Potresno svedočenje oca Adriane Dukić: Ćerka mi je ubijena u svojoj klupi, tu je satima ostala

U Višem sudu u Beogradu u parničnom postupku protiv porodice Kecmanović, svedočio je Dane Dukić, otac ubijene Adriane (13) koju je 3. maja tokom masakra u OŠ "Vladislav Ribnikar" na Vračaru ubio Kosta K.

U potresnoj ispovesti zbog koga su plakali svi u sudnici, Dane je ispričao da se porodica vratila iz Francuske pre tri i po godine upravo zbog dece kako bi mogli više vremena da provode zajedno.

 - Živeo sam sa troje dece na Novom Beogradu. Rođen sam u Francuskoj, tamo su rođena i moja deca. Moji su poreklom iz Like, a supruga iz Vojvodine i bili smo vezani za naš kraj. Želeli smo da probamo da živimo ovde,  pa da vidimo kako će to da ide. Hteli smo da deca imaju slobodu, jer u Francuskoj ima mnogo nacija i plašio sam se za njih, nikada ih nisam puštao same. Vratili smo se 2020. godine i Adriana se upisala u "Ribnikar". Ona se privikla na nove drugare, snašla se. Ona nam je najstarija pa je bila stub i znala je kako da postupa sa mlađim bratom i sestrom. Adriana nije poznavala Kostu. Družila se sa Angelinom koja takođe ubijena - kazao je kroz suze Dane.

Foto: Foto: Masha Bandjur

 

 

Očajni otac ubijene devojčice kaže da još ne veruje da je ovako nešto moglo da se desi njegovoj ćerki, prisećajući se kobnog jutra.

- To je jutro sam je ispratio u školu... Odvezao sam je do škole i dogovorili smo se da je posle vodim na ručak. Nikada... Nikada nije izašla iz škole. Taj dan kada sam čuo da je bila pucnjava, jurio sam u školu, ali nam ništa nisu hteli da kažu.  Nakon nekoliko sati su nas pozvali u policiju i tada su mi rekli da je moja Adriana nastradala. Nisam mogao da verujem, da je tako nešto moglo da se desi -  glasom punim tuge ispričao je Dane Dukić. 

Grcajući on je ispričao da su deca u školi ubijena za 2 minuta, i da je njegova ćerka ubijena dok je sedela na času.  

- Naša deca su ubijena za dva minuta. Moja Adriana je izmasakrirana dok je sedela u klupi. Dobila je pet metaka.. četiri i telo i jedan u potiljak. Sedela je satima u školskoj klupi.. tako... tako mrtva. Od njenih stvari ostala je samo pernica, ostalo je sve krvavo. Ne znam kako je neko uzeo za pravo da za dva minuta uzme naše živote. Od tog 3. maja naš život je stao. Kriv sam... Svakog jutra idem na groblje da se izvinim Adriani i da joj kažem da je volim. Jednom me je pitala:"Tata kako ti možeš da živiš bez tvoje mame i tate? " a onda dodala "Ja ne bih mogla". Naša deca su slika našeg vaspitanja. Oni su naučili da budu dobri prema drugima, mrava nije zgazila - sa suzama u očima ispričao je otac ubijene Adriane Dukić.