Glava za glavu, krv za krv! Da li masovnom ubici iz Mladenovca preti sudbina Luke Bojovića?!

Vikendica, u kojoj je živeo masovni ubica Uroš Blažić (21) na brdu Varovnice kod Donje Dubone, u mestu Šepšin, u potpunosti je spaljena tokom noći i istražitelji intenzivno tragaju za nepoznatim počiniocima.

Istražitelji intenzivno tragaju za nepoznatim počiniocima. Ispituje se takođe da li je pozadina ovog slučaja osveta porodica njegovih žrtava, što je bila potencijalna opasnost o kojoj se mesecima spekulisalo.

Osumnjičeni za višestruko ubistvo u selima kod Mladenovca i Smedereva je živeo sam u toj kući na brdu Varovnice na putu za Šepšin, dok se porodična kuća nalazi u selu Donja Dubona. Za sada nije poznato da li se kuća zvanično vodi na njega ili bliskog rođaka, kako su objavili pojedini mediji, ali je on tu pre hapšenja provodio najviše vremena kada je odlučio da se osamostali.

Foto: N.Matejić

Sticajem okolnosti baš danas je 40-dnevni pomen Petru Mitroviću (26) iz Malog Orašja, devetoj žrtvi masovnog ubice koji je 4. maja, naoružan "kalašnjikovom" i pištoljem, sejao smrt u Malom Orašju i Duboni. 

Pripadnici MUP-a se, inače, od masakra redovno nalaze u tim selima. Patrole sa po nekoliko policajaca čuvaju i porodičnu kuću osumnjičenog Uroša Blažića u kojoj su ostali njegova majka Biljana i deda.

Otac ubice Radiša B., bivši pripadnik Vojske Srbije, takođe se nalazi u pritvoru od 10. maja nakon što je u njegovoj kući pronađen arsenal oružja i municija. Pritvor je određen i Goranu G. (49) iz Kragujevca, Uroševom ujaku, koji je u prostorijama svog domaćinstva držao veću količinu naoružanja i kod koga se ubica sklonio posle masakra.

Foto: Facebook/Vuk Borilovic, Reuters/Stevo Vasiljevic

I porodična kuća Vuka Borilovića (35) sa Cetinja koji je počinio najveći masakr u novijoj istoriji crne Gore, kada je u avgustu prošle godine u krvavom piru pobio 10 ljudi, među kojima i dvoje dece, gorela je 25. aprila, a veruje se da je namerno zapaljena.

Požar je buknuo 25. aprila oko 21 sat, a vatrogasci su uspeli da lokalizuju vatrenu stihiju u kojoj niko nije povređen. Veruje se da je požar podmetnut, i to kao odmazda za zločin koji je Vuk Borilović počinio u avgustu prošle godine.

- Požar koji je izbio u utorak oko 21 sat u naselju Medovina u Cetinju, gde se nalazi porodična kuća Borilovića, koji je odatle pre osam meseci krenuo u pokolj, oštećena je vatrom, ali niko nije povređen s obzirom na to da od zločina u njoj niko i ne živi - rekli su tada izvori iz istrage.

Foto: Printscreen/Youtube/RTV Cetinje

Miloš Ćećanović, načelnik Službe zaštite i spašavanja Prestonice Cetinje, rekao je tada da je nepoznata osoba prijavila da gori objekat.

- Dobili smo dojavu u utorak u 21.09 časova od nepoznate osobe koja je javila da gori kuća u Medovini i spustila slušalicu. Brzom intervencijom, bukvalno za 7-8 minuta ugasili smo požar - rekao je Ćećanović, a njegovu izjavu preneo je podgorički "Dan":

- Srednji sprat je goreo, početni požar je bio na donjem spratu i ugašen je. Na gornjem spratu je, takođe, bio početni, mali požar koji smo brzom intervencijom ugasili. 

