Potresna ispovest sestre ubijenog čuvara iz Ribnikara: Unuci pitaju kada će da im dođe!

"Dragan, Draganče, Miki kako smo ga zvali, bio je jedinstven. Od rođenja pa kroz njegovo detinjstvo, kroz tinejdžerske dane, kroz služenje vojnog roka, povratak, zaposlenje... Jednostavno, njegova glavna osobina je bila blagorodnost, plemenitost, dostojanstvo, odgovornost."

Ovako započinje svoju potresnu ispovest Radica Vlahović Jovičić, sestra Dragana Vlahovića, čuvara iz OŠ "Vladislav Ribnikar" koji je ubijen pre tačno godinu dana u pucnjavi u školi.

Nekoliko dana uoči prve godišnjice nezapamćenog zločina, Radica je u svojoj potresnoj ispovesti  govorila o svom bratu, čoveku kakav se samo jednom rađa. Bio je omiljen svuda i pun ljubavi za sve.

Bio je čovek kog su brojna deca gledala kao drugog oca, kom su mogla da se povere, koji bi im rekao koju toplu reč, a sa kojim su mogli i da se menjaju sličicama.

- On je uvek bio nasmejan i čovek sa smirenošću koju zaista, posebno u današnje vreme, teško možete da vidite. Sve te osobine u jednom čoveku, to je stvarno nešto retko - započinje sestra ubijenog Dragana.

Sa setom i teskobom u glasu priseća se kako su se svi, od porodice i rodbine radovali kada je on tu. Što je njihov.

- Nakon tragedije niko za njega nije rekao nijednu ružnu reč. I onda osećamo ponos koji je samo na moment nadvladao tu tugu i bol što Dragan više nije sa nama. I drago nam je da je dosta ljudi prepoznalo te njegove osobine - priča nam ona.

Kako kaže, Draganove osobine prepoznala su deca koja se i dan danas javljaju, koja ga opisuju kao druga, kao dobrog duha, kao najboljeg čuvara, kao prijatelja i trećeg roditelja.

- Onda to se kazuje o tom jedinstvenom našem bratu, Draganu Dragančetu, Miletu, Mikiju, kako smo ga mi u porodici zvali. To su prepoznali i naši unučići, naša deca, on je njima bio ceo svet, centar njihovog sveta. On im je pružio ljubav, nazivali su ga trećim roditeljem - priča naša sagovornica.

Foto: Predrag Milosavljević

 

Unuci pitaju kada će Miki da dođe

Radica o svom bratu priča sa puno tuge. Zove ga po nadimku koji je imao: "Miki".

Kaže, unuci i sestrići ga često pominju, uz pitanja kada će Miki da dođe.

- Njemu nikada nije bilo teško da ih prati u svim njihovim željama. Da zaigra košarku, fudbal, tenis, stoni tenis...

Prema rečima naše sagovornice, Dragan Vlahović je u septembru 2013. godine počeo da radi u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar".

- On je radio u firmi za obezbeđenje i onda su ga rasporedili u školu. Sestra i ja smo bile zadovoljne jer će biti u školi, na mestu gde će biti okružen decom koju je neizmerno voleo. U školi nam je bilo dobro da bude jer nije bio na ulici, čuvao ambasade ili banke. Imale smo dozu bojazni kada je radio na tim mestima - priseća se ona.

O Draganovom poslu u OŠ "Vladislav Ribnikar"

Kako nam priča, kada ga je posle njegovog prvog radnog dana pitala kako mu je na novom poslu, rekao je: "Znaš li ti koliko je tamo dece? Znaš kakve dece? Deca su zlatna".

- On je znao sve o svakom detetu, kada imaju pismene, kada usmene. Radio je tamo na glavnom ulazu po 12 sati dnevno. Zavoleo je decu i ona su zavolela njega. Imao je taj specifičan odnos i sa decom i sa profesorima i sa nastavnicima. Jer on je to nešto nosio u sebi - priča sestra ubijenog čuvara.

Foto: Prinscreen

 

Ispričala je i jednu anegdotu o svom bratu.

- On je kupio sličice i albume da bi mogao da se menja sa decom. Imao je tu ideju da bi mogao da se približi deci, da se menjaju sličicama, da na odmoru ne trče po dvorištima kada je hladno napolju. On ih je time animirao, ali on je to radio sa ljubavlju. Njemu to nije bilo teško - kaže ona.

- Znao je on koje je talente ko imao, a to su neke činjenice koje saznajemo tokom ovih 365 dana. Ako je bilo neko takmičenje za vikend on već od zna koje dete je postiglo uspeh, kome da čestita, koga da bodri."

- Mislim da je imao taj razvijen osećaj. Kada, kako, šta... I on je uvek govorio da su sva deca zlatna. Da mnogo toga zavisi od roditelja. To se pokazalo kao istina, velika istina - zaključuje ona.