VAPAJ MAJKE MLADOG ALEKSINČANINA: Devet meseci bez mog anđela, pravdu još čekamo!

Više javno tužilaštvo u Nišu još nije podiglo optužnicu protiv Aleksinčanina Ognjena Petkovića (18) osumnjičenog za nanošenje teških telesnih povreda Aleksi Stojmenoviću (25) kojima je podlegao 17. maja prošle godine u niškom Kliničkom centru

Rodbina preminulog mladića rad pravosuđa brižljivo prati a početak suđenja očekuje sa nestrpljenjem u nadi da će kako ističu, krivac za njihovu agoniju, biti adekvatno kažnjen.

Ognjen je osumnjičen da je 16. maja 2021. godine, u restoranu u Aleksincu  gde su oni i Aleksa bili gosti na proslavi osamnaestog rođendana, rukom udario dvadesetpetogodišnjaka i naneo mu teške telesne povrede od  kojih je preminuo. Tereti za tešku telesnu povredu sa smrtnim ishodom za koje je propisana kazna od dve pa do 12 godina zatvora.

Opisujući osećaje nakon gubitka sina, Aleksina majka Dragana Nikolić ističe da vreme nije ublažilo njenu tugu, te da joj snagu daje želja da pravda bude zadovoljena.

- Prošlo je devet meseci otkako  nema našeg anđela, otkako mu je ukinuto pravo na život, na radovanje, na svu sreću koja ga je čekala s obzirom na njegove godine. Tek je trebalo da živi, zasnuje porodicu, raduje se svojoj dece.... Porodici je veoma teško, bolna je ova neizvesnost koja prethodi podizanju optužnice i privođenju pravdi počinioca ovog strašnog dela – kaže Dragana.

Objašnjavajući razloge što je porodica uglavnom izbegavala da se pojavljuje u medijima, majka žrtve ističe da im je podsećanje na ovaj događaj veoma teško.

- Naša porodica se držala po strani, što zbog šoka i bola sa kojim se nosima ali i u cilju poštovanja istražnog postupka. Trudili smo se da budemo maksimalno dostojanstveni  , uprkos boli koja nas je zadesila... Svako od nas se sa tim borio na svoj način. Nismo imali snage da se pojavljujemo u medijima ne zato što nismo imali šta da kažemo, već zbog bola i udaraca koje nam je druga strana nanosila svojim istupima. Doživljavala sam nervne slomove prilikom objave Aleksinih fotografija a da ne govorim o snimcima njegovog ubistva. Da nisam zatražila stručnu pomoć, mislim da ne bih ovo sv preživela – objašnjava očajna majka.

Opisujući težinu gubitka sa kojim se nose, Dragana kaže da je nemerljiv.

- Aleksa je bio divan sin, brat, sestrić, bratanac, ujak, unuk, prijatelj... Plenio je osmehom koji je bio njegov zaštitni znak. Čini mi se da i kad je bio ljut, da je bio nasmejan, nikada ga niste mogli videti namrštenog, ozbiljnog, svi ga baš po osmehu i pamte . Bio je podrška svojoj sestri, majci, ocu, bio je pravi drug svojim drugarima, bio je njihov “brat”. Bio je pažljiv prema svojim devojkama, nikada nije zaboravljao rođendane, godišnjice… Bio je idol svoj deci u ulici, igrao je fudbal sa njima, bio je uzor i njihovim roditeljima, često su isticali da žele da  im deca izrastu u osobu poput Alekse. Zbog svega toga,  mnogo su nas  povredile neistine da je bio sklon tučama, da je bio inicijator ovog kobnog događaja i ostalo  što je rečeno u odbranu osumnjičenog – navodi majka žrtve.

Foto: Privatna arhiva

Dodaje, da je njena potreba da se oglasi proizašla iz činjenice da je podizanje optužnice blizu te da istakne da će se porodica boriti da istina izađe na videlo.

