Legija je nagovorio Šiptara da ubiju Đinđića! Gradiša Katić otkrio nepoznate tajne zemunskog klana: Ulemek je hteo da bude ministar policije!

Novinar Gradiša Katić otkrio je nepoznate detalje o zemunskom klanu, odnosu premijea Zorana Đindića sa Miloradom Ulemekom Legijom i Dušanon Spasojevićem, pravoj ulozi Čedomira Jovanovića u Šilerovoj, tajnim ljubavima mafijaša i njihovom privatnom životu.

Novinar Gradiša Katić poznat je po bliskim odnosima sa vođama zemunskog klana, a jedno vreme je bio i vlasnik časopisa iza koje su stajali Dušan Spasojević i Milorad Ulemek Legija - Identitet, koji je dan pre atentata na Zorana Đindića objavio na naslovnoj strani da se sprema ubistvo premijera, što je protumačeno kao priprema za ono što će uslediti. Tokom akcije Sablja proveo je u pritvoru više od osamdeset dana, a u opširnoj ispovesti otkriva do sada nepoznate detalje vezane za najmoćniji kriminalni klan u Srbiji .

On kaže da je siguran da je smrt Spasojevića i Lukovića iscenirana, te da je neko prisvojio 10 miliona evra koji su ova dvojica imala kod sebe tokom bekstva.

Kupovina Identiteta

Katić je upoznao Spasojevića sredinom devedesetih godina kao novinar crne hronike, ali je najbliži odnos sa njima imao dok je radio u novini Identitet. On je objasnio kako je došlo do toga da Spasojević i Legija kupe ovaj list.

- Vlasnik novine koja se zvala ID bio je Acko Jovanović, čovek koji je pre toga bio direktor marketinga Večernjih novosti. On je osnovao dva svoja lista - Halo oglase i Krov, a na kraju i taj ID. Prvi urednik Dušan Vesić uređivao je samo dva broja ove novine. Radio sam za taj časopis dugo pre nego što su njegovi vlasnici postali Dušan Spasojević i Legija. Oni su bili fiktivni vlasnici, a vlasništvo je bilo na mene. Bio sam sedamdeset odsto vlasnik tog izdanja. S tim što su oni platili Acku 70 hiljada maraka za tih 70 procenata, a 30 procenata je ostalo u Ackovom vlasništvu. Inače, Dušana Spasojevića znam od 1994. godine, otkad sam pratio crnu hroniku u Nedeljnom Telegrafu kod Ćuruvije i Đorgovića. Oni su se posle podelili, Ćuruvija je napravio Dnevni Telegraf, a Đorgović je ostao u Nedeljnom i uspeo za kratko vreme da ga upropasti - rekao je on, prenosi Mondo.

Foto: informer.rs

 

Kada si se prvi put susreo sa Spasojevićem na kom nivou je on bio u svetu kriminala?

- Vidi, ja sam upoznao Mikija Poršea, koji je prvi vozio porše kabriolet u Beogradu i kojeg je prebio Šljuka. Polomio mu je vilicu i ovaj uopšte nije mogao da priča neko vreme. To se desilo u noćnom klubi na Tašmajdanu. Tu je, navodno, Miki Porše dobacivao nekoj devojci i Šljuka ga je nalupao. Tada Miki Porše prelazi iz Šljukinog klana u zemunsko-surčinski koji je tada držao Čume. Ovi su bili Čumetovi vojnici i učenici. Pošto smo mi pisali u Nedeljnom Telegrafu o kriminalu, u svakom broju smo imali intervju s nekim kriminalcem, pa sam uradio veliki intervju s Mikijem Poršeom. Kada uradiš neki intervju, ostaneš u kontaktu sa tim čovekom, jer su ti potrebni kontakti iz tog sveta…"

Kakav je osećaj raditi intervju sa čovekom za kojeg znaš da je kriminalac i možda ubica?

