Bacila se sa solitera da pobegne od silovatelja! "Jedino sam tako mogla da spasim svoju devojačku čast!"

Milica Kostić (18) imala bi danas 67 godina, decu i unuke, da nije pre tačno 49 godina skočila u smrt sa 11. sprata "Rubinove kule" u Kruševcu, kako bi se spasila od petorice silovatelja. U njenu čast Zdravko Čolić ju je opevao u pesmi "Ona spava"...

Ovim tragičnim, ali i hrabrim i odlučnim činom, Milica se svrstala u red onih devojaka koje su dobrovoljno prigrlile smrt kako bi se spasile muškog nasilja. Da je nisu napala petorica bahatih manijaka, ko zna šta bi sve u životu postigla.

Sudbina ove učenice Medicinske škole privukla je veliku pažnju tadašnje jugoslovenske javnosti, ali i dan-danas izaziva talase emocija kod svih koji čuju kako je okončala život. Tog kobnog ponedeljka, 2. septembra 1974., Milicu je kod trga "Fontana" u Kruševcu presreo jedan poznanik.

Zamolio ju je da krene sa njim do stana u "Rubinovoj kuli" kako bi ona, navodno, pozvala njegovu devojku Draganu da izađe napolje, jer su joj roditelji strogi. Ne sluteći da je sve prevara, Milica je naivno pošla sa njim u zgradu kako bi mu "pomogla" da vidi devojku. Međutim, čim je ušla u stan na 11. spratu počela je njena agonija...

Namamljena perfidnom prevarom

Detalji ovog monstruoznog slučaja u dobroj meri su rasvetljeni zahvaljujući njoj samoj koja je, nakon pada, u bolnici na samrti dala izjavu inspektorima. Ispričala je da ju je jedan mladić silom uvukao u stan u "Rubinovoj kuli", zaključao je u sobu i rekao joj da je u hodniku "čeka" još nekoliko mladića.

Zahtevao je od nje da pristane na odnos sa svima njima i da se skine, "jer joj nema drugog izlaza".
Prestravljena srednjoškolka je, međutim, svim silama to odbijala, moleći bezumnike da je puste. Branila se, plakala, preklinjala...

Foto: milicakostic.rs

Kad je osetila da se prvi nasilnik malo pokolebao, jer je na tren odškrinuo vrata i rekao drugovima da bi ipak trebalo da je puste pošto je "nevina", Kostićeva je jurnula ka prozoru i skočila u ambis. Kad je stigla Hitna pomoć, još je davala znake života, ali je preminula dva dana kasnije u bolnici.

Kruševljani su, kao i celokupna javnost u tadašnjoj Jugoslaviji, bili zgranuti, pa su organizovane demonstracije protiv monstruma, koji su brzo pohapšeni i osuđeni na višegodišnje zatvorske kazne. Iza rešetaka su završili Miroslav M., Tomislav Ž. N., Zvonko I., Slavoljub T. i u to vreme maloletni S. V., u čijem stanu se odigrao horor.

Sumnje da im nesrećna Milica nije bila jedina žrtva, na žalost, na sudu nisu dokazane.

Inače, krajem 2013. iz štampe je izašla knjiga "Borba za dostojanstvo - izloženje života i mučeničkog podviga učenice Milice Kostić", koju je napisao otac Tihon iz manastira Studenica.

Foto: ATAIMAGES

Milici je posvećena i čuvena pesma "Ona spava", koju je na "Hit paradi" otpevao Zdravko Čolić, 23. novembra 1974. godine, i njome tada osvojio prvo mesto. Tekst za pesmu napisao je pesnik Velizar Šofranac, a muziku je komponovao Kornelije Kovač. Svakako najpotresnija strofa ove balade je: "Nikad više snene oči, nikad više crne kose, nikad više noge bose, što je nose, što je nose, neće videt' smiraj dana. Ona spava, ona spava..." 

Svedočenje na samrtnoj postelji

Inspektor Dobrivoje Stefanović, koji je vodio istragu, ispričao je pred sudom kako je tekao njegov razgovor sa Milicom u bolnici, uoči njene smrti:

- Pitao sam je: 'Gde si bila?', a ona mi je odgovorila: 'Bila sam u školi. Sa drugaricama. Trebalo je da imaju nešto - kao pismeni.' Potom je izgubila svest. Kad se opet probudila, rekla je: 'Išla sam sa nekim dečkom do 11. sprata da pozovem njegovu devojku, jer ima stroge roditelje.' Tada je opet zaspala.

Na konkretno pitanje da li je sama iskočila kroz prozor ili ju je neko gurnuo, Milica je inspektoru doslovno rekla: 'Sama, nisam više mogla da izdržim... Jedino sam na taj način mogla da sačuvam svoju čast!'