JOŠ UVEK ČUJEM POSLEDNJE REČI SINA! Bolna ispovest oca iz Tutina čije je dete upao u reku Vidrenjak: NE MOGU DA PRIHVATIM DA GA VIŠE NEMA!

Severdžan Đugatan iz Tutina, čiji se dvogodišnji sin Elvir u nedelju oko 16 sati utopio u reci Vidrenjak, za Informer kaže da još uvek čuje poslednje reči svog deteta i da ne može da prihvati da njega više nema. On kaže da se sve desilo u trenutku i da je pokušao da spasi svog sina

- Pitam se da li je tragedija mogla biti izbegnuta i da li treba još neko da se utopi pa da nas izmeste odavde i nađu nam bezbedniji smeštaj - u suzama govori Severdžan.

On je, kaže, celu noć proveo na obali, gledajući u nadošlu reku i plačući za svojim sinom.

- Nisam mogao da uđem u kuću, sedeo sam na obali i plakao. Razmišljam o tome da li sam mogao još nešto da uradim, možda da zaronim i da ga tražim po dnu... Ne znam, možda bi se i ja udavio, a bolje i to da se desilo nego što sam sina izgubio - kaže nesrećni čovek.

On ističe da se više puta obraćao lokalnim institucijama tražeći adekvatno rešenje za svoju porodicu.

- Deset godina živimo u baraci, bez ikakvih uslova... Nemamo kupatila, vode, često smo i bez struje. Ovde nije bezbedno, može se dogoditi da baraka sklizne, da se zemlja obruši tokom noći i da upadnemo u vodu, da se svi udavimo. Reka je na dva tri metra od barake, to je padina, strmo je, zemlja se obrušava - kaže Severdžan, moleći nadležne da izmeste njegovu porodicu i komšije.

- Verovatno postoji neki plac, neko bezbednije mesto za nas. Možda bi se neko javio i da nam sagradi neke kuće, postoje donatori, naši, strani, pomažu svima pa će možda i nama. Samo da se sklonimo odavde jer u svakom trenutku se može dogoditi nova tragedija - kaže on.

Severdžan priča da se dešavalo i ranije da neko dete upadne u vodu ali su uspevali da ih izvuku.

- Sigurno je bilo najmanje tri takva slučaja ali srećom tada voda nije bila velika pa smo uspeli da spasimo decu. Sada nisam spasio svog sina - kaže otac nastradalog dečaka.

Romske barake izgrađene su pre nekoliko decenija na opštinskom zemljištu koje se nalazi pored reke. Ovo divlje naselje nema nikakve uslove za život. U njemu živi desetak porodica koje su se tu doselile sa Kosova i Metohije. U lokalnoj samoupravi kažu da ove porodice neće ostati same i da će im opština pomoći. A. Grbović