Šta je amonijak, koliko je opasan i šta da radite ako ga osetite? MUP izdao hitno upozorenje

U noći između subote i nedelje, u 00.50 časova, iz hladnjače u Ulici Prvomajska 9 u Guči iscurio je amonijak, a MUP Srbije odmah aktivirao sistem za hitno obaveštavanje građana.

Ministarstvo unutrašnjih poslova potvrdilo je da je reč o tehničko-tehnološkom udesu sa opasnim materijama. Sektor za vanredne situacije izašao je na teren i preduzeo mere na obezbeđivanju područja, dok su građanima upućene jasne preporuke o ponašanju. Broj povređenih, uzrok curenja i količina ispuštenog gasa u Guči za sada zvanično nisu potvrđeni.

Nesreća u zapadnoj Srbije nije prva ovakve vrste, jer se curenje amonijaka iz razlitičih razloga i sa različitim posledica nažalost već dešavalo kod nas.

Šta da radite ako ste u blizini

Institut Batut i stručnjaci Udruženja toksikologa Srbije dali su jasne preporuke za slučaj ovakvog incidenta. Ako ste se zatekli napolju u blizini mesta curenja, odmah se udaljite u pravcu koji je pod pravim uglom na pravac duvanja vetra, ne u smeru kojim vetar duva.

Ako ste u stambenoj ili poslovnoj zgradi, odmah zatvorite sve prozore i vrata i ne provetrujte prostorije. Ostanite unutra dok nadležni organi ne potvrde da je opasnost prošla. Ako ipak morate da izađete, koristite masku N95 ili tkaninu natopljenu vodom preko usta i nosa, ali imajte na umu upozorenje stručnjaka da ni N95 maske nisu potpuna zaštita jer su molekuli amonijaka sitniji od pora filtera.

Izbegavajte vodu sa otvorenih izvorišta i individualnih bunara u vreme incidenta. Ako postoji sumnja na trovanje, osobu odmah izvedite na čist vazduh, eventualne opekotine na koži isperite velikom količinom vode i skinite odeću koja je bila izložena parama, posebno ako je vlažna. Zatim što pre potražite medicinsku pomoć, jer simptomi mogu da se pojave i nekoliko sati nakon izlaganja, poručuje Batut.

Guča je turistički i kulturno prepoznatljivo mesto, domaćin čuvenog Sabora trubača, što ovaj incident čini posebno osetljivim po bezbednost većeg broja potencijalnih posetilaca i lokalnog stanovništva. Nadležne službe su u toku noći ostale na terenu, a dalje informacije o situaciji očekuju se od MUP-a Srbije.

Šta je amonijak i zašto se nalazi u hladnjačama

Amonijak je bezbojan gas karakterističnog oštrog i neprijatnog mirisa, lakši od vazduha na sobnoj temperaturi. Prema podacima Hemijskog fakulteta u Beogradu, dobro se rastvara u vodi i rutinski se koristi kao rashladni medijum u industrijskim hladnjačama, zbog čega su ovakvi incidenti poznat rizik u prehrambenoj i rashladnoj industriji. Pored toga, primenjuje se i u proizvodnji veštačkog đubriva, plastike, eksploziva, tekstila, pesticida i boja.

Radi lakšeg transporta i skladištenja, amonijak se pod visokim pritiscima prevozi i čuva u tečnom stanju. Kada se prospe, tečni amonijak brzo prelazi nazad u gasovito stanje, a pri kontaktu sa vodom se rastvara. Upravo ta osobina čini ga posebno opasnim u otvorenom prostoru.

Koliko je zaista opasan i koji su simptomi

Amonijak je jak iritant za oči, respiratorni trakt i kožu, a dominantan put ulaska u organizam je udisanjem, saopštio je Institut za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut". Tegobe nastaju vrlo brzo, u roku od nekoliko minuta od izlaganja, i mogu napredovati tokom narednih sati.

Već u manjim koncentracijama amonijak izaziva iritaciju nosa i grla i probleme sa disanjem. U većim koncentracijama dolazi do jakog kašlja, ozbiljnih oštećenja pluća i iritacije očiju, pa i gubitka vida. Izlaganje većoj količini označava se kao trenutna opasnost po život i zdravlje, dok u najkomplikovanijim situacijama velika koncentracija ovog gasa može da izazvove teške hemijske opekotine i smrtni ishod, u zavisnosti od dužine izlaganja, prema podacima Instituta Batut.

Na očima se efekti javljaju kao crvenilo, pečenje, bol i pojačano suzenje, a moguć je i zamagljen vid. Udisanje izaziva nadražajni kašalj, osećaj gušenja, bol i sviranje u grudima, mučninu i povraćanje. Posebno je opasan plućni edem koji može biti odložen i nekoliko sati. Potpuni stepen povrede oka može se pokazati tek do nedelju dana nakon izlaganja, upozorava Batut.

Postoji i skrivena zamka: amonijak izaziva zamor čula mirisa, zbog čega osoba može prestati da ga oseća i pomisliti da je opasnost prošla, iako je i dalje izložena opasnim koncentracijama, navodi Hemijski fakultet.

Zašto je posebno opasan usred naseljenog mesta

Iako je amonijak na sobnoj temperaturi lakši od vazduha i diže se, u prisustvu vlage iz atmosfere formira pare koje su teže od vazduha. Prema objašnjenju Hemijskog fakulteta, te pare se šire duž tla i u nižim područjima sa slabim protokom vazduha, upravo tamo gde se kreću i borave ljudi.

Amonijak pri kontaktu sa vlagom iz vazduha formira toksičnu i korozivnu maglu, što je razlog zašto je ključno da građani u okolini mesta nesreće drže prozore i vrata zatvorenim i ne izlaze napolje bez naloga nadležnih. Dodatni rizik u gustoj urbanoj sredini je i mogućnost paljenja ili eksplozije pri visokim koncentracijama gasovitog amonijaka od 16 do 25 odsto, što je još jedan razlog da se ne prilazi mestu incidenta, prema podacima Hemijskog fakulteta.