Otac rudar prokleo vođu "zemunskog klana": "Gada neću ni na grobu!"

Poruka penzionisanog rudara Milovana Spasojevića i dalje odjekuje Medveđom i jugom Srbije: "Neću da mi se gad pojavi ni na grobu! Nikada!"

Tako se ovaj očev "amanet", dat vođi "zemunskog klana" Dušanu Spasojeviću Šiptaru, i dalje prepričava i prenosi sa kolena na koleno. Tešku kletvu doživeo je i drugi šef klana Mile Luković Kum.

Spasojević je odrastao u selu Retkocer, a Luković u susednom Donji Gajtan. Jedno vreme su drugovali, putujući u Medveđu gde je Šiptar završio trogodišnju školu učenika u privredi, a Kum Srednju elektrotehničku. Odatle, nestašni dečaci, kako ih pamte, odlaze u svet.

Šiptar dolazi u Beograd, a Kum u Prištinu gde je duže radio kao zatvorski čuvar. Kasnije se ponovo nalaze u Beogradu, kada i kreće priča o najbrutalnijoj kriminalnoj organizaciji u Evropi.

Ali, u selima na jugu Srbije, vrlo patrijarhalnoj sredini, više od zlodela "zemunaca" govorilo se i o smrti očeva Spasojevića i Lukovića. Spasojevićev otac je na samrtničkoj postolji prokleo sina. Pred familijom je poručio i da ne želi da mu se on pojavi na grobu. Nikada! I tako je bilo.

Možda je još tragičnija priča o ocu Lukovića kog je u grob oterao sin nakon što je sa Spasojevićem uhapšen  u Beogradu početkom 1997. zbog krađa. Nekoliko dana posle napisa u novinama o hapšenju, u tužilaštvu se pojavio Miletov otac.

Kumov otac se ubio zbog njega

Došao je da se lično uveri da li je tačno da je njegov sin obrukao i sebe i porodicu. Posle potvrde da mu je sin pošao stranputicom, otac, u to vreme poslanik u lokalnoj Skupštini opštine, se vratio kući i ubrzo se ubio.

Spasojević i Luković ubijeni su u Meljaku u akciji "Sablja", pri pokušaju bekstva posle ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića, marta 2003. godine.