U gašenju požara učestvovala su dva vozila vatrogasne službe i pet vatrogasaca. Uzrok požara se utvrđuje, a policija traga za nepoznatim počiniocem. Meštani Cetinja su ispričali da je od te večeri policija dežurala ispred kuće Borilovića.  

Foto: Rina.rs

Ipak, meštani su ubeđeni da bi neko mogao da dovrši započeti posao.

Vuk Borilović je iz za sada nepoznatog razloga presudio prvo svojim postanarima Nataši Martinović Pejović (35) i njenim sinovima Marku i Mašanu, a zatim je monstrum presudio i Natašinom kumu Milanu Mitroviću (37), zatim svom ujaku Goranu Đurišiću (54), a onda i komšiji Rajku (56), Dimitriji (81) i Danici Drecun (74), a na kraju Danijeli (51) i njenoj sestri Aleksandri Radunović (52). U svom krvavom piru ranio je šest osoba koje su se tu slučajno zatekle.

Nakon krvavog pira Vuk Borilović je opkoljen od stane crnogorske policije, a istragom je utvrđeno da je Borilović stradao od hica jednog od pripadnika policije. Nakon pokolja i njegov sugrađanin Nenad Neno Kaluđerović bio je jedan od pucača, kog je potom tužilaštvo saslušalo i pustilo bez krivične odgovornosti jer je utvrđeno da hitac koji je on uputio nije bio smrtonosni.

Policija sada Kaluđerovića potražuje zbog sumnje da je učetvovao u ubistvu u kući strave u Spužu i da je radeći za kavački klan pomogao Veljku Belivuku i Marku Miljkoviću u zločinima.

Brutalna ubistva koja su se događala u poslednjih godinu dana, a u kojoj su živote gubili mladi - masakr na Cetinju 2021. godine u kojem je Vuk Borilović ubio desetoro ljudi među kojima su bili mališani od osam i 11 godina, ali i ubistvo devojčice Nevene P. u Ripnju početkom aprila 2023. godine otvorila su nova pitanja - da li na području Balkana i dalje postoji krvna osveta?

"Pratio sam krvnika suda, ja sam to morao učiniti"

Iako se pojam krvne osvete vezuje za plemenska okruženja, u nekim krajevima i dalje je prisutna i tretira se kao najuzvišeniji oblik samopotvrđivanja časti ili porodične pripadnosti.

Foto: Youtoube, printscreen

U rečniku „Sociologije“ izdanje iz 2007. godine krvna osveta je definisana kao običajni mehanizam za regulaciju društvenih odnosa i obuhvata skup sankcija koje članovi povređene ili oštećene zajednice primenjuju prema zajednici čiji je član izazvao povredu. Njen istorijski kontekst je plemenski uređena zajednica, u kojoj ona ima ulogu temeljnog mehanizma za regulaciju odnosa na nivou bratstva i plemena, a u savremenim uslovima to je porodica.

Danas u svetu krvna osveta prisutna je među porodicama i plemenima u Crnoj Gori, Albaniji, Kosovu, južnim delovima Srbije, a u svetu na Korzici, Škotskoj, Iraku, Libiji i Avganistanu.

Dok se nekad ubijalo zbog međe, krađe šume ili uvrede, kako je vreme odmicalo, modernizovali su se i motivi krvne osvete. U crnoj hronici iskristalisala su se tri slučaja koja će ostati svakako upmaćena. Dva datiraju s kraja osamdesetih, od kojih se jedan preneo čak na 21. vek, dok treći datira poslednju deceniju.

Prvi najvažniji slučaj je vezan za Nikolu Kaluđerovića koji osvetio svog sina jedinca Željka, koji je ubijen u kafanskom obračunu 1987. godine, a za zločin je osumnjičen Rade Grdinić, s kim je u kafani bio i mlađi brat Rajko. U januaru 1989. godine Kaluđerović je ubio Rajka na ulici, ali i mladića koji je bio sa njim u društvu. Kaluđerović je ubrzo uhapšen, a zbog dvostrukog ubistva osuđen je na 20 godina zatvora, a koji je u zatvoru proveo samo devet godina.

