OVAKO JE KNELE POSTAO "LEGENDA" DEVEDESETIH! U početku je bio samo uplašeni "klinja", tren kasnije, nije birao sredstva kako bi DOŠAO DO VRHA!

Kako su tribine "proradile" s početkom tranzicije devedesetih, kako se kriminal selio na stadione, na koji način su kriminalci napravili početne korake. Zoran Timić Tima (58), prvi ultras u Srbiji, otkriva kako je pomogao Kneletu da postane glavna "faca" devedesetih

Legenda Zvezdinog severa, osnivač "Ultrasa", jedan od vođa delija, na stadionu je duže od četiri decenije, malo je gostovanja, domaćih i stranih, koje je propustio. Menjala su se vremena, igrači, uprave, navijačke grupe i postave, a Tima je o(p)stajao.

Timić ne zaboravlja početke Aleksandar Kneževića Kneleta, kako je uzeo oružje u ruke i počeo da se bavi kriminalom, što ga je koštalo života sa samo 21 godinu.

- Kneleta je na sever doveo Radule, klinac iz mog kraja i odličan huligan. Radule je u početku išao s nama, a kasnije s drugima. Sjajan momak, srčan, hrabar i uvek spreman za akciju i tuču, ali nezgodan kada popije. Pred neki košarkaški derbi dovede mi Radule nekog klinca (Tima je rođen 1964, a Knele 1970, prim. aut.) i kaže: "Ej, ovo je moj drugar Knele, dobar je klinac i hoće da ide s nama na derbi i da se bije sa grobarima. "Bio je malo uplašen, upijao je svaku reč koju bismo rekli Radule i ja. Ispunio je zadatak i nabavio štangle koje smo nosili na taj derbi i odlično se pokazao.

Foto: prinscreen Legende devedesetih

- Posle nekoliko dana zvao me je i rekao da je imao problema s nekima na Medaku. Otišli smo da vidimo šta je u pitanju, ali nismo našli te likove. Posle je Knele svima govorio da je on ultras i da su njegovi ultrasi išli da se biju za njega.

Išao je na još nekoliko derbija s nama i pričao da ultrasi idu s maramama i naoružani štanglama i biju grobare. Družio se posle i na severu prvenstveno sa svojima iz Jerkovića, uključujući i grobara Žapca (ubijen nekoliko godina kasnije u Vojvode Stepe, prim. aut.) - navodi Timić. Dodaje da se sve dešavalo mnogo pre nego što je Knele postao poznat u gradu.

- Kada se odvojio od nas, Kneletovo prvo gostovanje s ekipom iz Jerkovića bilo je u Nišu. Bila je to 1987. Bilo mu je mnogo stalo do probijanja i sticanja imena, tako da nije birao sredstva za to. Nas nije dirao jer je imao respekt prema nama, a i zahvalnost jer smo ga prihvatili kad je bio klinac i išli da se bijemo za njega ako treba - otkriva tima.

Foto: printscreen

O Kneletu je Tima govorio i nedavno u jednom intervjuu:

- Knele je bio željan da napravi ime. Da svi kažu da je Knele najhrabriji, najluđi. Sve one kajle, novac, automobili kod njega su bili sekundarni. Glavno mu je bilo da postane ime - rekao je Timić.

Aleksandar Knežević Knele je rođen 27. aprila 1971. godine u porodici Vladanke i Dušana Kneževića kao prvo od dvoje dece. U osnovnoj školi je bio odličan đak, kada je imao dvanaest godina jedva je preživeo penicilinski šok, a pet godina kasnije je zbog svog mladalačkog revolta sevnuo blic foto-aparata u oko i gotovo oslepeo. Na Voždovcu je bio poznat kao sportista i vatreni navijač Crvene zvezde. Krajem osamdesetih godina upoznaje Voždovčanina Đorđa Božovića zvanog Giška, sa kojim postaje veliki prijatelj. Knele se najčešće družio sa ljudima poput Radovana Lagundžina zvanog Žabac, Romea Savića, zatim Mirka Tomića zvanog Bosanac, a bio je vrlo blizak sa ubicom Ljube Zemunca, Goranom Vukovićem zvanim Majmun, šefom Voždovačke kriminalne grupe.

Posle demonstracija 9. marta, postaje zvanični telohranitelj Vuka Draškovića. Iste godine pošto je Knele želeo da ima udela u poslovima oko auto-otpada dolazi u sukob sa poznatim velegradskim kockarom Zoranom Kovačevićem Kočom. Sukob ove dvojice kulminirao je kada ga je posle kraće rasprave u prepunom klubu „Tifani“ mladi Knežević upucao u noge. Maja meseca 1992. godine ispred kafića „Freska“ u ulici Vuka Karadžića broj 12. posle žestoke svađe i vređanja na nacionalnoj osnovi Milan Janković, momak iz Bijelog Polja, ranio je Kneleta u predelu prepona koji je ubrzo prevezen u Klinički centar.

Foto: printscreen

Nakon ovog ranjavanja Knele je napadnut i u jednoj auto-mehaničarskoj radnji i samo je pukom srećom izbegao smrt. Bio je učesnik mnogih pucnjava po Beogradu, učestvovao je u obračunu ispred restorana „Poslednja šansa“ i diskoteke „Luv“ na Voždovcu. Nedugo zatim ispred kluba „Nana“ na Senjaku, dve maskirane osobe, naoružane Kalašnjikovima, istrčavši ispred Kneletovog Poršea ispalile su više hitaca. I ovog puta Knele je imao sreću pošto se podvukao pod volan automobila, pa je prošao samo sa ogrebotinom, dok je Porše bio oštećen na više mesta.

Nedugo posle svih ovih događaja, Knežević je jedne noći u prepunoj kockarnici hotela Jugoslavija, naočigled svih gostiju sa ruke jednog gosta uzeo skupocen sat „Roleks“ i ključeve džipa „Krajsler Vrangler“. Kneletova smrt i dan danas je misterija?!

Ubijen je u apartmanu 331 hotela "Hajat".

Knele je ubijen 28. oktobra 1992. Imao je 21 godinu kada je sobarica pronašla njegovo telo u lokvi krvi sa licem okrenutim ka podu, a na ogledalu krvlju ispisanu poruku: "Broj 1".

U dokumentima tajnih službi koja rasvjetljavaju ovu likvidaciju jasno se vidi da je policija znala ko je povukao oroz. U belešci se navodi da je Radoslav Trlajić, zvani Bata Trlaja, ispričao da je Knele bio u Sukobu sa Mišom Cvetinovićem zbog džipa koji je Knele oteo. Goran Vuković je pokušao da ih pomiri, ali u tome nije uspeo.

- Miša je došao kod Kneleta u hotel da se, navodno, sporazumeju oko kola. Kada su ušli u Kneletovu sobu, Miša ga je na prepad ubio s leđa, pucajući iz Ćentinog kolta 45 (Rade Ćaldović Ćenta, prim. aut.)- stoji u belešci.