- Potpuno normalan. Na primer, pitaš ga odakle mu taj porše, kako ga je kupio. Kažeš mu da ima versaće košulju koju nema niko u Evropi i onda on počne da priča. Kaže, imam porše, ali bolje da ga nemam, gde god krenem policija me zaustavlja, stalno me startuju, ne mogu pošteno da ga vozim. Topla ljudska priča, što bi rekao Manojlo Vukotić, koja može da se pretvori u glorifikaciju kriminala. Tada nije bilo mobilnih telefona, tako da smo komunicirali preko pejdžera. Kade se desi neko ubistvo, pošaljem poruku Mikuju Poršeu, na primer, on je jedan od tih milion izvora, i pitam ga za ubistvo u tamo nekoj Borči i da li zna nešto o tome. Inače, mi u opozicionim medijima nismo tada od policije dobijali nikakve informacije. Tako da smo morali da se snalazimo. Onda mi Miki kaže, na primer, taj deda je radio ne znam ni ja šta - pozajmljivao pare, ubio ga dečko od njegove ljubavnice…

Foto: informer.rs

 

Znači kriminalci su ti bili legitiman izvor informacija?

- Njihove informacije su bile sto posto tačne! Jednog dana šaljem tako poruku Mikiju na pejdžer i javlja se meni nepoznat glas i kaže: "Koji, bre, Miki Porše, on je jajara, dodi u u Zemun kod nas u kafic da porazgovaramo". I ja sa Karaburme gde sam tada živeo sednem u autobus broj 16 i odem direktno do Zemuna, do tog kafića, kad tamo sede - tada nisam znao nikoga od njih - onaj Arkanov pokojni Šuca, Dušan Spasojević, Mile Lukovic Kum, neki Asteriks i ne znam ko još. Tada Legija još uvek nije bio sa njima.

Kako si se osećao u tom društvu, je l' te bilo strah?

- Nikad nisam imao strah od autoriteta, koji mnogi imaju. Ja sam se ponašao sa njima kao sa sebi ravnima. Kao sa tobom, kao sa nekim prijateljima. Kasnije, čak i kad je Legija glumio budalu pa mi stavljao pištolj na nogu jer je sumnjao da nešto drukam policiji, nisam imao taj strah. Rekao sam mu: "Pucaj, p**ko!"

Kako je prošao taj prvi susret?

- Spasojević mi je rekao kako je Miki bezveze i kako ću od tada početi da se njemu javljam, a on će mi davati informacije. Dodao je i da šta god mi treba, tu su za mene. Posle sam ga upoznao sa Šešeljem, kad je tražio finansijera za predsedničku kampanju. Predložio sam Šešelju Dušana, jer je ovaj rekao da će mu dati pare. Spasojević je računao da će mu Šešelj posle pomoći oko gradnje po Zemunu, jer su imali neku gradevinsku firmu u to vreme.

Ti si spojio Šešelja i Spasojevića?

- Tako je. Ali, to je bilo nešto kasnije, možda godinu dana nakon našeg upoznavanja.

Koji je bio Spasojevićev nivo tada u svetu kriminala?

- Mislim da su Spasojević i njegova ekipa, govorim o periodu sredine devedesetih, tada bili Čumetovi vojnici. Obični vojnici koji su radili - tada to nisam znao, ali posle svih ovih suđenja izanalizirao sam stvari - drogu sa Kosova. Uzimali su je od nekog Šiptara. Imali su specijalan auto, koji je imao deo auspuha u koji je bila ugradena neka kanta u koji je moglo da stane oko 100 kilograma droge.

Koju drogu su radili?

- Heorin. Možda kasnije nešto malo kokaina, ali uglavnom heroin.

Oni su praktično držali tržište narkotika za Čumeta?

- Čume im je bio šef tada.

Foto: Informer

 

Kad si se prvi put sreo sa Čumetom, je l' to bilo preko njih?

- Da, da. Oni su često išli u kotobanju kod njega u Surčin, a onda je jednom zvao i mene da dođem u Radničku 34 i ja bih otišao. U to vreme su se dešavala stalno neka ubistva. Andrija Drašković je ubio nekog bezveznjaka, alkoholičara, koji je hteo da ubije njega jer su bili u nekom malom ratu. Taj tip je došao u piceriju i Andrija ga je ubio. Uglavnom, odlazio sam tamo kod njih i davali su mi informacije iz podzemlja. Recimo, za taj slučaj, ispricali su mi kako je Elena Karić, ćerka Verice Rakočević, koja je tada bila sa Draškovićem, šutnula tog mrtvog čoveka štiklom u glavu. Tako te neke pikanterije koje su bile super za novine u to vreme.

