ZAGRLILI SE, PA GA IZBO NOŽEM! Majka ga krvavog nosila do kola, a sada je Nemanjinom ubici ublažena kazna

Apelacioni sud u Nišu pravnosnažno je osudio Milana Tanića (19) iz Zaplanjske Toponice kod Gadžinog Hana na jedinstvenu kaznu od deset godina i šest meseci robije zbog ubistva komšije Nemanje Atanaskovića (18) i nanošenja lakih telesnih povreda njegovoj četrnaestogodišnjoj devojci N.S.

Na taj način preinačena je presuda Višeg suda u Nišu od 21. marta ove godine kojom je Taniću izrečena kazna zatvora u trajanju od dvanaest godina i šest meseci. Kako saznajemo, Apelacioni sud je smatrao da ima osnova za ublažavanje kazne jer je Tanić mlađe punoletno lice.

Zločin se dogodio 26. decembra 2020. godine u Zaplanjskoj Toponici kada je, kako je navedeno u optužnici, Tanić u stanju uračunljivosti lišio života oštećenog koji ga je upitao:

- Pa, dobro brate, što me onoliko isprebijaste, što sam vam ja kriv?

- Pa, brate, brate - bio je odgovor.

Tanić je iz desnog rukava spustio nož u desnu šaku i krenuo na sada pokojnog mladića. Obgrlili su se licem u lice, a zatim je Tanić nožem dužine 30 cm sa oštricom od 18 cm, žrtvi zadao jednu probodnu i pet ubodnih rana koje u svom zbirnom dejstvu predstavljaju tešku telesnu povredu sa izuzetno visokim sptepenom opasnosti po život od kojih je oštećeni preminuo.

Više javno tužilaštvo je za Tanića tražilo minimalno vanaest godina za ubistvo i još dve za laku telesnu povredu. Milanova odbrana je insistirala na tvrdnji da je postupao u nužnoj odbrani argumentujući to nalazom veštaka da je i on u tom sukobu zadobio teške telesne povrede opasne po život te da su na mestu obračuna pronađena tri noža.

Prvostepeni sud je smatrao da je robija od dvanaest i po godina adekvatna učinjenom delu.

- Prilikom odmeravanja kazne uzeli smo u obzir kao olakšavajuću okolnost da ste mlađe punoletno lice, da ste na početku života, ali ste loše krenuli. Kazna od dvanaest godina i šest meseci srazmerna je vašim godinama i učinjenom delu, kako bi na vas delovala preventivno da ga ne ponavljate – rekao je  sudija Mirko Drašković Taniću prilikom izricanja prvostepene presude. Devetnaestogodišnjak je reči sudije dočekao sa osmehom potpuno nesvestan duge kazne koja ga očekuje.

Roditelji ubijenog mladića koga su usvojili kada je imao samo 39 dana,  bili su nezadovoljni i kaznom od dvanaest i po godina.

- Šest uboda je moj sin  zadobio od kojih pet smrtonosnih a njegov ubica je za svaki ubod dobio dve godine. Za jedan ljudski život dvanaest godina a on je mlad, može kada se vrati iz zatvora još trojicu da ubije. Kuća mi ostade prazna , kome da dam to što sam stvorio... Ko će čašu vode da mi da... Ja sam očuvao to dete, uzeo sam ga od države da ga ja čuvam a njegovog ubicu država će  čuvati. Završio tri godine tehničku školu, četvrtu nije stigao jer mu je Tanić skratio život. Završio bi saobraćajno tehničku školu i sad bi me pomagao.. Kupovao bi mi lekove jer sam imao tri infarkta, sedam stentova a tri puta mi je  menjana baterija na pesmejkeru. Klackao sam ga  na kolenima i čuvao da napravim muža koji će da me zameni i da nastavi kućnu slavu i život  na tom imanju. Ako ima pravde, ponoviće se suđenje, ako nema, nemam šta da kažem – rekao  je nakon izricanja prvostepene presude Nemanjin otac Bogosav.

Majka Anica nije prestajala da plače nakon što je saznala koliko će odležati ubica njenog sina.

- Očuvala sam ga do 18 godina, ubio je srpskog vojnika... Nosila sam ga ranjenog na rukama do kola, nadali smo se da ćemo da ga spasimom, bio je u lokvi krvi. Milan će da odleži kaznu a ja mog Nemanju više nemam, nemam više ništa. Nema pravde, nema zakona, kakav je to čovek, smeje se sudiji u lice – jecala je tada očajna žena.

Na pravnosnažnu presudu može se izjaviti vanredni pravni lek o kojem odlučuje Vrhovni kasacioni sud.