DNK analiza potvrdila najcrnje slutnje! Telo izvučeno iz vode u Hrvatskoj je dečak koji je nestao u Apatinu

Danas su i zvanično potvrđene crne sumnje Zorana i Marine Mišković iz Apatina da je utopljenik, pronađen kod Dalja, njihov devetogodišnji sin Antonijo. Ovim je stavljena tačka na njihovu agoniju dugu preko četiri meseca, koliko su čekali rezultate DNK analize, da bi utvrdili da li je NN utopljenik, izvučen kod Dalja 7. juna, njihov sin.

- Konačno smo saznali da utopljeno dete nađeno u Hrvatskoj jeste naš Antonijo, kako smo i slutili sve ovo vreme. To su nam usmeno saopštili u policiji u Osijeku. Nema više nade, ali verujte da mi je danas lakše jer konačno znam da ću ga doneti kući, dostojanstveno sahraniti i moći da mu zapalim sveću na grobu. Isplakali smo sve suze za ova četiri meseca, kao ludi hodali kućom, nismo ni spavali, ni jeli... Nadali smo se da je negde možda živ, mada je sve ukazivalo na to da nije. Sad bar znamo da je svemu kraj, da njega nema i da ćemo sa tim morati da živimo, u suzama priča tata Zoran za Kurir.

Antonijo je, podsetimo, zadnji put viđen živ na obali Dunava u Apatinu, 29. maja, gde je došao biciklom sa bratom od tetke Patrikom B. (10). Od tada im se izgubio svaki trag. Na obali su im ostale patike i bicikla, te se sumnjalo da su ušli u reku i utopili se. Narednih dana usledila je opsežna potraga na reci, obali, u šumi...

Foto: printscreen

Devet dana kasnije, 7. juna, kod Dalja u Hrvatskoj iz Dunava je izvučeno telo dečaka. Odmah se posumnjalo da se radi o jednom od dvojice mališana iz Apatina. Iako je bio na identifikaciji, Zoran nije mogao sa sigurnošću da potvrdi da se radi o njegovom sinu.

- Zbunila me majica. Bio je u školi u plavoj, bili smo ubeđeni da je u noj i otišao u vožnju, a utopljenik čije sam slike gledao je imao crvenu... Lik nisam mogao dobro da vidim, telo je dugo bilo u vodi, promenilo se. Tek posle smo zaključili da, pošto niko nije bio kod kuće, da je Antonijo mogao da presvuče plavu majicu u kojoj je bio u školi i obuče crvenu. Ali nisam smeo da rizikujem da pogrešim, nisam smeo da tvrdim da je on, kad nisma bio siguran, priseća se Zoran.

Dodaje da su supruga i on dali krv za DNK analizu, da se nadao da će to brzo da se završi i da će da sazna da li je u pitanju njegovo dete. Međutim, sve se razvuklo mesecima...

Drugo telo pronađeno je 22. juna uveče, stotinak metara nizvodno od Apatina, u tzv. Lovrinom limanu. DNK analizom je potvrđeno da je reč o Patriku, koji je sahranjen 26. jula.

Tokom dana u kuću Miškovića u Apatinu dolazili su rođaci i komšije da im izraze saučešće i budu uz njih u ovim teškim trenucima. Mama Marina, nema od bola, ne odvaja se od mlađeg sina Aleksandra (2), stalno ga držeći u naručju. Narušenog je zdravlja od kada je Antonijo nestao i često mora da traži pomoć lekara. Otac Zoran se nada da će sutra uspeti da doveze Antonijevo telo iz Osijeka u Apatin i da će sahrana biti organizovana u sredu.