ŠOK DETALJI IZ ĆELIJE SRPSKOG KRALJA KOKAINA! Nalazi se u jednom od najopasnijih zatvora, a sada je otkriveno ko ga redovno posećuje - DOĐU PO DVE IZ CRNE GORE I OSTAJU PO 16 SATI...

Neverovatna priča jedne smele novinarke!

Pretvarala se da je prostitutka da bi ušla u zatvor i razgovarala sa Zoranom Jakšićem (60), drugim čovekom klana „Amerika“, koji je uhapšen 2016. na severoistoku Perua i od tada se nalazi u jednom od najopasnijih zatvora „Migel Kastro Kastro“.

“Stojim ispred visokih metalnih vrata sa bodljikavom žicom u prašnjavom predgrađu Lime, glavnog grada Perua. Peruanska policija je otkrila da je Jakšić 2016. preko luke Kalao brodovima poslao u Evropu više od tone najčistijeg kokaina i trenutno je na robiji od 25 godina” , kaže novinarka Pavla Holcova, osnivač sajta „investigace.cz“, i priča kako je ušla u njegovu ćeliju.

- Moj plan je bio jednostavan. Sreda je dan za bračne posete, kad je ženama dozvoljeno da posete zatvorenike. Muškarcima su posete dozvoljene nedeljom. Nadala sam se da ću se stopiti sa masom žena i da mi niko neće postavljati previše pitanja. Dok sam išla prema kapiji, čovek u havajskoj majici je povikao: „Hej, ne možeš u zatvor tako obučena“. Moje zelene pantalone i crna košulja izazvale su sumnjičavost jedne stražarke.

Rekla mi je: „Žena si i treba tako i da izgledaš.“ Stojim kao ukopana ispred ulaza i razmišljam šta mi je činiti. Srećom, žena koja drži obližnju tezgu za rentiranje polovne odeće dala mi je plavu majicu sa logom bejzbol kluba Jenkiji u dečjoj veličini, minić i zlatne sandale ukrašene plastičnim dijamantima, garderobu koja odgovara tipičnoj Peruanki koja ide u posetu svom muškarcu, a stražarka je s odobravanjem klimala glavom - navodi Pavlova, kojoj je stražar posle provere pasoša udario pečat na podlakticu i poslao je u drugi red da joj udare i drugi pečat.

Foto: AP/Photo

-Blok 1A je oronula betonska zgrada sa debelim zidovima, skoro bez prozora i sa mnogo malih ćelija punih zatvorenika. U betonskom dvorištu su plastične stolice i stolovi gde zatvorenici mogu da ručaju ili popiju kafu sa svojim ženama. Kad sam produžila dalje, prišao mi je zatvorenik Čino i odveo me do Jakšićeve ćelije. Ponašao se kao Jakšićev lični sluga i kucao je na metalna vrata: „Zorane, imaš posetu.“ Jakšić je odgovorio da ne očekuje nikoga. Pratilac me je pitao: „Ko si ti onda?“, pa sam mu rekla da sam Pavla iz Praga.

Za nekoliko sekundi vrata su se tiho otključala, a ćelava glava se promolila i gledala u mene zabezeknuto: „Šta hoćeš?”. Pokušala sam da zvučim što smirenije. Rekla sam da sam novinarka i da želim da razgovaram o njegovom slučaju. Odgovorio mi je da mrzi novinare i da ne daje intervjue. Dok mi je znoj curio niz leđa, predložila sam da pričamo o bilo čemu. Tada je otvorio vrata i pozvao me da uđem, dok je batler nestao - kaže Pavla, koja je počela razgovor ne navodeći ništa u vezi sa narko-kartelima, kokainom ili pranjem para.

