Stevana nema već 3 meseca! Majka neutešna: Da je u vodi, poplave bi ga izbacile, živ je ili kidnapovan!

Stevan Aleksić (21) iz Župrije nestao je pre skoro tri meseca na obali Velike Morave, gde je poslednji put viđen sa društvom. Majka Dušica neutešna je zbog toga što joj sina nema toliko dugo, ali se ne predaje i veruje da je živ.

Dušica kaže da, dok ne vidi svojim očima, ne veruje nikome, i dodaje da bi ga, da je mrtav, voda dosad sigurno izbacila na obalu, pogotovo nakon poplava u ovom delu Srbije.

Kroz mučan plač Dušica se priseća poslednjeg dana kada se čula sa svojim mezimcem, kako ga ona naziva, "svojim očima". Ubeđena je da društvo sa kojim je proveo veče ima informacije koje nikom nisu obelodanjene, a jedna scena iz kobnog dana uliva joj još veću sumnju.

- Oni su proslavljali neki rođendan, u jednom trenutku, oko 8 sati uveče, jedan od momaka sa kojima je bio, odveo ga je navodno u WC, nekih 300 metara od mesta gde su sedeli. Zašto bi ga vodio toliko daleko, oni su muškarci, mogu to da obave bilo gde. Ja sam se sa Stevanom čula to veče poslednji put u 10 do 7 uveče, a onda sam dobila poziv od mlađeg sina u 8 i 20 koji mi je saopštio da Stevana nema na Moravi i da ga traže. Brzo sam stigla do plaže, a tamo su već bili policajci, žandarmerija, vatrogasci... Ne znam ni sama ko sve, jer sam bila van sebe. Da je ušao u vodu na plaži bi ostao trag patike, to je malo mesto. Mogao je i da se saplete i da padne - objašnjava majka nestalog mladića.

Kako dodaje, momka sa kojim je otišao do toaleta pre druženja na Moravi nije poznavao, a intenzivno se družio sa jednim momkom kog je Stevanova porodica, prema rečima majke, prihvatila kao svoje dete, s obzirom na to da su ga roditelji napustili. Ipak, objašnjava Dušica, Stevanov najbolji drug bio je problematičan.

- On je to veče upoznao tog mladića, on je drug njegovog najboljeg druga. Njih dvojica su se družili, ali je on bio problematičan, isterivali su ga iz kluće, koristio je narkotike. Mi smo ga primali u kuću, bilo nam je žao jer nije imao roditelje. Spavao je kod nas, jeo kod nas... Njih dvojicu najviše krivim za nestanak sina. Došao kod nas posle nestanka, kada sam ga pitala šta se desilo to veče, on mi je uzvratio pitanjem da li ga ja to krivim za nešto, a samo sam htela objašnjenje. Posle je izašao iz kuće, a ja sam prijavila policiji - pojašnjava Dušica.

Sa druge strane, sumnja da je moguće i da je otet. Kako tvrdi, ranije je imala nesuglasica sa zelenašima, te se plaši da joj neko nije kidnapovao sina iz osvete.

- Ja verujem da mi je dete živo, sad će još malo tri meseca kako je nestao. Da je u vodi našli bi ga, vode bi ga izbacile, pogotovo posle ovih poplava. Kako su našli onog Stefana posle dva meseca, a mog deteta nigde nema. Ja se nadam da je živ ili je kidnapovan, ja sam davnih godina imala i problema sa zelenašima, možda je odveden negde - napominje Dušica.

Dušica objašnjava da je njen sin pre nestanka bio mirne naravi, skromno i pošteno odgajan. Radio je u Beogradu i stalno majci slao novac, a svaku priliku koristio je da je poseti.

- Moj sin je bravar-zavarivač, počeo je da radi sa ocem i bratom. Mi smo mirna skromna porodica, radili su u Beogradu i meni slali novac. Kad se rastuži jer nismo zajedno sedne na voz samo da dođe da me vidi. On je bio kao devojčica. Kad je kod kuće imao je svoje mesto gde je uvek sedeo, upravo gledam na njega. Uzme telefon, stavi sok ispred sebe i gleda u telefon, nikada nije skitao. Bio je kao majkina devojčica - priča ona kroz plač i jecaje.

Dodaje da je jedino što je održava u životu nada da je još uvek živ. Priznaje i da je dva puta sebi pokušala da oduzme život, a sanja o ponovnom susretu sa Stevanom. Jecaji nesrećne majke nadjačali su reči, ali je ipak uspela da opiše šta bi prvo uradila kada bi ga videla.

- Da ga vidim, stavila bih ga kao bebu u krilo, ne mogu da vam opišem. Držala bih ga u rukama iako ima čak 180cm, mazila bih ga i spavao bi u mom naručju dok ga ljubim. On je moje oči, ja sam izgubila oči, sada sam potpuno slepa. Dva puta sam pokušala da izvršim samoubistvo lekovima, moj mlađi sin je video i pozvao Hitnu pomoć. Ne dao Bog nikom ovakvu tugu i patnju - priča Dušica jedva čujnim glasom dok guta suze.

Pored nje, i muž i mlađi sin veoma teško podnose Stevanov nestanak. Prema rečima majke, otac mladića se potpuno zapustio, a brat nema snage da boravi u porodičnoj kući. Vladaju samo muk i suze.

- Mlađi sin ovo jako teško podnosi, ne može kod kuće da spava, ne može da gleda u krevet gde mu je brat spavao, jedva radi. Moj muž se ne brije, zapustio se ceo od tuge. Održava nas samo nada, kad nam jave da nisu ništa našli presrećni smo jer onda znamo da ima nade da je živ. Dok moje oči ne vide, ne verujem nikom, a ako moje oči vide ono najgore, tog dana će i majku i sina u istu rupu da sahrane - govori majka za Telegraf.

Dušica još jednom apeluje na sve građane da ukoliko vide Stevana ili čuju bilo šta što bi bilo od pomoći odmah prijave policiji. Moli nadležne da pretraže i šume, jer sumnja da postoji mogućnost da je zalutao, udario glavom o kamen ili izgubio pamćenje.

- Bio je odličan plivač, nemoguće da mu se ovo desilo - završava majka svoju ispovest uz glasne jecaje.