Za koga rade plaćene ubice u Srbiji? Najsurovija ubistva koštaju do 3 miliona evra

Pripadnici MUP Srbije uhapsili su na teritoriji Priboja državljanina Severne Makedonije Jovana G. za koga se sumnja da je kao unajmljeni egzekutor ušao u zemlju kako bi izvršio naručeno ubistvo.

Prema informacijama sa terena, njegovo angažovanje se povezuje sa "kavačkim klanom", dok za sada nije poznato ko je navodno trebalo da bude njegova meta. Proveravaju se navodi o njegovoj povezanosti sa ranijim pokušajem ubistva Budvanina Marka Ljubiše Kana. Prema informacijama iz istrage, proveravaju se i navodi da je za izvršenje planirane likvidacije dobio značajnu sumu novca.

Foto: Informer

Marko Nicović, advokat i član Svetske asocijacije šefova policija kaže za Informer da su posle građanskih ratova u bivšoj Jugoslaviji mnogi kriminalci koji su bili pripadnici paravojnih i parapolicija ostali bez posla.

- Sa kriminalizacijom ovih prostora oni su postali "poželjni kadrovi" za profesionalna ubistva, reket, ucene, obezbeđenja krijumčarskih puteva droga i drugih vidova kriminala. Međutim kao iskusni ljudi sa frontova postali su traženi i na međunarodnom planu. Tako da su ih vođe kartela iz  Južne Amerike Sineloa, Nueva Halisko, Zetas, Golfo i drugi angažovali  kao profesionalnce, snajperiste i obezbeđenja. Takođe su ih zaposlili i Italijani i vođe Ndrangete, Koza Nostre, Kamore, Santa Korone i drugih. Među tim pripadnicima postoje specijalisti za eksplozive, urbanu borbu, snajperi, stručnjaci za borbu hladnim oružjem. Mnogi od tih kriminalaca su svoje akcije ubistava izvodili za naknadu od 20.000 evra, pa čak do 3.000.000 evra, i to sve zavisno od mete - da li je žrtva politički angažovana, medijski prisutna, ekonomski situirana i da li je povezana sa obaveštajnim i policijskim strukturama i centrima moći. Ukoliko jeste, cena je veća jer je skuplja i logistika kao i prikupljanje informacija o meti likvidacije - ističe Nicović.

Foto: ATAIMAGES

Navodi da su u zadnjih desetak godina mnogi od njih ojačali statusno i ekonomski, pa su počeli da za te akcije angažuju mlade ljude koji su bez posla i samim tim su postali idealna populacija za te poslove.

- Još nešto je interesantno, a to je da oni sada međusobno razmenjuju usluge bez konkretnog plaćanja. To znači da neko od ubica iz Srbije ubije nekog u Crnoj Gori i obratno. To se odnosi i na teritorije Češke, Slovačke, Italije, Grčke, Mađarske, Španije pa čak i na drugim kontinenta. Ustvari se kreirao jedan specifičan esnaf, a to su profesionalne ubice što predstavlja veliki problem za policiju jer je teško povezati događaj sa nekom grupom u zemlji izvršenja ako ubice dolaze sa druge teritorije. Sa druge strane, na ovim našim prostorima bivše Jugoslavije policije međusobom sarađuju sa velikom rezervom  i podozrivošću jer svaki zahtev za saradnju posmatraju prvo kroz političku optiku, što dodatno usporava i onemogućava svaku istragu za ubistvo - naglašava sagornik Informera.

Likvidacije se naručuju za sume koje variraju od nekoliko hiljada do preko 100.000 evra, zavisno od mete. Poslednjih godina angažuju se osobe bez policijskog dosijea koja prave početničke greške.

Čaba Der

Čaba Der, poznat po nadimku "nasmejani ubica", kriminalnu karijeru je počeo je kao lopov u rodnom Čantaviru, kod Subotice, da bi ga u zatvoru, kako se veruje, pridobila grupa Vojislava Škrbića, nako-bosa iz Novog Sada za čiji je račun po izlasku ubio Branislava Jeličića. Hapšen je jer je nameravao da likvidira Alana Kožara, vođu "barske" grupe.

Foto: Privatna arhiva

Der je uhapšen u Pragu 1. januara 2019. a njegovo izručenje su, pored Srbije, tražile i Španija, Holandija i Mađarska, kojoj je izručen 18. jula te godine. Der je policiji u Budimpešti priznao ubistvo Nebojše Markovića, tvrdeći da je meta bio njegov zet Aleksandar Šarac, pripadnik jednog od crnogorskih kriminalnih klanova u Beogradu, koji je kasnije likvidiran. Inače, Viši sud u Beogradu, 30. jula 2021. godine, osudio je Čabu Dera na 40 godina zatvora, zbog teškog ubistva na podmukao način Beograđanina Nebojše Markovića 5. januara 2019. godine, dok je Alen Cigler, zbog pružanja pomoći izvršiocu posle počinjenog krivičnog dela, osuđen na četiri godine. Deru je presuda doneta u odsustvu, jer je u Mađarskoj već osuđen na doživotni zatvor zbog dva ubistva.

