LEPŠA STRANA ZAKONA! Izabrale su trnovit put, ali s ponosom nose uniformu ONE SU PONOS SRBIJE

Žene čine 30 odsto zaposlenih u policiji i odavno su srušile predrasudu o tome da rade "muški posao". Štaviše, postale su okosnica u borbi za bezbedniju i sigurniju Srbiju i stoje rame uz rame sa kolegama-muškarcima.

U razgovoru sa šest pripadnica različitih sektora u MUP shvatili smo da imaju dve zajedničke osobine - veliku upornost i želju da pomognu drugima.

Foto: Miloš Rafailović

Vojnička odlučnost

Možda najtežu od svih obuka prošle su pripadnice niškog odreda Žandarmerije. Završnica ove specijalističke obuke je veoma naporan "dril" u trajanju od tri nedelje koji nisu uspeli da prođu mnogi muški kandidati.

Kada smo upoznali Mariju Milanović i Jovanu Nikolić, prvi utisak nam je bio da imaju jedinstveni spoj šarma, lepote i vojničke odlučnosti.

One su zajedno s kolegama na visokorizičnim skupovima, ali njihov posao je i borba protiv terorizma i spasavanje ugroženih u nesrećama većih razmera.

- Moj otac je policajac tako da sam odrasla uz uniformu, učena sam da živim tim životom - napominje Marija, i dodaje:
- Najteže mi je bilo na "drilu". Doduše, on je i zamišljen da se svi mi dovedemo do krajnje granice izdržljivosti, da vidimo kako funkcionišemo u tim ekstremnim uslovima. U mojoj klasi, na mom drilu, bilo je 11 žena, a ostale smo samo nas dve na kraju.

Prema Marijinim rečima, pomeranje granica psihičke i fizičke izdržljivosti je veoma bitno za njen posao:
- Ako smo danas dali 100 odsto sebe, sutra moramo 101! Taj jedan odsto napretka svakog narednog dana je ono što nas nadograđuje i što nam mnogo znači. Put do uniforme Žandarmerije je bio težak, ali sav taj bol i neprospavane noći pružile su mi čast da budem deo ove jedinice.
Njena koleginica iz istog odreda Jovana Nikolić slaže se da im je bilo potrebno mnogo truda i znoja da bi zaslužile uniformu Žandarmerije.
- Trebalo je da se zagrize i da se povuče, ali bila sam uporna i verujem da sam samo iz tog razloga uspela. Dešavalo se da ne mogu da stojim na nogama od umora, ali nisam se predavala i zbog toga mi je drago, jer ništa nije lepše od ove uniforme. Što je još važnije, na mene su ponosni svi koji me vole - zaključuje Jovana.

Foto: Miloš Rafailović

Jedna od dama iz MUP koja brine o svakodnevnoj bezbednosti građana je i policajka PS Savski venac Dragana Atnonijević Ivković. Ona priznaje da je, kad je bila mala, želela da postane glumica, ali kako je odrastala, sve ju je više privlačio policijski posao.

- Malo mi je u početku bilo teško zbog komentara iz okruženja poput onih "žensko u uniformi". Međutim, to me je još više motivisalo da im pokažem da smo jednako sposobne i obučene za ovaj posao kao i naše kolege muškarci. Radeći ovaj posao shvatila sam da su žene zapravo neophodne policiji. Mi, možda, u odnosu na kolege pažljivije slušamo, nekada bolje razumemo ljude. Jedan mi je čovek rekao da ga niko nije pažljivije saslušao od mene. S druge strane, volim svoj posao jer je dinamičan i zanimljiv - ističe Dragana.

Lepa iskustva

Njena koleginica iz saobraćajne policije Maja Dančetović Stojković rekla je da joj je drago što iz godine u godinu ima sve više žena u MUP.

- Drago mi je da smo dokazale da jednako dobro možemo da radimo policijski posao kao i naše kolege. Prija mi da pomažem drugima i imala sam mnoga lepa iskustva sa ljudima na terenu. Recimo, nikad neću zaboraviti kada mi je jedan dekica ponudio da mi skuva kafu. Sećam se, padala je kiša, a regulisala sam saobraćaj na ulici, njemu je bilo valjda žao - priseća se Maja uz osmeh.
Ona ipak napominje da to što je žena ne znači da je blaža u sankcionisanju saobraćajnih prekršaja.
- Kada naprave prekršaj ljudi se pravdaju na najrazličitije načine. Tvrde da žure kod lekara, po decu... Zanimljivo je da su žene vozači u većini slučajeva iskrenije od muškaraca i ne izmišljaju razloge za prekršaje - priča Maja, koja je apelovala na sve učesnike u saobraćaju da vode računa jer jedan sekund nepažnje ili nepromišljenosti može ugroziti nečiji život.

Foto: Miloš Rafailović

Spasti nekom život je neprocenjivo

Jelena Nikolić, pripadnica vatrogasno-spasilačke jedinice, izabrala je ovaj životni poziv isključivo zbog želje da pomogne ljudima i da spašava živote. 

- Posao je stresan, ali i plemenit. Ja radim u komandno operativnom centru i kolegama prosleđujem informacije o požarima i nesrećama. Neprocenjiv je osećaj kada nekom spasite život. Jedan kolega je spasio dete koje je kasnije krstio. Niko srećniji od njega nije bio, pre svega zbog deteta koje je spasio, ali i zbog kumstva, to je neprocenjivo - kazala je Jelena.

Njena koleginica i imenjakinja Jelena Šikanja imala je identične motive da izabere ovaj posao.

- Intervencije u kojima spasimo nekom život su nezaboravne, ali isto tako ne možemo da zaboravimo ni one u kojima nam stradaju kolege. Izgubili smo kolegu u intervenciji na Adi Huji u julu 2017. To je smena koju nikad neću zaboraviti, a i ne trebamo da zaboraviomo one koji su dali život da bi nekog spasli - napominje Jelena.