OVO JE POSLEDNJA PESMA KOJU SU SLUŠALE ŽRTVE UROŠA BLAŽIĆA! JEDNOGA DANA ŽALIĆE MNOGI ŠTO ME VIŠE NEMA! Stihovi slutili na zlo!

U noći između 4. i 5. maja, dvadesetogodišnjak Uroš Blažić pucajući iz automatskog oružja usmrtio je osmoro mladih, a trinaesto ranio u selima u okolini Mladenovca - Orašju i Duboni.

Prošle nedelje navršilo se 40 dana od ovog krvavog pira, a u emisiji "Exploziv" na Prvoj TV govorila je porodica nesrećno nastradalih, ali i svedoci masakra.

Stefan Marković, za dlaku je izbegao Blažićev metak, a o tragično nastradalima samo ima reči hvale.

- Niko nije mogao da kaže lošu reč za njih. Kulturna, vaspitana deca, iz normalne porodice. Ljudi domaćini, problem nikakav nisu napravili da se posvađaju sa nekim. Čak njih troje ni ne dolaze stalno, neki put ako svrate i te večeri su svratili... Stalno smo sedeli tu zajedno, družili se - kaže Stefan Marković i dodaje:

Foto: Prva TV printscreen

- Ja i Dača, Milan, Kristina, uvek sede tu. Mala Nevena... To je isto društvo stalno. Sa Dačom, uvek smo bili jedni pored drugog. Minut pre toga sam otišao do kuće. Drugar prolazi pre par dana i kaže: "Ne znam šta da ti kažem, odradi lepo, mogao si i ti tu da budeš." A uvek sam tu sa njima.... Sećam se stalno, uvek je bila neka šala .... - kaže Marković.

- Iz Dubone je otišao u Orašje, uzeo oružje, otišao za Orašje, pucao na njih, pobio ih, krenuo ponovo za Dubonu, pucao na ove ljude koji su nameštali kapiju, pucao na njih, seo u kola, došao ispred škole i pucao na decu. Ispraznio je ceo šaržer, čuo da i dalje vrište, zamenio okvir i vrati se da ih dokrajči.

Foto: Prva TV printscreen

- Drugaru se sestra bila porodila i skupilo se društvo da se provesele. I staje auto, a isti auto vozi drugar, i pozvali ga na piće i rekli mu: "Nema veze, ne znamo te, ali ajde da popiješ piće." I izvadi automat i pobije ih - kaže Marković i dodaje:

- "Jednoga dana žaliće mnogi što me više nema". Mrak je i ne vidi se lepo. To im je valjda bila poslednja pesma koju su slušali - kaže Stefan pokazujući snimak od kobne večeri i obilazeći mesto na kome su pali mladi u Malom Orašju.

Predrag Pavlović jedan je od svedok masakra u Duboni. Na prve ispaljene hice, Pavlović nije reagovao, sve dok se ubica nije približio.

Foto: Prva TV printscreen

- Bio sam ispred kuće, a dole je bila pucnjava gde su ljudi radili ogradu. Čuo sam, ali nisam obraćao pažnju na to, mislio sam da neko puca ovako. Bio sam kod auta i onda je počela ovde pucnjava (pokazuje na školu). Čuli su se hici, došao sam ovde i činilo mi se da puca u zemlju. Začuo se kao neki jauk kod klupice, ali i dalje ne vidim nikoga. Vraćam se i počinje i tu da puca. Vidim automatsku pušku i da puca u njih jedinačno. I dalje ne mogu da verujem da tako nešto može da se desi - kaže Pavlović.

Šok je bio toliko veliki da Pavlović nije uspeo ni da reaguje.

Foto: Prva TV printscreen

- Burazer ga zaustavlja i on izlazi i puca u njega. Nisam razmišljao o sebi. Nisam mogao da pomislim da se razderem i skrenem mu pažnju. Nisam mogao ni da zamislim da tako nešto radi... Nije on mene mogao ni da pogodi, i da me pogodi, nema veze, mogao sam i da se sklonim, samo da mu odvučem pažnju da se možda nekako i spasi neko. Ja nisam uradio ništa, stajao sam i gledao zatečen - kaže Pavlović u emisiji "Exploziv" na "Prvoj" TV.

Meštani tvrde da je u trenutku pucnjave u Duboni u školskom dvorištu bilo sedmoro ljudi. Troje je ubijeno, a troje ranjeno.

Podsetimo, u noći između 4. i 5. maja, 20-godišnji Uroš Blažić je hicima iz automatskog oružja, lišio života osam osoba u Duboni i Malom Orašju.

On je priznao izvršenje krivičnog dela, odnosno da je na tri lokacije automatskom puškom pucao na više osoba koje su se nalazile u grupi.

Ovo su stihovi pesme #poslednji boem" pevača Šekija Turkovića, koju su u poslednjim trenucima svog života slušali ubijeni mladići i dveojke kod Mladenovca.

Ja volim život, kafane i žene

Poslednji boem tako zovu mene

Za mojim stolom peva se i pije

Uz lepe žene nikad tužno nije

Jednoga dana žaliće mnogi

Što me više nema, ostaće pesma

i uspomena na poslednjeg boema

Hoću da uzmem od života svoga,

najluđe noći i najlepše doba

kad starost dođe, neću da se kajem

jer sve za pesmu i za žene dajem

Jednoga dana žaliće mnogi

Što me više nema, ostaće pesma

i uspomena na poslednjeg boema

Mnogi bi hteli kao ja da žive, ali ne mogu

zato mi se dive, ka zadnjoj luci plovi

moja lađa poslednji boem više se ne rađa

Ka zadnjoj luci plovi moja lađa

poslednji boem više se ne rađa

Jednoga dana žaliće mnogi

Što me više nema, ostaće pesma

i uspomena na poslednjeg boema

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.