SINIŠA JASNIĆ POKUŠAO DA POBEGNE? Bivši direktor Univerzijade saznao za odluku suda, pa hteo da izbegne kaznu

Postoje indicije da je Siniša Jasnić, direktor privrednog društva "Evropske univerzitetske igre 2020", koji je uhapšen jutros, navodno pokušao da pobegne iz Srbije

Razlog tome je, nezvanično, taj što je Apelacioni sud obio njegovu žalbu koju je uložio na zahtev Tužilaštva u vezi sa za krivičnim delom zloupotreba službenog položaja, a sve zbog nenameskog trošenja budžetskog novca za izradu master plana za Evropske univerzitetske igre.

Pošto se to dogodilo, sledeći korak trebalo je da bude njegovo privođenje i odsluženje kazne koje je, saznajemo, na ovaj način pokušao da izbegne.Tačnije, reč je o sumi većoj od pola miliona evra, kojom je raspolagao na način na koji nije smeo.

Jasnić je uhapšen jutros na aerodromu "Nikola Tesla", a policija traga za još jednom osobom.

Prema saznanjima "Blica", reč je o vlasniku jedne agencije iz Novog Sada na čiji je račun, navodno, "legao" upravo novac namenjen izradi biznis plana.

Foto: printscreen

Podsetimo, protiv Siniše Jasnića je novembra 2019. godine Više javno tužilaštvo u Beogradu podiglo optužnicu za proneveru 13,2 miliona dinara državnih para koje su date USSS.

Tim potezom na sudu je bilo da utvrdi da li je on od maja 2013. do decembra 2017. godine samoinicijativno koristio biznis kartice USSS za plaćanje računa i podizanje gotovine i taj novac koristio za svoje potrebe.

U optužnici stoji da novac nije opravdan računima zbog čega mu se na teret stavlja da je ovakvim ponašanjem oštetio budžet Republike Srbije za 10.214.370 dinara, a USSS za 2.973.370 dinara. Takvim nezakonitim postupcima, počinio je "produženo krivično delo pronevere iz člana 364 stav 3 u vezi sa stavom 1 Krivičnog zakonika".

Pored toga, iz optužnice se može videti da je Jasnić nepotpunim i netačnim podacima obmanjivao organe USSS, odnosno da nije dostavljao celokupnu dokumentaciju o trošenju novca na uvid, već samo onu koja je prikrivala njegove marifetluke.

Naime, on je uz pomoć "revizije saglasnosti" određenih revizorskih kuća, a ne revizorskih izveštaja, pokrivao nenamensko trošenje para. To praktično znači da revizorske kuće nisu radile analizu utrošenih budžetskih para na osnovu kompletne knjigovodstvene dokumentacije, već samo na osnovu one koja je dostavljena od strane rukovodstva USSS, čija verodostojnost nije proveravana.