Oni su tebe tada koristili kao neku vrstu PR-a jer su ti davali informacije koje su njima bile zgodne, a ti si ih objavljivao u novinama?

- Oni mene kao PR-a, a ja njih kao izvor informacija. Dobro, ali kad god sam ih nešto pitao, kad su znali, govorili su mi. Naravno, nisu pod imenom i prezimenom, ali ono: "Saznajemo iz izvora bliskih…"

Dobijao si informacije iz jednog izvora, da li su one ugrožavale neki drugi kriminalni klan?

- Ma, kakvi! Sad da ti ne pričam imena, ali imao sam izvore i u zvezdarskom klanu i voždovačkom klanu… Imao sam izvore svuda. Ja sam sa Borisom Petkovim, na primer, bio najbolji prijatelj, bolji nego sa ovima.

Kakvi su bili ti ljudi iz sveta kriminala, da li su kod njih očigledne psihopatske crte licnosti, kakav mozak treba da imaš da bi bio deo tog miljea?

- Iskreno da ti kažem, Dušan Spasojević je stalno bio nervozan. Nije imao neki smisao za humor. Na primer Kum, Mile Luković, za kojeg se ispostavilo da je bio jedan od glavnih ubica, bio je čovek sa kojim bi svako poželeo da se druži. Duhovit, glumac… Sad da sedi sa nama deset minuta, on te tako skine… Ja sam to video samo kod njega i kod onog glumca iz Valjeva što pravi rakiju, Jezdića. Sedim sa Jezdićem i on jednog našeg druga skine original. Kum je to isto radio. Na primer, Kum je skinuo, mi smo se valjali od smeha pošto je čovek specifican, onog što je Ceca pevala na njegovoj svadbi u Argentini. Kako se zvaše, onaj Miki, onaj Nišlija… On pričao specificno, ono nišlijski. Kum je njega skinuo, to je nešto neverovatno. Nikad ne bi pomislio da je Kum ubica i da je ubio bilo koga. To je tako duhovit čovek, tako normalan i prijatan, kao neko ko prodaje na pijaci krompir ili grožde.

Da se vratimo na Identitet, zašta im je trebala ta novina?

- Ma, njima nije trebala ni za šta, nego je Acko Jovanovic hteo da je proda i stalno mi kukao: "Daj, ti znaš ove, one, i kurtu i murtu, nadi mi nekoga da prodam novinu". Rekao sam Spasojeviću da Acko hoće da proda novinu, mada sam im rekao da im ja ne predlažem da je kupe, jer koji će im klinac. Onda je Legija rekao: "Ma, hajde, mogli bi da kupimo to i postavimo naše ljude". Hteo je da postavi, danas pokojnog, Pecu Jeremića, on je bio dobar sa njim, za glavnog urednika Studija B, i da polako pravi "njihove medije". Tako su odlučili da kupe i Identitet.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

 

Jesu li uticali na uredivačku politiku novine?

- Ne. Nisu oni ni bili dugo vlasnici te novine. Oni su postali vlasnici u januaru 2002. godine, a u martu se već sve ovo izdešavalo sa Đindićem, pa je sve to puklo. Njima je bilo bitno samo da ne pišemo ništa protiv Cece. Jednom su mi dali informaciju, kad su verovatno oni podmetnuli Čumetu neke puške, pa prijavili UBPOKU i ovi otišli tamo i našli te puške u Čumetovom dvorištu.

Kad je poćeo razlaz između Spasojevića i Čumeta?

