CARINA UPOZORAVA POVODOM ASTRONOMSKE PRONEVERE! Uhapšeni carinski agent C&A nije radio za carinu već za špeditera!

Uprava carina je naknadnom kontrolom finasijske dokumentacije otkrila nepravilnosti u radu carinskog agenta kompanije C&A, koji je uhapšen zbog zloupotrebe ovlašćenja i pranja novaca, rekao je danas Tanjugu koordinator carinskih procedura Sektora za carinske postupke u Upravi carina Slobodan Tomić

Istakao je da su naši zakoni u domenu carine u najvećoj meri usaglašeni sa pravnim tekovinama EU i da Uprava carina radi na unapređenju sistema automatskog carinjenja, kako bi proces bio jednostavniji, transparentniji i efikasniji sa jedne strane, a da bi se, sa druge strane, smanjili rizici od nepravilnosti.

Policija je uhapsila A. J. (47) zbog postojanja sumnje da je zloupotrebio ovlašćenja koja je imao kao carinski agent za kompaniju "C&A MODA RS" doo Beograd i zbog pranja novca, saopštili u četvrtak iz MUP-a. Radio je u firmi ''''Quehenberger Logistics SRB'''' u Šimanovcima.

Kako se sumnja, A.J. pribavio je protivpravnu imovinsku korist i prouzrokovao štetu državi u ukupnom iznosu od 750,5 miliona dinara.

Naknadna kontrola Uprave carina otkrila nepravilnosti
 

Tomić objašnjava da su nepravilnosti u radu carinskog agenta C&A kompanije otkriveni prilikom naknadne kontrole Uprave carina, a da su utvrđivanje okolnosti i razmere pronevere u nadležnosti drugih državnih organa.

"Kako je došlo do nepravilnosti u radu tog agenta saznaćemo, tu su nadležni organi koji to utvrđuju. Krenulo je od toga što je carina u skladu sa svojim ovlašćenikma i odredbama zakona koje primenjuje, sprovela naknadnu kontrolu na bazi provere informacija za pravilno i tačno sprovođenje postupka carinjenja," kazao je Tomić.

Foto: Public

Objasnio je da je firma C&A ostvarila pravo na odgovarajuća pojednostavljenja u sprovođenu carinskih procedura tzv. "kućno carinjenje" koje podrazumeva da kompanija nije bila u obavezi da robu doprema carinskom organu, već na određeno mesto koje je dogovoreno za prijem robe o kome je obaveštena Uprava carina.

Status "kućno carinjenje" ima još 116 kompanija 

 

Istakao je da je dobijanje statusa za "kućno carinjenje" po zakonu i da ga ima još 116 kompanija u Srbiji.

Kazao je da carina, kada kompanija ima privilegiju "kućnog carinjenja", po Zakonu o carinjenju, ima pravo da obavi selektivnu i naknadnu kontrolu robe i dokumentacije, ukoliko je to neophodno, te dodao da su upravo tim postupkom i otkrivene nepravilnosti u radu uhapšenog agenta.

- Pored selektivne kontrole u postupku koje se primenjuju u situacijama kada postoji određeni rizik moguća je redovna i naknadna kontrola robe, prateći trag dokumenata od trenutka kada roba uđe u Srbiju do trenutka kada se završe preduzeti postupci. Tim tragom se upravo i došlo do otkrivanja nepravilnosti u ovom slučaju", rekao je Tomić.

Carinski agent nije službenik Uprave carina  
 

Naveo je da carinski agent nije službenik Uprave carina, već da to lice radi kao carinski zastupnik za privatne špediterske kompanije.

Foto: printscreen

Na pitanje da li je problem nastao zbog propusta u Zakonu o carinjenu po kome Uprava carina radi, Tomić je istakao da su naši zakoni i propisi u domenu carine usklađeni sa zakonima EU.

"Carinski propisi su u vrlo visokom procentu usaglašeni sa zakonima EU u vrlo visokom procentu oko 95 do 98 odsto i to nije naša procena, već procena Evropske komisije", kazao je on.

Naglasio je da Uprava carine radi na uspostavljanu sistema automatskog carinjenja, kako bi se privreda relaksirala, smanjili troškovi i da bi se postupak carinjenja učinio efikasnijim, jednostavnijim i transparentnijim.

Takođe, rakao je da je cilj automatskog carinjenja da se elektronskom razmenom podataka ukloni ljudski faktor i smanji rizik od eventualnih propusta i pronevera.
 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.