Gledao sam mrtvu ćerku i unuku i urlao od bola: Duško Đurđić sedam godina tuguje za najmilijima

Zet mi je pre tačno sedam godina ubio ćerku Slavicu (24) i unuku Nikolinu, koja je tad imala samo četiri meseca... Kad sam ih video mrtve, vikao sam od bola... Vreme ne leči ovu agoniju i kad god čujem za neko novo ubistvo, kao za ovo u Gradačcu u Bosni, to otvara nove žive rane u meni...

Ovo za Informer kaže Duško Đurđić, kome je zet Arpad Sabo (34) iskasapio ćerku i unučicu u noći između 15. i 16. avgusta 2016. u iznajmljenom stanu u Veterniku.

Monstrum Sabo je dve godine kasnije osuđen na 40 godina robije zbog ovog jezivog zločina, ali to Đurđiću ne umanjuje tugu i bol za najmilijima.

- Kad sam ih video mrtve, nisam znao koje telo pre da zagrlim... Moje unuče je najmlađa žrtva koja je ikada stradala u nasilju u porodici. Moja Nina je imala svega četiri meseca kada ju je otac ubio... Pratim sve što se dešava, svako ubistvo, svako nasilje, i ovo u Bosni, kao i sva ostala, svaki taj zločin mi vrati sliku mrtve ćerke i unuke, koju, dok sam živ, ne mogu zaboraviti - objašnjava Đurđić.

Foto: facebook.com/ Slavica je samo želela srećnu porodicu

On napominje da se lavovski borio da spasi svoje dete od nasilnika, ali nije uspeo.

- Moja Slavica je trpela nasilje i pre ubistva, prijavljivao sam nasilnika ali, nažalost, nisam uspeo da je spasim. Znao sam sa kakvim monstrumom živi, međutim, mislim da je ona zapravo želela da ga promeni, nadala se da će moći... Želela je brak kakav imamo ja i njena majka, nadala se tome i uprkos svemu što je doživljavala od muža pre ubistva, ostajala je sa njim i nije želela da ga prijavi policiji. Verujem da nije mislila da će joj se tako nešto desiti jer je mogla da ga ostavi kad god je htela, imala je svoj dom kod nas, ali to za nju nije bila opcija - priča neutešni Duško, i dodaje:

Foto: Slavica i njena beba sahranjene zajedno u belom kovčegu

 

- Više puta sam nasilnika prijavio policiji, a poslednji put mesec i po dana pre ubistva. Sećam se tog prvog maja, ponoć je bila i Uskrs, bio sam u policijskoj stanici da ga prijavim jer je pretio da će nas sve pobiti i da će nam baciti bombu na kuću. Sećam se i tog njegovog poziva, kad mi je pretio preko telefona, čuo sam Ninu kako plače i Slavicu kako se svađa s njim... Otišao sam da ga prijavim jer sam verovao da je zaista u stanju da napravi neko zlo. Policajci su me u stanici saslušali, ali su mi jasno dali do znanja da mu ne mogu ništa ukoliko moja ćerka ne prijavi nasilje u porodici. A ona to nije htela...

Duško ističe da sa zetom od početka nije bio u dobrim odnosima baš zbog toga što je Arpad bio alkoholičar i nasilnik.

- Jednom prilikom sam ga izbacio iz kuće jer je bio nasilan. Od tada nije dolazio kod nas, dolazila je Slavica sa Nikolinom. Poslednji put smo ih videli žive na ženin rođendan. Sećam se da je Slavicu konstantno zvao telefonom. Žena je isekla tortu, Slavica ni pola parčeta nije stigla da pojede, morala je da ode sa bebom kod muža... Dan nakon toga, to zlo nam ih je oduzelo - objašnjava nesrećni čovek.

 

Đurđić napominje da se niko ne bavi porodicama koje dožive ovakve tragedije.

- Porodice ubijenih, pored toga što dožive tragediju, ne ostaju da žive u svom bolu bez trzavica. Tu je suđenje i gledanje čoveka koji vam je oduzeo sve drago što ste imali u životu. On je nama zaustavio život onog dana kada nam je ubio ćerku i unuku. Sa tim čovek ne može da se pomiri i tu bol vreme ne leči. Najteže je kada dođu praznici, rođendani i godišnjica ubistva i tu ne možete ništa da promenite. Ostali smo bez života kakav smo do tada živeli, bez osmeha, radosti... Zlo nam je sve oduzelo u svom trenutku ludila. Dalje živimo kako moramo, čuvajući uspomene na naše anđele, koje ne damo da budu zaboravljeni dok god dišemo - kaže Đurđić.

Spavao pored leševa

Inače, Sabo je pre sedam godina nožem zaklao Slavicu i njihovu četvoromesečnu ćerkicu Nikolinu, koja je bila u kolevci, navodno, samo zato što mu je nesrećna žena prigovorila što je sve pare koje su imali, oko 2.000 dinara, potrošio na alkohol.

Posle krvavog pira, Arpad je legao da spava pored unakaženih leševa, a u zoru se probudio i pobegao uz Dunav, ka Bačkoj Palanki.

Stravičnu sliku u kući je zatekao stanodavac, a ubica je uhapšen dva sata kasnije, bio je pijan.
Krvnik je 3. jula 2018. pred Višim sudom u Novom Sadu osuđen na tada maksimalnih 40 godina zatvora, a presudu je saslušao skamenjenog lica, bez emocija.

- Okrivljeni je sa predumišljajem, posle svađe sa suprugom, ubio nju i svoje dete. Slavicu je tri puta ubo nožem i prerezao joj vrat u kupatilu. Potom je usmrtio ćerkicu, koja je ležala u dečjem krevecu u dnevnoj sobi. Rukama je stisnuo bebinu glavu i polomio joj temene kosti, pa joj nožem presekao vrat - naveo je sudija Borivoje Pap, obrazlažući presudu.