ĆURUVIJU JE UBIO BLED ČOVEK, TREPNUO NIJE! To nije Miki Kurak, ni Ratko Romić, UBICA VIŠE LIČI NA LUKU PEJOVIĆA

Apelacioni sud otvorio je danas glavni pretres protiv četvorice optuženih za ubistvo vlasnika Dnevnog telefgrafa Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999.

Na početku suđenja pred drugostepenim sudom, sudija je obavestila sve prisutne da je posle razmatranja žalbi, veće odlučilo da sasluša svedoke Milorada Ulemeka Legiju, kao i pripadnike "zemunskog klana", braća Miloša i Aleksandra Simovića, kao i da se izvedu pisani dokazi, dopis Republičkog javnog tužilaštva i Bezbednosno informativne agencije.

- Podsetiću da su okrivljeni oglašeni krivim za ubistvo, Radomir Marković i Milan Radonjić su osuđeni na po 30 godina, a Ratko Romić i Miroslav Kurak na po 20 godina zatvora. Žalbe na presudu su izneli zamenik tužioca, branioci, okrivljeni kao i supruga okrivljenog Markovića, Ivančica Marković. Ovde se radi o drugoj presudi, pošto je prvostepeni sud doneo istovetnu odluku, nepoštujući primedbe Apelacionogo suda - rekla je sudija Vesna Petrović.

Prvi je pred sudom odbranu izneo optuženi Radomir Marković, bivši načenik Državne bezbednosti koji je naveo da osteje pri svojim ranijim odbranama da nije učestvovao u izvršenju krivičnog dela.

- Ostajem pri svakoj reči koju sam izgovorio u ovom postupku. Tokom postupka, izjasnilo se 96 ili 98 svedoka koje je predložio tužilac i svi do jednog su rekli da nemaju nikakva saznanja, osim onoga što su pročitali iz medija, ili od nekog čuli. Tužilaštvo se oslonio na svedoka Milorada Ulemeka, kog je proglasio kapitalnim svedokom, ali je i on izjavio da ne zna ko je ubio Slavka Ćuruviju, već da ima svoj zaključak na osnovu uličnih ogovaranja, i na osnovu toga je podignuta optužnica - naveo je Marković na početku svoje odbrane i osvrnuo se na iskaz oštećene Branke Prpe, koja je danas takođe bila prisutna u sudnici..

Foto: Zoran Sinko

- Jedini očevidac je Branka Prpa, njenu izjavu je tužilac pokušao da diskredituje. Ona je decidno izjavila da u Slavka Ćuruvije nije pucao Miroslav Kurak. Međutim, svedoke Aleksandra i Miloša Simovića čak je i tužilaštvo okarakterisalo kao manipulativne osobe u drugim postupcima - naveo je Marković i dadao da ne stoji ni motiv koji je tužilaštvo u optužnici navelo kao motiv.

Marković: Cilj da se sudi Državnoj bezbednosti

- Tužilaštvo je kao motiv ubistva naveo dve stvari, prvi je pisanje u Dnevnom telegrafu i Evropljaninu, a zatim kritiku aktuelne vlasti Slobodana Miloševića i dodao da su mere prema Slavku Ćuruviji primenjivane zbog kontrole krtanja Ćuruvije. Zbog neprimerene retorike, a u skladu sa tadašnjim Zakonom o infomrmisanju, njemu su zaplenjena sredstva, zatvorena redakcija, pa on nije mogao ni da piše ni da kritikuje vlast, ubijen je 6 ili 7 meseci kasnije, Ja ne znam da je i jedna vlast pala zbog kritikovanja u medijima, niti je on jedini koji je kritikovao. Što se tiče operativnih mera, utvrđeno je da su mere primenjene zbog toga što je imao više kontakata sa predstavnicima stranih obaveštajnih službi. Zadatak svake službe jeste da utvrdi kakvi su ti kontakti, naročito jer su se dešavali u ratnom stanju, a primenjivale su se i pre početka rata i pre dolaska mene i Radonjića na čelo centra. Primenjenim mereama je utvrđeno da je od predstavnika Američke ambasade dobijao materijalna sredstva, što je potvrdila svedok Prpa, Kojadinović, Dinić. Zbog toga su primenjene mere, a ne da bi se pratio i ubio - naveo je optuženi Marković.

On je naveo i da smatra da je istraga "tendenciozno bila od samog početka usmerena ka Državnoj bezbednosti".

