Osam godina od nestanka Biljane Đorić iz Kraljeva: Majka Vesna: Bože, da li ćemo ikad saznati istinu?!

Biljana Đorić (19) iz Kraljeva, studentkinja Ekonomskog fakulteta u Kosovskoj Mitrovici, nestala je pre punih osam godina. Do danas, o njenoj sudbini ne postoji nijedan pouzdan podatak.

Prema informacijama, koje su kasnije potvrđene iz MUP-a, Biljana je 2. decembra 2015. ostavila mobilni telefon i pasoš na trafici kod Zadužbine, sela u taksi i iz njega izašla kod Višeg suda, odakle joj se gubi svaki trag.

Porodica Đorić od tada preživljava noćnu moru iz koje, kako kaže Biljanina majka Vesna, nikako ne mogu da se probude. A nema gde je nisu tražili i na koja vrata nisu zakucali. 

O svemu tome Vesna je govorila u intervjuu za lokalni portal Filter media.

Kako je izgledao taj 2. decembar?

- Apsolutno kao i svaki drugi dan. Čak i srećan. Bilja je tog dana položila ispit, za koji je učila prethodnih dana. Čule smo se veče pre njenog nestanka, kada mi je rekla da je u čitaonici. Sutradan mi se pohvalila da je položila i rekla da odmah narednog dana ima kolokvijum. Međutim, ne znam zašto, ona je tog popodneva sela na voz iz Kosovske Mitrovice za Kraljevo, iako je tamo trebalo da ostane do petka. Mi ništa o njenom dolasku nismo znali - kaže na početku ispovesti Vesna i dodaje:

- Kasnije sam je pozvala, ali se nije se javljala. Kako je to potrajalo, napisala sam joj poruku: 'Ukoliko mi se ne javiš za pet minuta, zvaću policiju'. Na moj naredni poziv odgovorila je ženska osoba koja mi je rekla da je jedna devojka ostavila na pomenutoj trafici pasoš i mobilni, uz reči: 'Doći će neko po ovo'. Naravno, odmah smo otišli da proverimo da li se o njoj radi, obavestili policiju i praktično u tom trenutku kreće naša agonija.

Foto: Privatna arhiva/Facebook

 

Bila sa drugaricama pa sela u taksi...

Šta ste uspeli da saznate u tim prvim trenucima?

- Prvo, da je nakon dolaska u Kraljevo otišla na kafu sa dve drugarice koje je pitala da li može tu noć da prespava kod njih. Kako su obe bile u obavezama, rekla im je da će otići kod kumova u Ribnicu i ispred njih naručila taksi do tamo. Međutim, po ulasku u taksi promenila je odluku, otišla do Zadužbine i nakon toga do suda. Kamere su zabeležile siluetu koja izlazi iz taksija, ali nije postojala mogućnost da se utvrdi u kom pravcu je otišla.

Policija se odmah angažovala, kako je izgledala potraga u prvim danima?

- Zaista moram da istaknem da sa policijom imamo odličnu saradnju. I tada i danas. Ono što lično mislim, jeste da je prvog dana napravljen propust, jer policija je znala, prema rečima svedoka, za kafu sa drugaricama, za vožnju taksijem, ali nisu potražili snimke sa drugih objekata kako bi njeno kretanje bilo propraćeno. Sve drugo je bilo kako treba. Odmah je napravljena opsežna potraga na Ibru, jer se nalazi u neposrednoj blizini mesta gde je poslednji put viđena. Ronioci Žandarmerije danima su pretraživali Ibar. Vodostaj reke u tom trenutku je bio nizak i, naravno, ništa nisu našli. Vatrogasci su mesecima išli uzvodno i nizvodno, ali bez uspeha.

Da li, ponekad, pomislite da Biljana više nije živa?

- Kao majka pomislim da možda nije živa, iako gajim ogromnu nadu da jeste. Ko zna koliko sam puta pomislila da je u reci, međutim, svi iz policije uveravaju me da bi do sada telo negde isplivalo i da ne treba da razmišljam o tome. Želim da je živa više od svega na svetu, ali me savlada očaj i tada pomišljam na najgore. Kad se setim da smo pretražili svaku okolnu šumu, napuštene kuće, ni sama ne znam gde smo sve bili. Jedan od inspektora, koji radi na ovom slučaju, pitao me je čak u jednom trenutku da li je ona možda u nekom manastiru. Do tada nikada nisam pomislila na to. A onda su počeli da mi se vraćaju neki momenti, koji su se desili malo pre njenog nestanka...