- Što se mene tiče, ne bih nikada mogao proć i prošetat tom tu ulicom, poć do sinovog groba da ga nijesam osvetio. Ja sam bio potcijenjen čovjek, čovječe. Čekao sam ga svuđe. Ma svuđe, čovječe. Lutam, tragam, neko mi dojavi… Pa opet isto. Nekoliko puta sam ga sretao u društvu. Jednom je bio s đevojkom. Pošao sam kod njenog oca i rekao mu da je skloni od njega da se slučajno ne desi da nju ubijem greškom. Poslušao me je. Pratio sam krvnika svuda, svuda… Kod mene se to moralo desiti. Ja sam to morao učiniti. Nije bilo oproštaja. Samo se čekao momenat, ali nije bilo lako ni ubiti. Danima sam tražio ubicu. Jurio sam ga po Beogradu, Hrvatskoj, Italiji - govorio je Nikola za srpske medije.li je u zatvoru proveo samo devet godina.

Rat porodica Vilotijević i Radulović

Osim slučaja Nikole Kaluđerovića, javnost se i dalje živo seća krvavog rata dve nikšićke porodice Vilotijević i Radulović. Ova tragična priča počela je 4. oktobra 1986. u vatrenom obračunu kod hotela „Onogošt”, kada su se na semaforu zaustavili „fića“, „lada“ i „zastava 128“. Tada je iz „lade“ neko iz puške zapucao prema „zastavi“ u kojoj su bili braća Zoran i Kićun Vilotijević.

Foto: Privatna arhiva

U ostala dva automobila bila su braća Radulović, Slavko, Ranko i Mijo. Ispaljeni hitac pogodio je Zorana, zbog čega je njegov brat uzvratio pucnjavom. Smrt Vilotijevića podigla je na noge ceo Nikšić, jer su odmah krenule da kruže priče kako će uslediti krvna osveta. Na suđenju koje je usledilo, Radulovići su osuđeni na zatvorske kazne: Slavko i Ranko na po 15 godina, a Mijo na 13 godina zatvora. Cilj kazni bio je upravo pokušaj da se spreči krvna osveta međutim to je bilo bezuspešno.

Foto: Privatna arhiva

U ratu dve porodice Radulovića i Vilotijevića ubijeni su Zoranov brat Kićun i Kićunov sin Filip Vilotijević, ali ove likvidacije nikada nisu doživele svoj konačni rasplet. Dokaza da su oni bili žrtve krvne osvete nije bilo. Iz porodice Radulović ubijen je Slavko Radulović, u koga je pucao Milan - Lezo Vilotijević, a smrt njegovih sinova želi Ranko Radulović. Obračun dve porodice odneo je i život trojice njihovih prijatelja. Novica Kankaraš je ubijen u kafanskom obračunu, Zoran Janjušević je izvršio samoubistvo u zatvoru, Nemanja Bečanović je pucao sebi u glavu u podrumu svoje kuće u Nikšiću.

Osveta Šaranovića porodici Luke Bojovića

Misteriozni nestanak jednog mladića u leto 2009. u Budvi , doveo je do ubistva jednog muškarca u jesen, u beogradskom naselju Banjica. Ova dva događaja pokrenula su lanac krvavih obračuna koji su u narednim godinama neprekidno potresale javnost. Slobodan Radonjić bio je kum crnogorskih kriminalaca, braće Slobodana i Branislava Šaranovića, a njegov nestanak do danas nije rasvetljen.

Foto: Privatna arhiva

Šaranovići su verovali da im je kumče likvidirano, kao i da iza toga stoji Luka Bojović, označeni pripadnik „zemunskog klana“. Kada je dva meseca kasnije ubijen Branislav Šaranović, njegov brat Slobodan više nije imao nikakvu dilemu da iza svega stoji Bojović, nakon čega je otpočeo krvavi rat. Đaranović je u godinama koje su usledio formirao kriminalnu grupu, koja je imala samo jednu misiju - osvetu.