“ Postavila sam najgluplje moguće pitanje: „Da li vam išta nedostaje u zatvoru?“. Na moje iznenađenje, odgovorio mi je iskreno da ima sve što mu treba: „Ovde sve možeš da kupiš. Donose mi hranu kakvu god hoću. Flaša viskija košta 100 dolara plus mito, a imam i omiljeni francuski parfem“. Tek kasnije sam saznala šta tačno znači „imam sve što mi treba“. Na spisku Jakšićevih posetilaca ističe se grupa elitnih prostitutki iz Crne Gore. Uglavnom mu dolaze po dve i provode po 16 sati u poseti”, navodi novinarka i otkriva da se razgovor zahuktao pričama o Peloponeskim ratovima, Tukididu i drevnoj Sparti.

“Jakšić je ubeđen da su današnji Crnogorci potomci Spartanaca, a tako se i ponašaju. Prebacujemo se na genetiku i poreklo evropskih naroda: „Česi su u stvari Kelti, a ne Sloveni”. Polemisali smo i o najstarijem pismu. Pokušala sam da usmerim razgovor na nešto bliže kriminalu, pa sam rekla da mi je stražar tražio mito i da sam odbila da platim pozivajući se na njega kao mog domaćina. Nasmejao se i rekao da je siguran da će mu to naplatiti “, priseća se Pavla i navodi da je iznenada pregorela jedina sijalica i ostavila ih u mraku.

“Bila sam suviše nervozna i kroz glavu mi je proletelo nekoliko strašnih scenarija, ali je Jakšić iz mraka dobacio: „Ne brini, neću te ubiti“. Odškrinuo je malo vrata da se svetlo probije u ćeliju i rekao: „Hajdemo na kafu. Da li te je iko ikada pozvao na kafu u zatvoru?“. Ponudio mi je 10 brojeva veću perjanu jaknu. Rekao je da je im je zabranjeno da nose dukseve sa kapuljačom, ali da ga on ima, jer tamo sve može da kupi.

Foto: AP/Photo

Dok smo išli niz hodnik, robijaši su se okretali ka zidu, kao da znaju da Jakšić ne želi da iko gleda njegove posetioce. Zatvorsko dvorište je bilo prepuno, ali smo našli prazno mesto u improvizovanom kafeu i niko se nije usudio da sedne za njegov sto. Pitao me je: „Kakvu kafu želiš? Možda espreso?“, kaže novinarka i prepričava kako je proteklo kafenisanje.

“Dok sam pila iznenađujuće dobru kafu, Jakšić je pričao o ostalim zatvorenicima: „Ovaj je dobio 18 godina za pljačku banke. Ovaj je dobio 25 za ubistvo, ali je nevin. Samo je posmatrao, a ubica je dobio 20. Neverovatno.“ Predstavio mi je Tiba, govoreći da je dobio 13 godina zbog šverca kokaina i da uskoro ide kući u Izrael. Doviknuo mu je: „Hej, Tibo, ovo je novinarka!“. Obojica su se cepali od smeha. Nisam razumela šalu, ali oni nisu objašnjavali. Kad se malo pribrao od smeha, počeo je priču o češkom mafijašu Radovanu Krejčiru: „Nisam uopšte znao da jedan Čeh može da dogura tako daleko.“

“Pričali smo kako generalno funkcioniše trgovina narkoticima, na šta je rekao: „Mi to radimo slično kao i istraživački novinari. Kad mi treba neka informacija o trgovini drogom u Izraelu, nazovem Tiba i pitam ga ko se bavi švercom droge naveliko u Izraelu? Razumeš, istraživanje tržišta“.

U tom trenutku, stražar je viknuo da je vreme za posete isteklo. Jakšić me je ispratio do mesta dokle ga puštaju stražari. Zahvalila sam mu se na zanimljivom razgovoru dok sam se smeškala kao da smo stari poznanici, a on je rekao: „Hajde da se zagrlimo, za rastanak“, a čim sam odmakla, kroz smeh je doviknuo: „Hej, već me juri policajac kojem nisi dala mito.“