ĐINĐIĆEVO SRCE DRŽAO SAM U RUKAMA! Dramatično sećanje dr Miljka Ristića, lekara koji je poslednji premijera video živog!

I danas, 19 godina kasnije, seća se svakog momenta, svakog detalja iz Urgentnog centra Univerzitetskog kliničkog centra Srbije, kada se tog 12. marta borio za život premijera Zorana Đinđića, na kojeg je izvršen atentat. Naš najbolji kardiohirurg prof. dr Miljko Ristić, danas savetnik direktora u Instititu za kardiovaskularne bolesti "Dedinje", otvorio mu je grudni koš, držao je njegovo srce kroz koje prošao metak u rukama i koje je "zašio", ali je transplantacija jetre jedino mogla da spasi Đinđićev život. Nažalost, tog momenta nisu imali organ. I, nažalost, prvi susret Ristića sa premijerom, bio je i poslednji

- I posle 19 godina se sećam svakog momenta. To je događaj koji će ostati doživotno u mom sećanju. Sećam se, kao da se sada dešava. Sećam se svih detalja - počinje priču za Telegraf.rs prof. dr Ristić.

U trenutku kada se premijer dovozi u Urgentni centar, profesor samo što je izašao iz hirurške sale na Institutu za kardiovaskularne bolesti UKCS.

- Samo što sam izašao iz sale i došao u svoju kancelariju, dobio sam poziv od sekretarice generalnog direktora Kliničkog centra Srbije da hitno dođem u Urgentni centar zbog nekog hitnog slučaja. Nisam u trenutku znao o čemu se radi, međutim, kada sam izašao iz zgrade Instituta za kardiovaskularne bolesti, video sam veliki broj policajaca sa naoružanjem, vojnih lica i shvatio sam da se radi o nekom hitnom događaju.

Foto: printscreen

- Na ulazu u Urgentni centar postoji jedna sala za reanimaciju za urgentne slučajeve. Ušao sam unutra, i na moje veliko zaprepašćenje, prepoznao sam odmah pokojnog Zorana Đinđića. Bio je totalno bled, bez znakova života, sa parametrima koji su bili obeshrabrujući, tako da je neki pokušaj reanimacije mogao da uspe samo u operacionoj sali - priseća se prof. dr Ristić u čijim rukama je bio skalpel kojim je isečen grudni koš pokojnog premijera.

Profesor i njegov tim uočili su veliku ranu na desnoj strani srca. Šest puta dva centimetra, i jednu manju na suprotnoj strani.  

- Našli smo ogromnu količinu krvu u grudnoj duplji. Relativno brzo smo sastavili pogođeno srce, međutim, nismo dobili očekivani odgovor sa nadoknadom krvi putem infuzije, koja se daje u takvim trenutcima. Pritisak je i dalje bio jako nizak, puls se nikako nije pomerao. Videli smo da postoji neko drugo mesto krvarenja gde on gubi tečnost, a da nismo mogli da registrujemo ni na glavi, ni na drugim delovima tela, trbuhu, nogama, rukama...

Foto: Printskrin/fotomomtaža

- Bilo nam je jasno da je metak, koji je pogodio srce premijera, imao strahovito razornu moć i da zbog velikog bočnog pritiska, to smo mi polagali, uništava okolna tkiva na svojoj putanji. U ovom slučaju, to je bila jetra. Ona je zbog tog pritiska bila rasuta u stotine i stotine delića, a zbog čega je premijer gubio svoju krv koju smo mu davali u velikim količinama preko velikih vena u vratu, rukama...

Shvatili su odmah da operacija takve jetre, raspadnute u stotine delića, ne bi dala rezultat, i da bi jedino rešenje bila transplantacija tog organa. Nažalost, nisu imali drugu jetru.

- Svi mi znamo da transplantacija jetre ili nekog drugog organa ne može da se uradi ako nema spreman organ. Ne može jetra, niti neki drugi organ da stoji u nedogled. Može nekoliko sati. Bubreg može da stoji i malo duže, ali srce i jetra i ostali organi već posle nekoliko sati propadaju ako se ne upotrebe.

- Tako smo izgubili bitku koju stvarno nije bilo moguće dobiti u tom trenutku s obzirom da u tom trenutku nismo imali organ jetru koju bismo mogli da presadimo premijeru - kroz plač kaže prof. dr Ristić i dodaje da je ulazna rana na grudnom košu premijera bila nešto viša nego izlazna rana, što ukazuje da su se izvršioci atentata nalazili sa njegove desne strane, da su bili u Birčaninovoj ulici.