Pozivi na 192 ne prestaju: "Halo, policija, hoću da prijavim kasirku"

Tanja Šaponjić, poručnik u MUP Republike Srbije kažu da na dobro poznat broj svakodnevno dobijaju oko 2.000 poziva, ali nisu sve prijave za njihovo postupanje. Pored prijava krivičnih dela, ima i onih komičnih

Od prijave zbog neljubazne kasirke u marketu, preko pretnji da će popiti otrov, pa sve do priznanja da su "ubili čoveka", pozivi građana na dobro poznati broj 192 pristižu svakodnevno i to u ogromnom broju, a službenica operativnog centra u dežurnoj službi PU za grad Beograd, policijski službenik na sistemu 192, poručnik Tanja Šaponjić za Kurir je ispričala sa kakvim su se sve situacijama susreli ona i njene kolege protekle godine.

- Mi otprilike na dnevnom nivou imamo oko 2000 poziva, ali nisu svi koji pristignu za naše postupanje. Obično primamo i pozive usled neiformisanosti građana, kad ne znaju koga da zovu, pa se odluče da prijave nama, a mi postupamo uglavnom kada su u pitanju krivična dela, prekršaji, saobraćajni događaji i ostali događaji po prijavi građana - kaže nam Šaponjić:

- Dešava se da građani, kad dođe do nekog kvara na telefonu, baga, i pojave im se SOS pozivi, zovu nas pa traže da im otključamo telefon, da im damo određeni pin i tako dalje. Ima građana koji se sa tehnologijom slabije snalaze i onda mi dobijamo pozive koji nisu za nas.

Neki od tih poziva mogu biti i komični, jer ljudi ne znaju kome da se obrate i onda pozovu policiju.

Foto: Tanjug/printscreen

 

- Desilo se da je godpođa pozvala da prijavi krivično delo nasilje u porodici, jer je čula na televiziji da je to novo krivično delo, ali kad sam ja pitala ko je nasilnik ona je izjavila da je to komšija. Ja sam pitala kako komšija, šta komšija radi vama, kako je nasilan, ona je rekla: "Skida mi oluke sa kuće" - kaže nam Tanja, koja se pristila još nekih prijava:

- Jedna žena je zvala da prijavi da je neko uhodi, ja pitam kako vas uhodi, kako ste vi to primetili? Ona odgovora da joj se menjaju kanali na televiziji, a ona to ne radi, pa pretpostavlja da je neko uhodi. Druga žena neprestano prijavljuje komšiju da je gađa laserima i istakne da nema vidljivih povreda, ali da je povređena.

Sličnih situacija ima i u saobraćaju gde ljudi prijavljuju nesreće, ali od straha ne reaguju na pravi način.

- Ima dosta situacija sa građanima koji prijavljuju udese bez povređenih, koje glase ovako: "Očešali smo se", "Zakucali smo se", "Imali smo kačenje", "Čuknuli smo se", a onda kad pitamo da li su povređeni, oni kažu "nismo mi, ali je automobil" ili kažu "nisam povređen, ali sam stresiran" - priča sagovornica:

- Desi se da ne budu zadovoljni uslugom u marketu, pa zovu da prijave kasirku zato što je neljubazna, prijavljuju radnike za šalterom, a dobijamo i pozive da mi građanima pustimo vodu ili uključimo struju kad nestane.

Tanja Šaponjić objašnjava da ipak svakom pozivu ozbiljno pristupe, a učestali su im pozivi građana koji imaju suicidne misli i namere.

- Zovu i kažu:"Spremio sam flašu otrova i hoću da popijem". Mi zaprimimo prijavu, pošaljemo Hitnu pomoć i naš pregovarački tim, jer ako prekinemo vezu mi smo prekinuli svaki kontakt sa osobom. Mi njega držimo na vezi, zapitkujemo, razgovaramo samo da bi ostao dok ne dođu naše ekipe na adresu. Mi procenjujemo da li su u pitanju krivična dela ili prekršaji, a kad su u pitanju prekršaji mi to prosleđujemo nadležnim policijskim stanicama - kaže nam Šaponjić i napominje da u toku godine oni odgovore od skoka s Brankovog mosta između 15 i 20 osoba.

Poručnik Tanja Šaponjić objašnjava kako funkcioniše njihov sistem.

- Nakon obavljenog razgovora s građanima, kada postavimo nekoliko ključnih pitanja koja su nama bitna, mi prepoznajemo da li je u pitanju krivično delo, prekršaj ili događaj, ali iste ne kvalifikujemo. Imamo tri sistema, sistem za primanje intervencija, sistem veza, to su kolege koje šalju patrole na teren, i sistem video-nadzora, i svako od nas je obučen da radi na sva tri sistema.

Herojski činovi

Tanja nam je ispričala i da im je najlepše kad pomognu deci i roditeljima u nevolji.

- Ima tu i mnogo lepih stvari, recimo kada dođe do zakrčenja ključnih delova u Beogradu, a vi treba da prevezete trudnicu do porodilišta, mi i tu postupamo. Zapravo smo početna tačka, naz pozovu i mi upućujemo dalje saobraćajnu policiju koja ih dalje sprovodi kako bi stigli na vreme. Tu smo za svaki vrstu saradnje građana, ali čak i ako nije u našoj nadležnosti možemo uputiti kolege kako bismo došli do rešenja - objasnila je ona.

"Ubio sam čoveka"

Mnogo je slučajeva i da ljudi samo prijavljuju da su počinili neko krivično delo, pozovu 192 i kažu "Ubio sam čoveka".

- U tim situacijama mi moramo biti dovoljno trezveni da uzmemo prvo adresu na kojoj se to desilo, a onda i da održimo kontakt sa počiniocem. Neretko to budu pozivi da je ubijen član njihove porodice, a u tom trenutku kod počinilaca postoji određena doza adrenalina i to otežava razgovor, kao i postupanje kolegama kasnije na terenu. Pojedina suđenja završavaju se tako što se koristi snimak našeg razgovora sa osumnjičenim - kaže naša sagovornica.