"Počela sam da vrištim i kukam": Žrtva monstruma iz Mirijeva opisala prvi susret sa devojčicom

I.L., bivša partnerka Uroša Pašajlića kom se sudi zbog sumnje da je ćerkicu (8) držao samu, bez hrane i vode u stanu u Mirijevu, otkrila je prvi put javno u sudnici da je prošla kroz horor tokom pet dana, koliko je nju optuženi držao u stanu u kom su živeli u Krnjači ali da je ono što je zatekla u drugom u kom je bila njegova ćerka, slika koju nikada neće moći da zaboravi.

Tokom svedočenja, ona je objasnila da je Pašajlić posle pretnji, uvreda i udaraca koje je dobila rekao "da je zbog nje njegovo dete samo".

- Bila sam u noćnoj mori, u filmu od kada me je u nedelju zatvorio u stanu. Pretio je da će mi ubiti dete i majku, govorio je da sam kurva. Udario me je glavom i polomio mi zub. Imali smo jedan ključ i kada sam pokušala da otvorim on se grohotom smejao, rekao je "jel ti misliš da ćeš tako lako da izađeš". Na smrt sam se plašila, bila sam prestravljena. Nisam znala kako da izađem. U jednom momentu, dok me je vređao i psovao rekao je: "moja ćerka ne jede zbog tebe". Mislila sam da to priča jer je drogiran - ispričala je I.L.

Posle pet dana "zatočeništva", kako je opisala, u petak 24. marta Pašajlić je poslao da mu kupi cigarete i to je iskoristila da ode u policiju.

- Bacila sam moj ranac sa trećeg sprata i ponela sa sobom jedan odsečak za racun od stana u kom mu je živelo dete, jer nisam znala tačnu adresu. Jednom sam bila sa njim ispred zgrade i znala sam otprilike koji je stan. Kada smo stigli tamo, jedan policajac se popeo drugom na ramena ali nikoga nisu videli u sobi. Pitali su me da li sam sigurna da je bas taj prozor, pala sam na kolena i molila ih da otvore vrata, nudila sam im da mene uhapse ako grešim, jer da je dete samo, da ne jede i da niko o njemu ne brine shvatila sam tek tokom tih dana dok sam bila zatvorena. Bila sam u noćnoj mori, paralisana - ispričala je I. L. koja je tokom svedočenja povremeno plakala i sve vreme drhtala.

Foto: printscreen

 

Sa policajcima je otišla do vrata stana koja nisu imala kvaku, pozvali su je da uđe prva sa njim jer je dete samo nju poznavalo.

- Ne sećam se da li je bilo svetlo ili mrak, niti da li je u stanu bilo toplo ili hladno. Stan je imao samo jednu sobu i kupatilo, otvorili su vrata kupatila. Sledeće čega se sećam je da sam je videla u kadi, gledala je u njih, ja sam je dozivala "L., medo, medo". Pogledala me je i raširila ruke ka meni. Uzela sam je iz kade. Kako sam je podigla, spala joj je trenerka. Bila je skroz mrsava, kao deca koju sam viđala na slikama iz Afrike, cipelice su joj bile naopako obučene. Bila je prljava, svuda oko nje je bilo smeće, strašno je smrdelo. Dok sam je držala, zavrtelo mi se u glavi od šoka - jecajući je opisala prvi susret sa devojčicom.

- Počela sam da vrištim, da kukam. Seli smo u dnevnu sobu, i ona je bila puna ambalaže hrane, sve je bilo u đubretu. Krivila sam sebe, dete nije govorilo, samo je tražilo hranu. Videla sam u ćošku kesu sa korfleksom koji sam kupila i poslala ranije po Urošu. Ovako nesto, nisam mogla ni da zamislim. Joj bože, kakva je bila, mršava, nogice, tražila je hranu - zajecala je ona u sudnici.

Kako je navela, najteže joj je bilo kada je stigla Hitna pomoć i odvezla dete.

- Teško mi je bilo da se odvojim od nje. Pala sam na zemlju, ispuštala neke čudne krike, mislila sam da ću da doživim nervni slom - rekla je ona i opisala da je devojčicu upoznala 2020. i da je viđala povremeno, da je ona bila "pričljivo ali tiho dete, normalno dete".

Kada je završila potresno svedočenje u sudnici u kojoj je pored zatvorskog stražara sedeo i otac koji je optužen da je dete ostavljao samo dok je sa I.L. živeo u izmajmljenom stanu u Krnjači, i on se javio za reč.