Krv je progovorila, ubica konačno iza rešetaka! Forenzičari otkrili detalj koji je promenio sve

Na mestu zločina krv nije samo posledica nasilja. Njene mrlje mogu da postanu svojevrsna mapa događaja. Oblik, veličina, raspored i međusobni odnos tragova mogu pomoći forenzičarima da utvrde gde se nalazila povređena osoba, kakvo je bilo njeno kretanje i pod kojim okolnostima su tragovi nastali.

Ta oblast forenzike naziva se analiza obrazaca krvnih mrlja, odnosno "bloodstain pattern analysis".

U Srbiji se njome, između ostalih, bave stručnjaci niškog Zavoda za sudsku medicinu, a njihov rad obuhvata rekonstrukciju događaja na osnovu izgleda i rasporeda krvavih tragova.

U jednom radu objavljenom 2025. godine stručnjaci Zavoda navode da kombinovanje sudske medicine i analize obrazaca krvnih mrlja može biti posebno važno u slučajevima kada početna slika događaja nije jasna.

Jedan od domaćih slučajeva u kojem je takva analiza imala važnu ulogu jeste ubistvo Jasmine Živković u Medoševcu kod Niša.

Foto: Informer

Jasmina je 3. oktobra 2016. godine ubijena u porodičnoj kući. Njen suprug Goran tvrdio je da su ih napali razbojnici, da je i sam zadobio udarac u glavu i da se ne seća šta se dogodilo.

Kuća je bila ispreturana, što je trebalo da podrži priču o pljački. Međutim, forenzička analiza počela je da ruši takvu verziju događaja.

U slučaju Jasmine Živković upravo je neslaganje između prijavljene priče o razbojništvu i fizičkih tragova bilo važno za razbijanje prvobitnog scenarija.

Goranove povrede takođe nisu odgovarale njegovom iskazu, što je dodatno dovelo u pitanje njegovu verziju događaja.

Posebno su bili važni krvavi tragovi na mestu zločina. Analizom njihovog rasporeda utvrđeno je da je osoba koja je nanosila udarce sedela preko Jasmininih kukova.

Takav položaj nije odgovarao priči o slučajnom napadu razbojnika, već je ukazivao na drugačiji tok događaja.

Foto: Informer

I upravo je to jedna od stvari koje analiza krvnih mrlja može da pruži istražiteljima: ne samo odgovor na pitanje gde je krv, već i šta je moglo da se događa dok je krv nastajala.

Krv kao trag kretanja

Kada krv kapne na površinu, ona ne izgleda uvek isto. Oblik zavisi od niza faktora, uključujući način na koji je nastala, ugao pod kojim je pala, površinu na koju je dospela i energiju koja je delovala na krv.

Veći broj mrlja može da formira određeni raspored, a njihov međusobni odnos može pomoći pri određivanju mesta na kojem je nastala povreda i položaja osobe u tom trenutku.

Kod nekih obrazaca moguće je analizirati pravac iz kojeg su kapljice stigle, dok se kombinovanjem više tragova može dobiti predstava o području iz kojeg je krv potekla.

Ali nijedan pojedinačni trag ne treba posmatrati odvojeno od ostatka mesta događaja.

Nisu sve krvave mrlje iste

Jedna od osnovnih stvari koje forenzičari razlikuju jeste način na koji je krv dospela na neku površinu.

Postoje, između ostalog, tragovi kapanja, kada krv pada pod dejstvom gravitacije, zatim transferni tragovi, koji nastaju kontaktom krvave površine sa drugom površinom, kao i različiti obrasci prskanja koji mogu nastati usled delovanja sile.

Kod transfernog traga, na primer, krv može da se prenese sa jednog objekta na drugi. Zato krv na odeći ne znači automatski da je osoba bila prisutna u trenutku nastanka povrede. Ona je mogla doći u kontakt sa već krvavom površinom kasnije.

Upravo je ta razlika postala presudna u jednom od najpoznatijih svetskih slučajeva u kojem je analiza krvnih mrlja odigrala ogromnu ulogu.

Osam sitnih mrlja koje su promenile život

David Kam, bivši policajac iz američke savezne države Indijana, 2000. godine pronašao je svoju suprugu i dvoje dece mrtve u garaži porodične kuće.

Foto: youtube prtscr

Na njegovoj majici pronađeno je svega osam sitnih krvavih mrlja.

Tužilaštvo je tvrdilo da su to tragovi nastali tokom pucnjave i da predstavljaju takozvani "high-velocity impact spatter", odnosno sitne kapljice nastale pri udaru projektila u telo.

Takvo tumačenje Kama je postavljalo veoma blizu žrtava u trenutku pucnjave.

Odbrana je, međutim, imala potpuno drugačije objašnjenje. Njeni stručnjaci tvrdili su da mrlje predstavljaju transferne tragove, odnosno krv koja je na majicu mogla dospeti nakon pucnjave, kada je Kam pokušavao da pomogne svom sinu.

Ista majica. Isti tragovi. Potpuno različito tumačenje.

Foto: youtube prtscr

David Kem je tokom godina imao tri suđenja i bio je osuđen, a potom je 2013. godine oslobođen. U zatvoru je proveo oko 13 godina. Drugi muškarac, čiji je DNK pronađen na mestu zločina, kasnije je osuđen za ubistva.

Foto: youtube prtscr

Krv može da pokaže mnogo, ali ne može sama da ispriča ceo zločin

Stručnjaci iz niškog Zavoda za sudsku medicinu upravo naglašavaju značaj kombinovanja analize krvnih obrazaca sa drugim oblastima sudske medicine.

Zato se krvni tragovi ne posmatraju sami za sebe.

Obdukcija pokazuje prirodu i mehanizam povreda. Na mestu događaja se analiziraju tragovi, predmeti i njihov položaj. Proveravaju se iskazi učesnika, snimci, komunikacija, DNK i drugi materijalni dokazi.

Tek kada se svi ti delovi uklope, istražitelji mogu da naprave pouzdanu rekonstrukciju.

Šta krv može da otkrije?

U zavisnosti od slučaja, analiza obrazaca krvnih mrlja može pomoći da se utvrdi:

Gde je povređena osoba mogla da se nalazi?

Kakav je bio njen položaj?

Da li je nakon povrede menjala položaj?

Da li je krv dospela na odeću direktnim kontaktom ili drugim putem?

Da li određeni tragovi pripadaju istom događaju?

Da li se iskaz učesnika uklapa u fizičke tragove na mestu događaja?

Filmovi su nas naučili da forenzičar pogleda tri kapljice krvi, namršti se i izgovori tačan redosled događaja. Stvarni svet je, nažalost, manje teatralan.

Jer krv može da ispriča priču - samo je pitanje da li smo je pravilno pročitali.

BONUS VIDEO