NE DAO BOG NIKOME! ČETIRI GODINE OD SMRTI DEČAKA IZ LOZNICE! Za Radenkovu smrt NIKO NIJE KRIV!?

Radenko Nikodinović (8) umro je greškom lekara posle običnog preloma ruke, a suđenje se oteže unedogled. Ortopedu Dobrivoju Bojaniću, koji je lečio Radenka vraćena licenca za rad?!?

Prošle su duge četiri godine otkako je osmogodišnji dečak Radenko Nikodinović iz Kozjaka kod Loznice, prilikom spuštanja niz tobogan polomio ruku i usled komplikacija zauvek zatvorio oči. Mali Rale danas bi imao 12 godina, a za njegovu smrt još niko nije kriv!?

Kako je u istrazi utvrđeno, mališan je preminuo od gasne gangrene izazvane nestručnim lečenjem preloma podlaktice. Posle smrti dečaka podignuta je optužnica za teško delo protiv zdravlja ljudi protiv lozničkog ortopeda dr Dobrivoja Bojanića i lekara Instituta za majku i dete u Beogradu dr Žarka Đuraškovića i dr Blagoja Grujića.

Foto: Informer

- Moja agonija traje već četiri godine, a kako suđenje odmiče, za smrt mog sina Radenka niko još nije kriv. Očajan sam i nemoćan, suđenje se oteglo unedogled. A ono izgleda kao da se sudi lopovu koji je ukrao žvake, a ne lekarima odgovornim za život jednog dečaka - kaže u ispovesti za Informer dečakov otac Milan Nikodinović.

Nema kraja

Kako kaže, ceo slučaj se vrti ukrug, iznova se traže dodatna veštačenja i vrlo očigledno druga strana "kupuje" vreme kako se ne bi donela konačna presuda.

- Četiri godine živim bez sina i takvu bol nikome ne bi poželeo. Vučem se po sudu i gledam kako se svi igraju sa jednim životom, kako se ročišta odlažu... Još i ova epidemija korone im ide naruku. Stalno se nešto dodatno traži, iznova i iznova se nalažu dodatna veštačenja. U jednom trenutku su čak i sudiju Mirjanu Pajtić, pravog profesionalca, skinuli sa slučaja bez ikakvog obaveštenja i obrazloženja - priča dečakov otac Milan i nastavlja:

Foto: T. C.

- Taman kada pomislim da više ništa ne može da me iznenadi, dođe novi svedok i iznese gomilu laži. A ja, tamo u sudnici, sedim kao marioneta. Novi sudija mi je naredio da moram da bude nem pred lažima koje se iznose o smrti mog deteta. Pa svi ti lekari i njihove kolege u oči nisu smeli da me pogledaju kada smo na jednom ročištu imali suočenje. A zašto? Zato što znaju da nisu čista posla, da je bilo propusta u lečenju. Na otvoreni prelom su stavili gips, nisu prepoznali gangrenu. On je nama umirao pred očima. Pred našim očima su ga ti otrovi jeli iznutra, a mi to nismo znali. I pored takvih dokumentovanih grešaka, dođemo u situaciju da se opet pre nekoliko meseci tražilo novo veštačenje. Ljut sam i besan, a ruke su mi vezane - priča Nikodinović, koji je na grobu sina podigao kućicu u kojoj su sve Radenkove stvari i igračke.

- Sve je tu: automobilčići, formule, omiljene patike, ranac za školu, lopte, pisani sastav iz srpskog jezika. Sve ima tu moj Rale, ali mu je neko sve to i oduzeo. Nije se sit ni izigrao. Meni ostaje da poživim i dočekam pravdu za njega - kaže otac Milan.

Bol ne prolazi

Jedna nesreća nikada ne ide sama, pa je Milanu posle smrti sina umro i otac. U međuvremenu su se on i žena razveli.

- Moj pokojni otac je to najbolje govorio: "Živiš jedan normalan život i onda se nebo sruči na tebe." Posle sam se i sa suprugom razveo. Udaljili smo se, umesto da nas Radenko još jače spoji u borbi za pravdu. Jednom rečju, jedan čovek ti razori celu porodicu zasvagda. Da mi nema ćerke Jane, ne bih se borio, davno bih ja završio. Ali kome da je ostavim? Jednostavno ne mogu da se pomirim sa tim da ga nema i neću nikada. Sve me podseća na njega... Slike, stvari, uspomene... - kaže Milan.