Svoju tugu i strah pretočili u pesme: Drugari ubijene dece u "Ribnikaru" ih čuvaju od zaborava

Na društvenim mrežama i memorijalnim stranicama za decu stradalu u OŠ "Vladislav Ribnikar", i dalje se mogu pronaći brojne emotivne objave posvećene stravično nastradaloj deci u masakru koji se dogodio 03.05.2023. koji je izvršio dečak monstrum Kosta K.

Njihovi drugari su podelili emotivne pesme posvećene njihovoj uspomeni, kao i izraze tuge i sećanja na njih. Autori ovih dela su pretočili svoju tugu u stihove, pokušavajući da pronađu reči koje bi donele bar malo olakšanja. 

Ovaj masakr će zauvek ostati urezan u sećanjima ljudi. Neka sećanja na nedužne žrtve budu večna, a njihova svetla duše neka nastave da sijaju u srcima onih koji ih pamte. Ovo je knjiga uspomena koja će se ispisivati godinama i kroz koju će žrtve stravičnog masakra zauvek živeti.

Porodica Adriane Dukić je napisala je ovu potresnu pesmu na spomeniku koji je podignut na grobu u obliku srca sa anđelom na vrhu.

- Četrnaest ti beše leta, kada si otišla sa ovog sveta.

Srce boli, tuzi kraja nema. Vila naša nikad prežaljena!

Adriana naš najlepši cvete, ostavi nas dok si bila dete.

Ptico u letu, polomiše ti krila, lagana ti crna zemlja bila!

Sa drugarima svojim nađi spas, mirna i spokojna čekaj nas.

Pesma za Maru

Autor pesme posvećenoj Mari Anđelković odlučio je da zadrži svoj identitet u tajnosti. Mara je bila osoba koja je pokazivala veliku strast prema slikarstvu i crtanju, kao što je takođe trenirala karate.

- Teško je poverovati u nešto tako neprihvatljivo
tako bolno i očajno,
Izgubili smo nekog sa savršenim osmehom koji znaci sve,
Osmeh koji je sijao poput dijamanata

2009. je bila najbolja godina zbog dolaska najveceg blagoslova,
Čudesne devojčice koja nikada nije bila loša,
Imala je talenat i strast
sve dok je jurila svoje predivne snove,

Olovka, voštane bojice, i gumica
iz dana u dan njena umetnost postajala je sve više unikatnija i bolja,
Svaki put bi zamislila nešto jedinstveno
a onda bi pohrlila da to odmah i nacrta

Sada je anđeli cuvaju
dok preovladavaju mir i harmonija,
Sada je njena duša u rukama Boga,
ona, Mara Andelkovic, sada crta za andele.

Slobodan Negić, otac tragično preminule Sofije, koja je izgubila život u stravičnom masakru u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar", iskazao je svoju patnju kroz pesmu posvećenu svojoj ćerki, na dan kada bi ona proslavila svoj 14. rođendan. Pesma, koju je Negić sam napisao, prenosi duboku bol. Pesma je objavljena na portalu Javni servis, na engleskom jeziku.

 

Negić izražava svoju ljubav prema Sofiji i očaj zbog njene prerane smrti. Kroz svaku strofu, ocrtava se duboka veza između oca i ćerke.

"Moje dete, moj život, moja jedina ljubav
Nadam se da cuješ moje bolno srce
Moja slomljena krila se raspadaju
Tako je tužno što smo se morali rastati

Nadam se da negde tamo osmehom sijaš
Šalješ znakove da tvoj tata vidi
Ali ja sam slep ovde u ovoj tami i radije bih bio u tvojim rukama
Svi mi govore da moram biti jak

Samo treba da vide kako stojim ovde sam
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti
Sedecu ovde i plakati u razorenom domu
Ali dok tebe nema, ja ne mogu nastaviti

Sedeću ovde i plakati za tobom
Ti jednostavno nisi imala vremena
Da pronađeš svoje puteve i zablistaš
Ali dokle god budem živ, imaću uspomene za podeliti

Uvek ću biti ponosan što si bila moja
Negde u buducnosti ćemo biti zajedno,
Negde u budućnosti zajedno ćemo biti
Samo mi daj snage i čekaj me".

Portal Javni servis objavio je nekoliko pesama učenika iz raznih krajeva Srbije.

Učenica Tijana Kemera VI2, OŠ „Dr Boško Vrebalov“, Melenci, objavila je pesmu posvećenu nastradaloj deci.

Crni svet

Ovaj svet

Nije toliko lep.

Danas se deca vole,

A sutra uništavaju jedni drugima snove.

Danas deca čitaju bajke,

A sutra jedni drugima vređaju majke.

Kada nekome krene na bolje,

Neko poželi da mu bude gore.

Ispratiš decu u školu,

Ali ne znaš da li će doživeti godinu novu.

Anđeli su sada oko nas

I žele nam svima spas.

Mali anđeli su na nebu

I imaju pogled na celu zemlju.

Takođe, učenik Uroš Milojević, VIII2 , OŠ „Dositej Obradović“, Zrenjanin objavio je emotivnu pesmu posvećenu žrtvama.

3.5.2023.

Dana trećeg petog dvadeset i treće

Palile su se sveće i izjavljivalo saučešće.

Devet mladih duša je palo,

I svima je srce stalo.

Sada sveće gore

A suze liju dole,

I sve nas srca bole.

Na ulici će se čuti plač a ne kikot,

Zato što je od mladih otišao život.

Svi ti topli domovi razni

Će postati hladni i prazni.

Sve te porodice tužne,

Nikome nisu bile dužne.

Sada je sve kasno,

Barem su otišli časno.

Jedna od dirljivijih pesama objavljena je na društvenim mrežama dan nakon tragedije, gde je kao autor pesme bio potpisan Žarko Laušević. Međutim, kasnije se ispostavilo da Žarko ipak nije autor i ova vest je demantovana. Pesma anonimnog autora je ostala da se pamti.

Tuga kakva se ne pamti

"Stomak se steže u bol nesnosan.
Nedostaje malenih duša osam.
Ko ce ih cuvati u vecnoj tami.
Cuvar je s njima, bar nisu sami.

Sedim, kroz suze gledam u krevet.
Nedostaje nam života devet.
Tuga i bol na trgu cveca,
umesto ruža, buketi sveca.

U školi na vrhu Cvetnog trga
danas u dvorištu stanuje tuga"