušan je putem video-linka iz bolnice u svojstvu svedoka u istrazi protiv roditelja. Potvrdio je da mu je otac omogućio pristup šifri sefa sa oružjem i da ga je vodio u streljanu. Na suđenju je izjavio da mu je otac oružje stavio na raspolaganje.

Odbrana je i ovaj iskaz osporavala, a sinov iskaz u ponovljenom postupku delimično se razlikovao od ranijih svedočenja. Sud, međutim, nije u potpunosti sledio novu verziju iskaza i ostao je pri zaključku koji proizlazi iz kombinacije svih pet dokaza zajedno.

Na kraju izricanja presude, sudija Dragan Martinović izjavio je da smatra da ova presuda može biti dobar zamajac za promenu određenih propisa, uključujući zabranu deci da pucaju u streljani i pooštrene uslove za držanje oružja kod kuće.

BONUS VIDEO