Namere su ostvarili u aprilu 2013. kada je u ranim jutarnjim satima, u centru Beograda, ubijen Nikola Bojović, Lukin rođeni brat, koji se nikada nije dovodio u vezu sa kriminalom. Upravo zbog toga je policija u istragu krenula tragom krvne osvete, što je na kraju urodilo plodom i hapšenjem grupe, koja je pored Bojovićevog, optužena i za likvidaciju Miloša Vidakovića u Budvi. Tokom suđenja koje se odvijalo pred Specijalnim sudom, Slobodan Šaranović je ubijen pred svojom kućom u Budvi, kao i Vranjanac Jugoslav Cvetanović, inače brat Saše Cvetanovića, optuženog za Bojovićevo ubistvo.

Foto: informer.rs

I sam Saša Cvetanović je na suđenju  javno „čestitao Bojoviću što mu je ubio brata“, da bi nekoliko meseci kasnije javnost ostala zatečena vešću da je u Crnoj Gori uhapšena Lukina majka Anđelka Bojović, profesorka Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu, zajedno sa bratancem svog pokojnog supruga. Njih je policija primetila u blizini kuće Ratka Koljenšića u Nikšiću, kom se u tom trenutku u odsustvu sudilo za Nikolino ubistvo. Crnogorska policija je tada saopštila da je Anđelka Bojović s rođakom obilazila i fotografisala Koljenštićevu kuću, verovatno pripremajući osvetu.

Pošteđene žene i deca

Krvna osveta je običaj vezan za nedovoljno razvijena društva kada se konflikt između dve familije ili klana započet ubistvom člana jedne familije nastavlja međusobnim ubijanjem jednog po jednog muškarca protivničkog tabora. Valtazar Bogišić, autor „Opšteg imovinskog zakonika za knjaževinu Crnu Goru“, pisao je da je osveta tamo gde je pleme. Pravila po kojima je običaj krvne osvete poštovan u stara vremena bila su veoma stroga. U Crnoj Gori i severnoj Albaniji osnovno načelo osvete bilo je „glava za glavu, krv za krv“. A njeni glavni uzroci „odbrana lična i bližika, tj. roda, od protivnika“.

U početku, krvna osveta je bila obaveza šireg kruga bratstva, porodice, a kasnije su pod obavezom bili samo otac, braća, sinovi. Pravilo je bilo da od krvne osvete strada krivac, dakle onaj ko je ubio, a ukoliko to nije iz nekog razloga bilo moguće učiniti, onda se porodica žrtve svetila krvnikovom ocu, braći, sinovima…

Ali, žene i deca su bili pošteđeni. Ubiti nekoga u svojoj kući bilo je nečasno. Važno načelo u krvnoj osveti je i davnašnji umir krvi, u stvari, oproštaj „dužne krvi“. Taj običaj izmirenja trebalo je da spreči krvoproliće čitavih porodica i bratstava.

U albanskom društvu krvna osveta je opstala do danas, čak i pored „Novog kodeksa časti“ koji su usvojile plemenske starešine najbrojnijih i najpoznatijih porodica na severu Albanije. Ovaj kodeks je skup tzv. nepisanih zakona koji bi trebalo da iskorene običaje krvne osvete, pre 600 godina utvrđene u Kanonu Leke Dukađinija.

Bela košulja na sahrani žrtve-loš znak

U najavi krvne osvete odeća je takođe igrala važnu ulogu. Zapravo ona je bila vesnik da li će neko izvršiti krvnu osvetu. Kao najava tog čina oznčavalo se oblačenje bele košulje na sahrani žrtve, jer je to izjednačavalo osvetu i poruku familiji ubice da sledi osveta. Iako deca nisu bila predmet krvne osvete, ona porodica koja je bila na meti često je zabranjivala deci da se druže sa potencijalnom metom, jer nije bila retkost da krvna osveta prouzrokuje i kolateralne žrtve.

Ostavite komentar

Pošalji komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.