"Otac mi je ubijen, a ubica je i dalje na slobodi": Sin ubijenog Zorana frustriran zbog nedostatka pravde

Zoran Nedeljković (62) preminuo je, 29. maja ove godine, od posledica brutalnog prebijanja koje se dogodilo mesec dana ranije u beogradskom naselju Zvezdara. Napadač, koji je 25. aprila zadao teške telesne povrede nesrećnom Zoranu do danas je na slobodi, a Nemanja i Tijana Nedeljković, deca nastradalog, pokrenula su peticiju pod nazivom "Pravda za Zokija", kako bi napadač bio adekvatno kažnjen.

Nakon pet meseci od velikog gubitka i tragedije, za Informer.rs Nemanja Nedeljković sin ubijenog Zorana, otkriva detalje istrage i šta se sada dešava sa slučejm njegovog oca. Koji do današnjeg dana nije dobio epilog. 

- Nepravedno postupanje tužilaštava duboko me pogađa. Gubitak moga oca donosi tugu koja je teško opisiva, ali istovremeno osećam i frustraciju zbog nedostatka pravde u celom ovom slučaju. Osećam se nemoćno pred očigledno nepravednim postupcima tužilaštava. Pravda se čini dalekom i nedostižnom, a to me ispunjava osećajem bespomoćnosti i gubitka - priča Nemanja. 

Podsetimo, ovako je Nemanja govorio o celom slučaju:

- Moj otac je prošle godine u julu mesecu kupio kuću sa pomoćnim prostorijama i dvorištem koje je zajedničko. Naime, ta kuća koja je uknjižena kao privatna svojina kao i sve ostale kuće u komšiluku a ima ih više, nalazi se na zemljištu gde postoji samo pravo korišćenja a ne i pravo privatne svojine. 

Prvi nesporazum je, kako dodaje, nastao kada je došao naš advokat u pratnji geometra da premeri dvorište i kuću (moj otac tada nije bio prisutan), a to je bilo pre sklapanja kupoprodajnog ugovora.

- Dotični Nikola Š. besno izleće iz kuće pozivajući se na nekakvo "pravo preče kupovine", koje postoji kod suvlasničkog odnosa a ne i sukorisničkog odnosa, nedozvoljavajući im da završe posao i izjavljuje kako je to njegovo i da će on to da kupi. Naš advokat ga je tada uputio na nadležne institucije gde može da ostvari svoja prava ako misli da je tako - priča sin Nemanja.

Niko nije slutio da će jedna svađa eskalirati tragedijom.

- Posle tog, da nazovem incidenta, ništa se nije dešavalo, sve do trenutka kada je moj otac krenuo da renovira kuću u martu mesecu ove godine. Tada dotična porodica, bez ikakvog prethodnog obaveštanja ili dogovora sa nama kao i sa jednom bakom koja živi takođe u sklopu tog dvorišta, skida svoju ogradu koja je tridesetak godina i više stajala tako i zagrađuje deo na koji moj otac i ta baka imaju pravo korišćenja - priča Nemanja i dodajke: 

- Moj otac nije odreagova na to u prvom momentu, ali je tog 25.04.2023. godine, pošto je svaki dan kontrolisao šta su radnici koji su radili na renoviranju kuće uradili za taj dan, ugledavši Desanku Š. i Ladislava Š. (roditelje dotičnog Nikole Š.) krenuo u raspravu sa njima oko postavljene ograde. Sve se dešavalo ispred kapije, na trotoaru ulice Milana Rakića ispred ulaza u njigovo dvorište. Moj otac je držao kapiju nedozvoljavajući, Desanki i Ladislavu da uđu u dvorište - priča Nemanja. 

Kako kaže, dotični je trenirao borilačke veštine, i znao je gde i kako udara pokojnog Zorana. 

- Tu raspravu je čuo Nikola Š. izašao iz kuće, odgurnuo mog oca, gde je moj otac, predpostavljam, pokušao da mu uzvrati (Nikola Š. je zadobio lakše telesne povrede, crvenilo na levoj strani glave i ogrebotinu na vratu), nakon čega Nikola Š. pesnicom udara mog oca u predelu lica, gde se kapija naglo otvara i moj otac pada i tada mu dotični Nikola Š. zadaje udarce nogom u pravcu glave. Inače, hoću da napomenem, da je dotiči jedno vreme trenirao kik boks - objašnjava nam Nemanja.

Kako ističe, iz izveštaja Urgentnog centra se vidi da njegov otac nije imao nikakve povrede po telu i rukama, samo mu je glava bila unakažena. Takođe u Izveštaju stoji da je nesrećni čovek konzumirao alkohol, ali koliko promila alkohola u krvi je imao ne zna se.

Pravili roštilj dok je Nemanjin otac umirao.

- A oni su dok je moj otac bio u bolnici, pored ograde koju su postavili, srušili i šupu koja je bila naslonjena na njihovu i pripadala je nama, roštiljali i pravili se kao da se njih ovo sve uopšte ne tiče. Nisu nas ni jednog trenutka kontaktirali da pitaju kakvo je stanje mog oca dok je bio u bolnici, niti su nam izjavili saučešće, niti su i jednog trenutka pokazali da im je žao zbog svega što se desilo - priča Nemanja.

Majka prosvetni radnik nije ni pokušala da zaustavi sina u krvavom piru.

- Takođe, hoću da napomenem da je, majka dotičnog Nikole Š., koja je inače svedok u ovom slučaju, a za mene je ona saučesnik jer ništa nije preduzela da spreči svog sina u ovakvom nasilničkom ponašanju, prosvetni radnik, učiteljica u jednoj osnovnoj školi, pa se pitam ko to nama vaspitava decu po školama i kojim moralnim vrednostima ova mala bića  ona može da nauči, a ta deca su na pragu života, kada to nije uspela ni sa svojim sinom? - ističe Nemanja.