- Koliko ja znam, kad je Bagzi pobegao od Čumeta i prešao kod njih. Znaš zašto se desilo to? Zato što je Čume ušao u legalne tokove. Đindić je nudio i njima da urade istu stvar. Tada se Legija žalio da Čume, koji osnovao firmu Difens roud i počeo da asfaltira, uzima sve pare, a ništa ne daje njima - a njima su kao trebale pare, čoveče, imali su para ne znam koliko… Onda smo mi stalno ubeđivali Dušana - na primer ja, taj neki Slobo Italijan koji je trebao da bude zašticeni svedok protiv Makine grupe, ako se secaš, i još neki - da i on ude u legalne tokove. "J**te, radio si šta si radio, kad ti nudi čovek, legalizuj posao. Imaš milion…" Pa njegova kuća u Šilerovoj je samo vredela 12 miliona maraka… Barem je on tako pričao. A sigurno je vredela. To su bile tri kuće ogromne, pod zemljom je bilo svašta, ne znam čega sve nije bilo. Legalizuj, čovece, i radi normalno. A on je govorio: "Kako ću ja svoje drugove da ostavim na ulici, ja sam odrastao na ulici, ja sam sve stekao na ulici". Ja kažem Kumu: "Daj, bre, nagovori ga, ti si normalan čovek". Vidiš sad ispalo da nije bio normalan. Kum mi kaže: "Katiću, ja ga stalno nagovaram al' on stalno kaže još ovo da odradimo i stalno to još ovo i nikad da se završi. Tako da je do tog sukoba došlo zbog toga. Zato što je Čume ušao u legalne tokove, počeo da saraduje sa vlastima, a ovi nisu hteli.

Pričalo se da su Spasojević i Kum doveli Sretka Kalinica, jednog od glavnih ubica zemunskog klana iz Medveđe gde je bio drvoseča izbegao iz Hrvatske i da su ga krili u Novom Sadu?

- Čuo sam tu priču, ali ne verujem da je to istina. Nikad ga nisam video tamo. Njega su krili negde, u Subotici… Ili Novom Sadu. Nisam ni znao da taj čovek postoji. 

Supruge kriminalaca

Spasojević je, kažu, bio porodičan čovek. Kakve su bile supruge tih kriminalaca?

- Spasojevićeva žena Tanja je bila super. On je držao do porodice. Ručao je svaki dan kući. Jednom mi je rekao: "Katiću, nemoj da me upoznaješ sa nekim sa kim sam bio jednom u životu ili da nešto sa njim radim, sa tobom sam pojeo pet kila soli i s tobom mogu da radim". I stvarno, ja sam hiljadu puta ručao kod njega kući. To je porodica stvarno na svom mestu. Njegova supruga je divna žena. Ona je inače iz Tuzle. Njeni otac i majka su dugo bili u Nemackoj, i ona je bila tamo, mislim da su se ona i Dušan cak tamo i upoznali, pošto je on nešto igrao fudbal u Nemačkoj. I sad je ponekad vidim i sa ćerkom Dušanovom. Stvarno porodica, nemam reči. Ljudi na svom mestu. Ali, istovremeno je bio i sa Bibom Šekularac… Da li je njegova žena znala čime se on bavio? Verovatno je znala, nemoguće da nije znala. Ali šta je mogla da uradi?"

Foto: printscreen Tviter

 

Kako je Spasojević došao do Legije?

- Legija je oženio Šucinu ženu kad je Šuca ubijen. Ona je spojila Dušana i Legiju, pošto je znala Dušana od ranije. Njihov odnos je bio čudan. Legija je voleo da popije i da dune vutru, a Dušan nikad nije pio, mislim da u životu nije popio kap alkohola. Pa ni Kum. Legija je voleo poroke. Znaš onu priču zašto je Legija ofarbao kosu u šareno? On je bio u Legiji stranaca u Gani. Kad je počelo Svetsko prvenstvo u fudbalu, ne znam gde je bilo, valjda u Nemačkoj, Gana je igrala nerešeno sa Francuskom prvu utakmicu, bilo nula-nula. On sav srecan ofarba kosu u boje zastave Gane. To je bilo nešto narandžasto, zeleno, ne znam ni ja koje boje. To je prava priča, a ne ove neke budalaštine koje su neki objavljivali. Gde su se našli njih dvojica? Našli su se oko para, naravno. Ljudi se uvek nađu oko para. Dušan je počeo da kupuje stanove za pripadnike JSO-a, a oni su počeli da ga obezbeđuju, imali su zvanične legitimacije… E, sad, ko će koga. Naravno da je Legija prešao na ovu stranu, gde su pare i gde je kriminal.

Ko je u tom njihovom odnosu bio moćniji?