- S obzirom na to da smo mi, za razliku od suprotne strane ćutali, mnogi su se pitali ima li Aleksa roditelje. Evo, odgovaram : - Da, Aleksa ima roditelje, familiju, prijatelje koji su bili skrhani bolom i zbog toga nisu bili u stanju da se izjašnjavaju na bilo koji način. Takođe, naša porodica je vaspitana i naučena da ne pravi medijski cirkus od svog i života pokojnog sina. Nadam se da će pravda pobediti i da će krivac za smrt mog deteta dobiti adekvatnu kaznu i to što pre – navela je Dragana.

Finiš istrage protiče u znaku suprotstavljenih ključnih dokaza koji bi trebali da rasvetle kobni događaj. Veštačenja, koja su trebala da rasvetle događaje te kobne noći, po nalogu Višeg javnog tužilaštva obavili su niški Zavod za sudsku medicinu i Nacionalno kriminalističko tehnički centar u Beogradu koji su izneli potpuno suprotna mišljenja o radnjama Ognjena Petkovića.

U nalazu Zavoda za sudsku medicinu navedeno je da je Aleksina smrt nasilna te da je nastupila usled prestanka disanja i srčanog rada zbog krvarenja u i ispod mekih moždanica a usled povrednog rascepa zida leve vertebralne arterije nastalog delovanjem tupine mehaničkog oruđa. U svom nalazu, Zavod analizira i snimke nadzorne kamere prateći kretanje oštećenog i okrivljenog.

- Muška osoba u crnoj košulji (Ognjen), nižeg rasta od osobe u beloj košulji (Aleksa) , zamahuje desnom rukom, što nalikuje udarcu pesnicom prema levoj bočnoj strani vrata i glave muške osobe u beloj košulji. U sklopu uvida u snimke, proizilazi da je do povrede u vidu naglog prekomernog pomeranja glave i vrata, što predstavlja mehanizam za nastanak rascepa pršljenske arterije, moglo doći delovanjem šake stisnute u pesnicu što odgovara snimku sa video nadzora – navodi Zavod.

Na zahtev VJT,  Zavod je 17. avgusta prošle godine dao i dopunsko veštačenje u kojem je potpuno isključio mogućnost da je Aleksi pukla arterija tokom eskivaže udarca, i ponovio da je došlo do delovanja povrednog oruđa na predeo vrata.  Usledilo je još jedno dopunsko veštačenje u kojem je objašnjeno da je lice odeveno u tamnu košulju i nižeg rasta (Ognjen), moglo da dohvati vrat osobe u beloj košulji (Aleksa) prilikom zamaha desnom rukom, jer se uočava trzajno pomeranje glave, vrata i gornjeg dela tela Alekse.  Objašnjava razlog što mladić  nije odmah posrnuo, je kraće vreme potrebno da dođe do izlivanja krvi iz  rascepljene arterije u moždano stablo. Takođe, Zavod navodi da se kod Ognjena vidi naginjanje tela na levu stranu što je karakteristično za osobu koja zadaje udarac drugom licu.

Međutim, NKTC navodi da je nakon analize snimaka ustanovio, da do kontakta Alekse i Ognjena nije došlo. Oni smatraju da je Aleksa pao nakon što ga je neko udario nekim predmetom, najverovatnije flašom.  Oni takođe na zahtev VJT rade dopunsko veštačenje u  kojem navode da osoba u tamnoj košulji (Ognjen), nije mogla da dohvati vrat osobe u beloj košulji (Aleksa), da usled toga udara u prazno, van je balansa i naginje se na levu stranu. Da je došlo do kontakta, kako navode,  telo bi ostalo uspravno, dok bi se udarena osoba zateturala.

Ono u čemu se jedino slažu ove eminentne ustanove, je da se na snimcima ne vidi trenutak kontakta  ruke ili predmeta sa Aleksinim telom  jer takav frejm ne postoji. Kako navode, memorija u VCR snimaču je takva da ne može da zapamti tako veliki broj frejmova, pa su podešeni da memorišu nekoliko sličica u sekundi a da se ne utiče na preglednost snimljenog materijala.