LOMINA ULICA POVEZUJE DVE STRAŠNE SUDBINE! U komšiluku ubijene Ane Volš trojica đubretara silovali studentkinju do smrti!

Studentkinja Pravnog fakulteta Marina P. (22) iz Beograda poslednji put je viđena živa 3. juna 2002. godine u Knez Mihailovoj ulici, kada je izašla sa momkom. Na rastanku mu je rekla: "Krenuću peške do kuće, hoću da prošetam". Posle dva dana, njeno telo nađeno je na betonskom podu napuštene kuće u Lominoj 42...

U istoj ulici na broju 47, u zgradi preko puta, živela je u tom trenutku osamnaestogodišnja Ana Ljubičić koja je tu provela detinjstvo. Perspektivna srednjoškolka neku godinu kasnije, po završenom fakultetu, zaputila se za boljim životom u Ameriku.

U međuvremenu je vrtoglavo napredovala u karijeri, udala se i postala gospođa Volš, rodila trojicu sinova... A onda je netragom nestala tokom ove novogodišnje noći iz porodične kuće nadomak Masačusetsa. Sumnja se da ju je u podrumu izmasakrirao suprug Brajan Volš i potom uklonio delove njenog tela koji su, po svemu sudeći, uništeni na deponiji za reciklažu.

On je i zvanično optužen za teško ubistvo, iako Anini ostaci još nisu pronađeni. Prilikom prvog izjašnjavanja pred sudom, Brajan je negirao krivicu, a od septembra kreće suđenje kada će mu tužilaštvo predočiti sve prikupljene dokaze protiv njega.

Obema presudili monstrumi, bez trunke kajanja

Relativno kratka ulica u centru Beograda, koja spaja Balkansku i Zeleni venac, tako je povezala dve tragične sudbine devojke i žene kojima su monstrumi oduzeli živote. Prvi slučaj, koji je šokirao Beograd pre 21 godinu, ostao je zabeležen u sudskom arhivu za one koji ga se ne sećaju ili nisu tada bili čak ni rođeni. Krenimo redom...

Foto: printscreen/pixabay

Marina je kobne noći, kako se ispostavilo, već bila pijana i pod dejstvom benzodiazepina kada su je oko 23 časa trojica radnika "Gradske čistoće" sreli u Knez Mihailovoj. Ponudili su joj piće i ispred hotela "Moskva" na Terazijama sa njom popili još litar votke, usled čega je ona izgubila svest.

Pošto nije mogla da hoda, na kolicima za skupljanje smeća su je odvukli do straćare u Lominoj i tamo su je 4. juna 2002. godine, oko 3.30 ujutro, sva trojica naizmenično silovali. Ostavili su je na pohabanom kartonu i pobegli.

Veštaci su, tokom sudskog postupka, utvrdili da se nesrećna studentkinja ugušila zbog povraćanja u nesvesnom stanju i da je bila nemoćna da se odupre manijacima. 

Zbog tog stravičnog slučaja, tadašnji Okružni sud u Beogradu je 5. novembra 2004. godine osudio Azima Osmanija (22) na 12 godina zatvora. Ista kazna je izrečena i Ivanu Imeriju (41), dok je Predrag Matić (23), koji je osnovnu školu završio tri godine pre kobnog događaja, dobio 10 godina zatvora.

Osmani i Matić su prethodno delimično priznali silovanje, tvrdeći da ih je Imeri nagovorio na to. Osmani je naveo da je devojka disala, dok je imao odnos sa njom, ali da joj je telo bilo hladno. Matić je izjavio da nije čuo disanje, dok je Imeri plačući tvrdio da nije kriv i da nije imao seksualni odnos sa žrtvom.

Pravdao se da je Osmaniju i Matiću rekao da pozovu Hitnu pomoć, ali da oni to nisu učinili.

- Video sam da se uneredila, pa sam je oprao i presvukao. Ja sam prvi imao odnos sa njom, a zatim ostala dvojica. Ništa nije govorila. Nije otvarala oči. Imeri je ubrzo otišao, a ja i Matić smo zaspali. Kada smo se probudili, zatekli smo je u istom stanju. Tada smo zvali Hitnu i policiju - govorio je Osmani, gledajući sudiju u oči.

Matić se u sudnici, prilikom izricanja presude, bukvalo upišao od straha stojeći pred sudskim većem! Tvrdio je da Marina još od Sremske ulice, gde su svratili na picu, nije disala.

- Bila je bleda i hladna. Nije se pomerala. U podrumu u Lominoj ulici, bili su još jedna žena i njen sin. Žena je spavala, dok je dečak koga zovu Crnogorac, sve gledao - ispričao je Matić.

Bila je hladna i bez svesti, ugušila se od povraćke

Imeri je rekao da su Osmani i Marina već bili pijani kada se sreo sa njima kod hotela "Moskva".

- Još tada sam insistirao da zovemo Hitnu pomoć, ali je Osmani rekao da je vodimo u Lominu. Pomogao sam im da je odvedu. Bila je ukočena. Ne znam šta se posle dešavalo, jer sam otišao. Nisam imao odnos sa njom. To oni hoće da mi napakuju, jer sam ih prijavio policiji, kada su prebili nekog pedera. Kod kuće imam troje dece, nikada tako nešto ne bih uradio - plačući je govorio Imeri.

Otac pokojne devojke Zoran P., ugledni profesor na Mašinskom fakultetu, nije bio zadovoljan kaznom. 

 - Za okrivljene mogu samo da kažem da su monstrumi! Oni su sve vreme suđenja o mom detetu govorili kao da je predmet - rekao je on.