Trag vodio ka manastirima

Da li je postojala šansa da Biljana ode u manastir? Da li je ikada pokazivala interesovanje za crkvu, za monaški život?

- Slavimo slavu, ali nismo verski fanatici. Tada smo, naravno, suprug i ja u potpunom očaju počeli i manastire da obilazimo i u svakom smo dobijali drugačije odgovore. Neko nije želeo da priča o tome, neko nam je rekao da ako ona ne želi da se javi, to je njeno pravo. Otišla sam pravo u Patrijaršiju u Beograd, primili su me. Generalni sekretar Patrijaršije je uzeo od mene sva moguća dokumenta o njenom nestanku, koja sam ponela, sa njenim podacima i otišao u drugi kabinet. Kada je izašao, rekao je: 'Želje iskušenica se poštuju'. Moram da kažem da nas je uputio da proverimo neke manastire, za koje sam ja i ranije imala dojave da je možda viđena u njima. U tom trenutku, klekla sam na kolena i molila ga plačući da mi kaže da li je u nekom manastiru, samo da znam da je živa. Njegov odgovor je bio opet: 'Želja iskušenica se poštuje'. Konkretan odgovor nisam dobila.

Foto: Privatna arhiva/Facebook

 

I redakcija portala Filter media pokušala je da dobije odgovor o tome da li se Biljana možda nalazi u nekom manastiru u Srbiji, ali bez uspeha.

Šta Vi mislite, da li bi Vaša ćerka otišla u manastir, bez da vam se ikada javi?

- Nikako. Međutim, u zadnjih tri meseca pre njenog nestanka stalno je potencirala priču o crkvama. Dva dana pre nestanka, kada smo suprug i ja poslovno otišli u Kosovsku Mitrovicu, svratili smo do njenog doma, ali smo saznali od portira da je izašla sa drugaricom. Kada se vratila, rekla je da je bila u crkvi. Par nedelja pre nestanka, možda je i to bitno napomenuti, proslavljali smo krsnu slavu, sa puno gostiju, muzikom i kako to već ide. U jednom momentu ona je rekla da ugasimo televizor, jer gori slavska sveća. U poslednje vreme je često, možda čak i češće nego što bi bilo uobičajeno, za sve bi govorila da je greh. Tako da je sve to, kasnije nakon nestanka, izazvalo neku sumnju.

Ako izuzmemo crkvu i njen potencijalni odlazak u manastir, da li je Biljana imala još neki problem za koji ste znali, u porodici ili sa momkom, bilo šta zbog čega bi se odlučila da ode?

- Imala je momka, sa kojim je prekinula par meseci ranije. Nisam primetila da je to ostavilo neke posledice na nju, to joj je ipak bio prvi momak. Naša porodica je jako vezana, to mogu svi da posvedoče. Bilja je posebno, kao najstarije od četvoro dece, bila vezana za oca. Nikada nismo imali nijedan problem sa njom, iako je bila u osetljivim godinama, iako smo svesni vremena u kom živimo, da deca doživljavaju nasilje u porodicama i da se odlučuju za beg od kuće i svašta drugo. Mmi to ne možemo da kažemo, jer sa nama to nije slučaj. Bilja je imala svu slobodu i da izlazi sa svojim vršnjacima, jer nismo nikada, kao roditelji, imali potrebu da joj bilo šta zabranimo. Bila je jedno poslušno, normalno dete.

Nalazi se na žutoj poternici

U ovom trenutku, Biljana Đorić nalazi se na žutoj Interpolovoj poternici. Važno je da ta poternica postane vidljiva.

- Poternica je vidljiva samo za MUP. Jako bi bilo važno da ona postane generalno vidljiva. Čak smo kao porodica dobili instrukcije da raspišemo i novčanu nagradu za onog ko ima bilo kakvu informaciju o nestanku naše Biljane. Još uvek se to nije sprovelo, ne znam iz kog razloga.

U jednom trenutku, kako nije bilo pomaka u istrazi slučaju, obratili ste se Ministarstvu unutrašnjih poslova?

- Primila me je na razgovor Biljana Popović- Ivković, tadašnja sekretarka Ministarstva. Odmah je reagovala i istraga je pokrenuta bukvalno ispočetka. Ali do sada nikakav novi trag nije pronađen. Ubeđena sam da neko mora da zna nešto...