Sretko Kalinić

Sretko Kalinić (52), pripadnik "zemunskog klana", pravosnažno je osuđen na jedinstvenu maksimalnu kaznu od 40 godina zatvora za brojna ubistva, otmice i teroristička dela, kao i za učešće u atentatu na premijera Srbije Zorana Đinđića. Svoju "karijeru" je počeo u "crvenim beretkama", gde se zadržao kratko. Iskoristio je svoje "veštine" da započne svoje delovanje u podzemlju.

Foto: Tanjug/Informer.rsInsajde

Prema dostupnim informacijama, Milorad Ulemek Legija je doveo Sretka Kalinića u "zemunski klan" i uključio ga u likvidacije koje je ova kriminalna grupa vršila. Prema operativnim podacima policije i kasnijim svedočenjima na sudu, njihova veza datira još iz ratnih devedesetih godina sa prostora Republike Srpske Krajine. Legija je tamo uočio Kalinićevu bezobzirnost i "talenat za ubijanje", nakon čega ga je preporučio i povezao sa Dušanom Spasojevićem Šiptarom, vođom Zemunaca. 
Sretko Kalinić ubrzo je postao glavni i najsuroviji egzekutor klana, za kojeg nisu znali mnogi iz "zemunskog klana". Izvršavao je direktne naloge za likvidacije koje su izdavali Dušan Spasojević i sam Legija. Isprva se za njega malo znalo jer je vrh "zemunskog klana" skrivao svog najboljeg pucača, što među policijskim što među kriminalnim krugovima. Miladin Suvajdžić-Đura Mutavi, koji je uhapšen u "Sablji" kao pripadnik "zemunskoga klana!, ga je prvi put prijavio istražnim organima, ali nije znao ni ime ni prezime, već samo nadimak "Beli".

Duško Tanasković

Državljanin Srbije Duško Tanasković (32) iz Kragujevca osuđen je 26. marta 2023. godine u Županijskom sudu u Zadru na 19 godina zatvora zbog ubistva visokopozicioniranog pripadnika "škaljarskog klana" Gorana Vlaovića Goge 25. avgusta 2022. godine ispred jednog noćnog kluba "Noa" na Pagu.

 

Foto: Društvene mreže

"Osim što je ranije rekao da nije kriv, Tanasković dosad nije otkrio motiv zbog kojeg je ubio Vlaovića, a u kuloarima se likvidacija dovodila u vezu sa sukobima između dva najpoznatija narkoklana na Balkanu - 'kavačkog' i 'škaljarskog', u kojima je dosad u regiji i u inostranstvu ubijeno više desetina osoba", pisali su hrvatski mediji. 

Spekulisalo se da je motiv za ubistvo Vlaovića bio obračun "kavačkog" i "škaljarskog" klana. Crna Gora je od Hrvatske zatražila njegovo izručenje, jer ga crnogorsko tužilaštvo tereti za učešće u ubistvu Milića-Minje Šakovića u Budvi sredinom juna 2022. godine.

Lazar Tejić (27)

Lazar Tejić (27), prvookrivljeni za ubistvo "škaljarca" Bojana Mirkovića (34) u garaži u Belvilu osuđen je u decembru 2024. godine na kaznu od 20 godina zatvora, ali je Apelacioni sud u Beogradu ukinuo presudu i naložio da se suđenje ponovi. Tejić je jedini od ostalih okrivljenih koji je priznao da je izvršio ubistvo, ali je imao primedbu na klasifikovanje krivičnog dela, to jest rekao je da smatra da nije u pitanju teško ubistvo i da ono nije izvršeno na svirep i podmukao način. On je opisao na koji načinje pratio i ubio Mirkovića, a rekao je da ostali okrivljeni nisu ni u kakvoj vezi sa ubistvom.

Optužnica je precizirana jer je Filip Ivanović, jedan od optuženih ubijen 16. oktobra prošle godine u Beogradu. Za njim je bila raspisana je međunarodna poternica nakon što je 4. decembra 2024. godine pobegao iz kućnog pritvora sa svoje adrese u Beogradu, te tom prilikom nasilno uklonio svoj elektronski nadzor. U Srbiji se Ivanoviću sudilo za pomaganje Lazaru Tejiću nakon ubistva Bojana Mirkovića u naselju Belvil.

Tejić je od sudije tražio da mu odobri da ide kod zubara, kao i da mu odobri da u ćeliji ima frižider, da mu omogući dostavu hrane u zatvor i razgovore sa psihologom.