'TELA DEČAKA NEMA, ALI JE KUĆA STRAVE PUNA DNK ŽRTAVA' Na šta se svodi odbrana Nevolje i Mesara - Biti mrtav nije krivično delo, već ubistvo!

Nema tela, nema dela. Ova rečenica glavni je lajtmotiv, koji se provlači od momenta kada su u sudnicu Specijalnog suda u Beogradu stupili Veljko Belivuk, Marko Miljković i ostali optuženi, pripadnici kriminalne grupe, kojima se na teret stavljaju najteža krivična dela

Njihova odbrana, sudeći po onome što se nezvanično moglo čuti, pošto je do juče trajalo pripremno ročište, koje je bilo zatvoreno za javnost, svodi se na negiranje sedam ubistava, uz opaske da "biti mrtav nije krivično delo, već ubistvo" i "da ako nema obdukcionog nalaza, čovek nije mrtav". Ove teze pravdaju činjenicom da, po njihovom mišljenju, nema dokaza da su sedmorica mladića za čija ubistva odgovaraju, mrtvi, jer nema njihovih tela.

Kako bi što slikovitije objasnio svoju odbranu, Miljković je u utorak sudsko veće podsetio na slučaj Đorđa Andrejića (13) iz Majilovca, kod Velikog Gradišta, koji je nestao pre 12 godina. Za ubistvo ovog dečaka, čije telo, osim lobanje, do danas nije pronađeno, prvostepeno je na 20 godina zatvora bila osuđena njegova majka Marina, ali je na kraju odlukom Apelacionog suda u Beogradu oslobođena, usled nedostatka dokaza.

Foto: Informer/privatna arhiva

Prema rečima našeg sagovornika, koji je upoznat sa slučajem Belivukove grupe, okrivljeni imaju pravo da se brane na način za koji misle da je najbolji za njih. Međutim, on smatra da se pozivanjem na postupak protiv Marine Andrejić, ne može ništa postići, jer su tokom istrage zloglasne kriminalne grupe, u kući u Ritopeku, kao i u vikendici u Surduku, pronađeni DNK tragovi nestale sedmorke, za čija ubistva odgovaraju, što za Tužilaštvo predstavlja značajan dokaz. Da li će to, uz neke druge dokaze, kao što su fotografije optuženih kraj žrtava, ali i svedočenja pojedinih pripadnika grupe koji su pristali na saradnju sa Tužilaštvom, biti dovoljno za sud, ostaje da se vidi.

Đorđe je nestao 22. jula 2010, kada je sa majkom otišao na njivu van sela. Marina, koja je prvo priznala, pa zatim negirala da je ubila dete, kući se vratila dva dana kasnije, ali bez sina, nakon čega je uhapšena. U potragu za mališanom uključile su se policijske i ekipe Žandarmerije, kao i brojni meštani, koji su danima pretraživali majlovačke šume. Tri meseca kasnije pronađena je lobanja, za koju je, DNK analizom utvrđeno da je dečakova.

- S obzirom na to da je lobanja Đorđa Andrejića pronađena na oko 3,5 metara od poljskog puta, nameće se zaključak da telo pokojnog Đorđa nije bilo na tom mestu u vreme kada je pretraživan teren, već da je lobanja naknadno doneta i tu ostavljena - jedan je od ključnih zaključaka Apelacije.

U obrazloženju presude je stajalo i da okolnost da je nakon više od tri meseca od nestanka Đorđa pronađena njegova lobanja, kada se Marina uveliko nalazila u pritvoru, za sud ne dokazuje da ga je ona ubila. Pritom, komisija veštaka Instituta za sudsku medicinu u svom nalazu je navela da se, s obzirom na nedostatak drugih delova tela, uzrok smrti Đorđa ne može ni ustanoviti, niti pretpostaviti.

Foto: Informer

- Sama činjenica da je policija organizovala svakodnevne potrage na terenu sa velikim brojem ljudi i da telo pokojnog Đorđa nije pronađeno, a da je nakon više od tri meseca pronađena samo njegova lobanja, takođe ne ide u prilog činjenici da je prvobitno priznanje okrivljene istinito, jer da je okrivljena ostavila telo svog pokojnog sina Đorđa na način kako je to objasnila u svom prvobitnom priznavanju, sasvim je sigurno da bi ono bilo pronađeno - navodi sud.

Marina je u policiji priznala da je sina ubila motikom, ali je kasnije pred sudom izjavila da nije kriva. Optužila je policajce da su je tukli i primorali da prizna da je ubila rođeno dete. U pritvoru je provela 703 dana.

Odlukom Apelacionog suda pala je optužnica koja je teretila Marinu Andrejić da je 22. jula 2010. ubila svoje dete tako što ga je, iznervirana njegovim odbijanjem da postupi po njenom nalogu i ode u selo po pomoć, drvenom držaljom motike, koju je sa sobom nosila, udarila u predelu potiljka i zadnje strane vrata.

- Od tog udarca, Đorđe se srušio na zemlju, zadobivši teške telesne povrede, koje su uzrokovale njegovu smrt. Optužena ga je zatim odnela do ivice bagremove šume, gde ga je spustila na zemlju leđima okrenutim ka zemlji, prekrila granjem i tako ostavila - stajalo je u optužnici.

Bonus video: