"Nasledstvo je samo okidač za porodični horor!": Jeziv zločin u Velikom Gradištu zaledio je Srbiju - inat doveo do krvavog pira?

Podela nasledstva i porodične imovine, često ne donosi samo pitanje kome pripada imovina ili novac, već može da otvori rivalstva i godinama potiskivane sukobe među najbližima, odnosno dublji konflikt, upozorava psiholog Snežana Repac povodom užasne tragedije u Velikom Gradištu.

Stručnjak Snežana Repac objašnjava da sukob oko imovine može da aktivira najdublje, svesne i nesvesne psihološke odbrambene mehanizme.

- Sukob oko imovine često aktivira najdublje psihološke odbrambene mehanizme, jer se javlja osećaj ugroženosti od srodnika, što je paradoks za porodicu kao ćeliju društva. Iza materijalne vrednosti nekretnina ili novca gotovo uvek se ocrtava mreža porodične dinamike, emocionalnih potreba, vrednosti i istorije čuvanja i deobe imovine - kaže sagovornica.

Smrt roditelja dodatno pojačava emocije

Prema njenim rečima, nasledstvo se najčešće rešava u trenutku kada je porodica već oslabljena smrću jednog člana.

- Nasledstvo pokreće sukobe u trenutku kada je porodica slaba, u žalosti, nakon smrti nekog člana i različitih vrsta povezanosti sa umrlim. Tuga, gubitak i žalost pokazuju različite emotivne veze, dok su odbrambeni mehanizmi članova porodice oslabljeni, a nivo stresa maksimalan - objašnjava Repac i dodaje:

Foto: Informer

- Imovina roditelja u psihološkom smislu može da bude simbol roditeljske ljubavi, nadoknada za lične gubitke, izvor egzistencije, spas ili čak sredstvo za ostvarivanje premoći nad rodbinom.

Nasleđe kao okidač

Repac ističe da su novac i nekretnine često samo povod, odnosno okidač, dok se iza sukoba mogu nalaziti dugogodišnje razmirice.

Posebno su, kako navodi, značajni rivaliteti koji postoje još iz detinjstva.

- Sukobi koji izbiju oko kvadrata ili parcela često su nastavak rivaliteta među braćom i sestrama iz detinjstva. Tu su pitanja poput toga ko je bio omiljen, ko je više brinuo o roditeljima, ko je više ulagao ili ko smatra da je više dao porodici - objašnjava psiholog i dodaje:

Foto: Shutterstock

- Ljudi se retko svađaju samo zbog tržišne vrednosti stana, kuće ili zemlje. Češće se bore za to da njihova žrtva, trud ili status budu konačno priznati i naplaćeni.

"Zakinut/a sam"

Jedan od najopasnijih trenutaka nastaje kada osoba duboko poveruje da je nepravedno zakinuta.

Tada, prema rečima psihologa, može doći do sužavanja pažnje i potpune fiksacije na spor.

- Osoba postaje opsednuta ispravljanjem nepravde. Njena pažnja se sužava isključivo na sukob, dok se drugi aspekti života potiskuju. U takvom stanju osoba sebe može početi da doživljava isključivo kao žrtvu, što joj u sopstvenim očima daje moralno pravo da preduzme radikalne, pa čak i agresivne korake kako bi povratila ono što smatra svojim pravom - upozorava Repac.

Dodatni problem, navodi sagovornik, jeste gubitak empatije prema članovima porodice za koje osoba smatra da su dobili više.

- Njihov dobitak može biti interpretiran kao direktan čin izdaje ili krađe, zbog čega se razvijaju ogorčenje i neprijateljstvo - ističe Snežana Repac.

Kompromis se doživljava kao poraz

Sukob oko nasledstva može da traje godinama, a prema rečima psihologa, sudski procesi dodatno produbljuju razdor.

- Dugotrajna frustracija može dovesti do velikih emocionalnih oscilacija. Može se javiti ekstremna afektivna labilnost, koja se ogleda u naglim prelazima iz depresivnog očaja u nekontrolisani bes, uz potpuno odbijanje bilo kakvog kompromisa - rekla je sagovornica i nastavlja:

Foto: Shutterstock

- U takvoj situaciji popuštanje se više ne doživljava kao racionalna odluka. Među bliskim članovima porodice popuštanje u sporu oko imovine često se ne doživljava kao kompromis, već kao potpuni poraz i gubitak dostojanstva. Ego tada može postati važniji od same imovine. Ako osoba popusti, može imati osećaj da priznaje da vredi manje, da je slabija ili da su optužbe srodnika tačne.

Inat postaje jači od zdravog razuma

Poseban problem, kako objašnjava psiholog, može predstavljati strah od toga kako će ishod spora izgledati pred drugim članovima porodice i okolinom.

- U takvim okolnostima, inat može postati dominantna odbrambena strategija. Osoba može svesno da ide na sopstvenu štetu, da troši ogroman novac na suđenja, narušava zdravlje i odnose, samo da ne bi doživela psihološki slom koji za nju predstavlja čin predaje - zaključuje Snežana Repac.

Porodični sukob oko nasledstva prerastao je u nesreću koja je potresla Veliko Gradište. Prema nezvaničnim informacijama, testament kojim je otac navodno imovinu ostavio ćerki, dodatno je produbio sukob između brata i sestre, koji se na kraju završio tragično.

Krvavi pir u Velikom Gradištu

Kako smo ranije pisali, B. K. (39) je 29. avgusta, oko 13.30 sati, iz vatrenog oružja pucao je na svoju sestru A. Č. (46), koju je teško ranio. Potom je otišao do kuće u kojoj je ona živela sa suprugom, inače vatrogascem S. Č. (48) i ćerkom J. Č. (19), gde je, kako se sumnja, ubio njih dvoje. Teško je ranjena i S. Č. (70), majka ubijenog vatrogasca i svekrva A. Č. Nakon toga B. K. je izvršio samoubistvo.

Bliska komšinica navodi da je u pozadini tragedije, prema onome što je čula od porodice i meštana, bio spor oko imovine i porodične kuće koji je trajao godinama.

- Koliko znam, problem je dugo postojao zbog kuće i nasledstva. B. K. je pokušavao da reši pitanje imovine na način koji je njemu odgovarao. Njegova sestra je, koliko sam čula, želela da sačuva tu imovinu za njegovu decu i zato nije htela da odustane od onoga što joj je pripalo - kazala je ona.

Prema pričama meštana, porodična kuća bila je predmet nesuglasica još nakon smrti čoveka koji je bio drugi suprug njihove babe i koji, kako navode, nije bio njihov biološki deda.

- Ta kuća je bila veliki problem. Čovek koji je bio drugi muž njihove babe bio je vlasnik te kuće. Posle njegove smrti krenule su komplikacije oko nasledstva. Onda je preminuo i otac B. K. i A. Č. i, koliko znam, tada su se odnosi između brata i sestre još više pogoršali - ispričala je komšinica.

Ona tvrdi i da je B. K. ranije pokušavao da proda kuću.

- Znam da je kuća bila oglašavana za prodaju. Pričalo se da ju je B. K. nudio za oko 50.000 evra. Ljudi iz kraja su znali za to, ali se oko te kuće uvek pričalo da postoji problem sa vlasništvom i nasledstvom. 

BONUS VIDEO