RODITELJI UBIJENOG MLADIĆA U SUZAMA ISPRED SUDA! Ubica našeg deteta će izaći iz zatvora a naše dete iz groba nikada

Objavljivanje presude u Višem sudu u Nišu, kada je doneta presuda za ubistvo u mestu Zaplanjska Topionica proteklo je u incidentnoj atmosferi pa je intervenisala i sudska straža jer su roditelji ubijenog mladića burno reagovali nakon izricanja kazne nezadovoljni njenom visinom

Viši sud u Nišu osudio je danas Milana Tanića (19), iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana, na jedinstvenu kaznu od 12 godina i šest meseci zatvora zbog ubistva komšije Nemanje Antanaskovića (18) i nanošenja lakih telesnih povreda njegovoj četrnaestogodišnjoj devojci N.S

Obrazlažući presudu sudija Višeg suda u Nišu Mirko Drašković, predočio je Milanu Taniću da je tokom dokaznog postupka nesporno utvrđeno da je izvršio delo za koje se tereti.

Foto: D.K.

Objavljivanje presude proteklo je u incidentnoj atmosferi pa je intervenisala i sudska straža jer su roditelji ubijenog mladića burno reagovali nakon izricanja kazne nezadovoljni njenom visinom.

Oni su sa tugom govorili o Nemanji koga su usvojili kada je imao 39 dana.

- Šest uboda je moj sin zadobio od kojih pet smrtonosnih a njegov ubica je za svaki ubod dobio dve godine. Za jedan ljudski život dvanaest godina a on je mlad, može kada se vrati iz zatvora još trojicu da ubije. Kuća mi ostade prazna , kome da dam to što sam stvorio... Ko će čašu vode da mi da... Ja sam očuvao to dete, uzeo sam ga od države da ga ja čuvam, a njegovog ubicu država će čuvati.- rekoa je nesrećni čovek i dodao:

- Završio tri godine tehničku školu, četvrtu nije stigao jer mu je Tanić skratio život. Završio bi saobraćajno tehničku školu i sad bi me pomagao.. Kupovao bi mi lekove jer sam imao tri infarkta, sedam stentova a tri puta mi je menjana baterija na pesmejkeru. Klackao sam ga na kolenima i čuvao da napravim muža koji će da me zameni i da nastavi kućnu slavu i život na tom imanju. Ako ima pravde, ponoviće se suđenje, ako nema, nemam šta da kažem – rekao je Bogosav Antanasković, otac ubijenog mladića.

Nemanjina majka Anica nije prestajala da plače nakon što je saznala koliko će odležati ubica njenog sina.

- Očuvala sam ga do 18 godina, ubio je srpskog vojnika. Nosila sam ga ranjenog na rukama do kola, nadali smo se da ćemo da ga spasimom, bio je u lokvi krvi. Milan će da odleži kaznu a ja mog Nemanju više nemam, nemam više ništa. Nema pravde, nema zakona, kakav je to čovek, smeje se sudiji u lice. – jecala je očajna žena

Ovo je prvostepena presuda na koju pravo žalbe imaju i odbrana i tužilaštvo.