Njegovo ime niko nije smeo da izgovori: Obučavao je "crvene beretke", a onda mu se desio "slučaj Ćuruvija", tada je nestao

Danas je konačno okončan sudski proces koji je godinama intrigirao javnost - Miroslav Miki Kurak oslobođen je optužbi da je ispalio smrtonosne hice u vlasnika magazina "Evropljanin" i dnevnih novina "Dnevni telegraf", Slavka Ćuruviju.

Kurak, nekadašnji pripadnik Resora državne bezbednosti, bio je jedini od četvorice optuženih koji se nikada nije pojavio u Specijalnom sudu i objasnio šta se dešavalo na Uskrs 11. aprila 1999. godine u haustoru Svetogorske ulice, u centru Beograda.

Najverniji pripadnik tajne srpske policije

Miroslav Miki Kurak je bio jedan od najvernijih pripadnika tajne srpske policije, čovek od bezgraničnog poverenja mnogih šefova Državne bezbednosti - od Jovice Stanišića do Radomira Markovića. Pričati o njemu bilo je gotovo zabranjeno, čak je u tom pogledu bio i zaštićeniji od šefa "crvenih beretki" Milorada Ulemeka Legije.

Foto: Novak Đurović

 

Od pripadnika uniformisane policije do instruktora obuke

Kurak se prvo priključio uniformisanoj policiji, da bi kasnije prešao u Resor državne bezbednosti, gde je obavljao posebne zadatke, sprovodio obuku zajedno sa poštovanim Draganom Filipovićem Fićom, pripadnikom Druge uprave DB-a. Bio je instruktor obuke borbenog pucanja i pucanja iz pokreta u Jedinici za specijalne operacije i obavljao je posebne zadatke za DB. Dejan Slišković, nekadašnja “crvena beretka”, svedočio je 2011. pred sudom o njegovim vezama sa Kurakom sa kojim se intenzivno družio.

- Miroslav i ja smo izuzetno dobri drugari i sa njim nikada nisam bio u zavadi. Ponašao se zaštitnički prema meni. Bili smo zajedno na ratištima. Kuraka sam 1996. upoznao sa njegovom budućom suprugom iz Pančeva. Kasnije sam ga ređe viđao. Sa Ratkom Romićem je bio najbolji drugari, zajedno su držali klub “San set”. Tada je već počeo da odlazi na Kipar - ispričao je Slišković o Kuraku, prenosi 24sedam.

Život van radnog angažmana

Van radnog angažmana, Miki Kurak je bio poznat kao vlasnik noćnog kluba "Sanset" u hotelu "Metropol" u Beogradu, koji je bio poznat po posetama biznismena i članova diplomatskog kora. Klub je dospeo u žižu javnosti nakon požara koji se desio na poslednjem spratu hotela, a zanimljivo je da je policija nekoliko dana pre požara pronašla veliku količinu oružja u sobama na poslednjem spratu.

Spekulacije i napuštanje zemlje

Postojale su spekulacije da je Kurak zapalio "Metropol" nakon što je smenjen direktor iz JUL-a, a kasnije je napustio Srbiju zbog optužbi za ubistvo Ćuruvije. Pronađen je u Tanzaniji, gde se bavio lovom na divlje zveri i bio član Nacionalnog udruženja lovaca. Iako je Ministarstvo unutrašnjih poslova uputilo zahtev Interpolu za njegovo hapšenje, odgovore nadležnih u ovim zemljama nikada nisu dobili.

Nakon godina intrigantnih događaja, Miroslav Miki Kurak danas je slobodan čovek, a njegov život i delovanje i dalje ostaju obavijeni velom misterije.

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.

komentari

Слађана Точиловац Шаљић

pre 2 godine

У Београду се не суди као 1945. Или као у Приштини под Куртијем. Без доказа, без сведока. Са сумњивим сведоцима. Нико не шаље поруку да новинари смеју да буду убијени. То никако. Али извините, 25 година ни доказа ни сведока који би довели до осуђујуће пресуде. А главни сведок госпођа Прпа није оптужене идентификовала као извршиоце. На потпуно фер суђењу. У сваком случају, сваки притисак на правосуђе је недопустив. Зато су и усвојене реформе у правосуђу, како би тужиоци и судије постигли независност и непристрасност у свом раду. И у судске одлуке не може нико да се меша. Искрено, ова пресуда је историјска у смислу победе закона и законитости. А да ли ће неко некада заиста идентификовати убице новинара Славка Ћурувије, пронаћи релевантне доказе, због правде, то јавност не може да зна нити да рачуна на то. Сада је на овај случај стављена тачка. И не поновило се. Овакви догађаји су тешки и неприхватљиви. Убиства новинара су апсолутно неприхватљиви догађаји.

0 0 Odgovori

Ostavite komentar Svi komentari