- Vidi, vrlo je diskutabilno to pitanje. Ko je bio moćniji… Mislim da Spasojeviću nikad ne bi palo na pamet čak ni Čumeta da diže u vazduh, a kamoli da ubije Đindića. Iskreno mislim da je sve to Legijino maslo. Nemam dokaz, ali kako ja analiziram i procenjujem, mislim da je to bila Legijina ideja. I da se Čume digne u vazduh i ubije, kao i da se ubije Đindić. Spasojević to nikad ne bi uradio…

Legija je na sudu tvrdio kako je Đindića upoznao preko Spasojevića, je l' to tačno?

- Možda, ali sve je to išlo preko Čumeta. Stalno ponavljam tu priču. Jedno sedam dana pre Petog oktobra idem autobusom na posao i baš sam bio kod MUP-a 29. novembar kad mi je zazvonio telefon. Zove me Dušan Spasojević. Pita me kako sam, šta radim, i kaže mi: "Vidiš kako je dobra ova naša opozicija?. Znam da je uvek bio dobar s aktuelnom vlašću, Miloševićem i generalima, ali kažem: "Da, super je opozicija". Kaže on: "Ne, ne, ozbiljno ti pričam. Videćeš šta će biti za par dana. Dobra je opozicija, super je opozicija. Znaci, tad su oni već dogovorili sa Đindićem da izdaju Miloševića.

Spasojević i njegova ekipa su pomogli da se desi Peti oktobar?

- Sto posto. Prvo, Legija je otkazao poslušnost Miloševiću i nije krenuo na narod. To je jedno. Drugo, znaš da su uzeli sve puške iz MUP-a u Majke Jevrosime i prebacili u Gradsku skupštinu koju je držala opozicija. Da ovi ne bi mogli eventualno da intervenišu. Tako da je tada jedino Pavković bio pod kontrolom, e, sad, ne znam koliko Miloševića, a koliko Koštunice. Tenkovi vojske su krenuli za Beograd, pa su stali kod Belog potoka…

Peti oktobar

Da li možemo da kažemo da je Peti oktobar uspeo velikom zaslugom Spasojeviceve ekipe?

- Peti oktobar je uspeo zato što je Legija izdao Miloševića. To je jedan kroz jedan. A Spasojević je tu pripomogao koliko je mogao. Oni su meni rekli kasnije, kad su bili kao razočarani Đindićem - kakve smo budale bili a moglo jeda bude 17 prema 1 za nas. U smislu 17 partija ujedinjene opozicije. Kao, mogli su svih 17 da likvidiraju, a ovi jednog njihovog."

Čime su najviše bili razočarani kod smene vlasti, šta su očekivali da ce dobiti - da li je Đindicć lično komunicirao sa Spasojevićem?

- Čeda Jovanović je bio čovek za vezu, to je dokazano. Znam da su šestog ili sedmog oktobra imali neki ručak u Surčinu i da su tada svi bili tamo, i Spasojević i Legija i Đindić sa celom ekipom...

Može li da se priča pojednostavi i da kažemo da je Đindić bio sklon Cumetu i njegovoj ekipi i da se na taj način zamerio Spasojeviću, pa je zbog toga ubijen?

- Jedini način na koji je Đindić mogao da sruši tada Miloševića bio je da se poveže sa jakom kriminalnom grupom. Taj surčinsko-zemunski klan koji je vodio Čume, i koji je tada još uvek bio jedinstven, pomogao mu je da sruši Milošević. Kasnije se oni dele upravo zbog toga. Ne znam detalje, ali znam da su ovi govorili: "Kakva droga, kakav kriminal u Beogradu, mi da preuzmemo policiju počistili bi sve kriminalce za jedan dan". To su pričali Legija i Dušan. Znači da su oni to verovatno očekivali od Đindića. Da im da Ministarstvo policije. Nažalost, to ministarstvo je dobio Dušan Mihajlović, moj prijatelj.

Znači da je Legija očekivao da dobije visoku funkciju u službama?

- Verovatno je očekivao da bude ministar policije. Barem ja tako pretpostavljam, na osnovu priča kojih se sad sećam. Oni su verovatno tražili od Đindica ministarstvo policije, ali nisu dobili. Čume je ušao u legalne tokove, počeo je da uzima legalne pare…"