DECA IZ PORODICA U KOJIMA SE VRŠI NASILJE, TUKU DRUGAČIJE! Potresno svedočenje o žrtvama koje su pomoć tražile PREKO SOS TELEFONA

Slučaj majke iz Leskovca koja je optužena za brutalno nasilje nad decom, ponovo je pokrenulo priču o problemima sistemske zaštite dece

Prema podacima centara za socijalni rad u Srbiji broj porodica u kojima se dešava nasilje se znaćajno uvećava. Polovina žrtava su direktno deca ili su svedoci nasilja nad nekim bliskim članom porodice. Prema podacima leskovačkog Centra za socijalni rad, samo od početka ove godine u Sigurnu kuću do danas bilo je smešteno 18-oro dece nad kojima je vršeno porodično nasilje.

Kako podržati decu ili mlade da blagovremeno prijave nasilje i zlostavljanje?

“Jako teško. Nama se, od kad je počela epidemija korona virusa, javila samo jedna petnaestogodišnja devojčica koja je okrivila majku da nad njom vrši psihičko nasilje. Nakon tog jednog razgovora sa našim psihologom se više nije javljala”, kaže za Informer Ljiljana Nešić iz Udruženja “Žene za mir” pri kojima funkcioniše SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja, i to vrlo zabrinutim tonom.

Foto: D.M.

Kako kaže, u osvešćivanju maloletnika da prijave nasilje najbitnija je preventiva.

“Dete koje ima probleme u kući najlakše mogu da primete učitelji i nastavnici. Ako imate dete koje zdravo i pravo, a vidno smušeno ili tužno na času, to je znak da se nešto dešava. Kao pravi pedagog, vi ćete ga povući na stranu i pokušati da saznate njegov problem. Ako se potuku dva dečaka, što ne mora da znači, ali može da bude, pogledajte ko kako udara. Verujte, naše iskustvo i našeg tima koji radi na edukaciji, zaštiti i preventivi, dokazalo je da deca koja potiču iz porodica u kojima se vrši nasilje tuku drugačije”, dodaje ona.

Na okruglim stolovima koje je ovo udruženje organizovalo pre izbijanja pandemije, a na kojima su učestvoval i deca iz porodica u kojima vršeno nasilje, pokazalo se da deca najčešće ne mogu da razumeju kontekst nasilja.

Foto: D.M.

“Oni o tome razvijaju fantaziju i često krivicu za nasilje prebacuju na sebe. To dovodi do velikih strahova, razvijanja paničnih pojava, poremećaja u spavanju, hranjenju, mokrenju, često dobijaju tikove, čak i udaraju glavom o zid”, upozorava Nešić.

U leskovačkom Centru za socijalni rad nam je rečeno da na godišnjem nivou imaju prosečno oko hiljadu prijava porodičnog nasilja. U Mnogim slučajevima direktne ili indirektne žrtve nasilja su i deca.