- Mi smo dužni, ako možemo da dođemo do istine. Presuda je opet usmerena da se tadašnja vlast okarakteriše kao zločinačka pa da pošto ne može da se sudi Slobodanu Miloševiću, da se sudi DB, nadajući se da će da se tako aboliraju pravi inspiratori. Umesto da tragamo za istinom, za za nalogodavcem, za istinom, optužnica odlazi u sferu nepoznatog naručioca, koji potom dovodi do nepoznatog izvršioca - naveo je iznoseći odbranu Marković i dodao:

- Nakon osam godina smo mi na početku suđenja, dužni smo da utvrdimo istinu, prvenstveno zbog porodice a onda i zbog svih nas, a ne vidim da se ovde insistira na istini, nego na presudi, radnicima DB a za delo koje nismo počinili - naveo je Radomir Marković na današnjem suđenju.

Foto: Tanjug

Optužbe i navode presude kojom su bili osuđeni odbacio je i optuženi Milan Radonjić.

Optuženi Ratko Romić takođe je negirao navode optužnice.

- Nisam učestvovao u izvršenju krivičnog dela kako mi se optužnicom stavlja ni teret, niti kako mi je presudom stavljeno na teret jer mi je kroz presudu napisana nova optužnica. Nisu izvedeni dokazi da smo Kurak i ja na bilo koji način učestvovali u krivičnom delu, ne postoje ni materijalni ni forenzički dokazi, ne postoje svedoci koji nas povezuuu. Jedini pravi svedok, očevidac i oštećena Branka Prpa je izjavila da to nismo ni Kurak ni ja. Više puta je opisala osobu koju je videla da puca u Ćuruviju, a to nismo ni Kurak a ni ja. Očigledno da ni tužilaštvu a ni sudu nisu bili cilj otkrivanje i utvrđivanje istine ko je ubio Slavka Ćuruvije. Motiv je nešto drugo, da se osudi bilo ko - naveo je Romić u svojoj odbrani.

Branka Prpa: Pucao je Slavku u glavu

Branka Prpa, oštećena koje je bila i jedini očevidac ubistva Slavka Ćuruvije 11. aprila 1999. izjavila je danas pred Apelacionim sudom u Beogradu da ostaje pri iskazima koje ranije dala, da Miroslav Kurak i Ratko Romić nisu osobe koje je toga dana videla kako pucaju u pasažu zgrade.

- Miroslav Kurak i Ratko Romić nisu osobe koje sam videla. Ponuđene su mi njihove slike još u policiji. Ja ne znam koliko je napadač bilo, videla sam samo jednog kada sam se okrenula. Videla sam čoveka koji je prilazio sa pištoljem, dobila sam udarac pištolja u glavu, ja sam pala, a on je pucao Slavku u glavu - rekla je Prpa navodeći da ne može da tvrdi da li je još neko bio tu, ali da je samo jednu osobu videla i da je moguće da je druga osoba nju udarila pištoljem u glavu.

Napadača je opisala kao osobu koja joj je ličila najviše na osobu koju je videla u novinama. Podsetimo, ranije se pominjalo da je osoba koju je Prpa prepoznala ubijeni Luka Pejović.

- Prvi put sam taj opis dala specijalnom tužiocu, opisala da je moja procena oko 60 posto da je to čovek koji je prišao i pucao u Slavka, neko vreme stajao iznad mene i razmišljao da li da puca u mene. To je bilo lice čija je umrlica objavljena u decembru 2000. godine - navela je Branka Prpa.

Foto: Tanjug

- To je čovek koji mi je najviše ličio na čoveka kog sam ja videla izbliza - rekla je Prpa navodeći da je "imao amorfno lice, bebifejs".

- Imao je crnu kapu, crne oči to sam primetila u mangovenju, bio je izuzetno bled, bio je apsolutno miran, hladnokrvan, bez treme, bez treptaja. To je lik koji je teško definisati, jedno bezlično lice osim očiju koje su se valjda isticale u tom bledilu - opisala je izvršioca Branka Prpa.

Ona je navela da čovek koji se pominje kao izvršilac, ne može biti taj.

- Mislim na Miroslava Kuraka, to nije on njega bih upamtila. U sudnici ne vidim to lice koje sam videla toga dana - navela je Branka Prpa.

Dobila sam udarac u glavu

Na pitanje sudije da li je mogla da vidi napadača jer su joj pale naočare, ona je navela da nosi malu dioptriju 1,75.

- Videla sam ga, to su trenuci metafizički, čovek koji stoji pištoljem nad glavom i razmišlja šta da uradi sa vama. Tada sam imala 46 godina sada imam 70. Sećanje može da bledi, ali ta slika je utisnuta u svest. Znate, kada čovek doživi takvu užasnu stvar, čovek to želi da zaboravi, a to je veoma teško - rekla je Branka Prpa.

Opisujući taj dan, ona je navela da u tom trenutku uopšte nije bila svesna šta se dešava.

- Mislila sam da je u prolazu počeo da duva vetar, Slavko je padao, ja sam se okrenula i dobila udarac u glavu. Nije bilo mračno u pasažu, bio je april mesec - opisala je Prpa i dodala:

- To nije bio visok čovek, bio je više zdepast - navela je Prpa.