Srce da pukne! Potresno pismo sestre ubijenog Dalibora: Tog dana pozvala sam te kasno, tad je već bio kraj

Suzana Ranković, sestra Dalibora Todorovića Dače (24), koji je jedan od devetoro ubijenih mladih ljudi u masakru kod Mladenovca 4. maja 2023, danas je, na godišnjicu svirepog zločina, pročitala potresno pismo, koje je posvetila svom pokojnom bratu.

Njene bolne reči prenosimo u celosti:

 

"Rođeni moj i najlepše oko moje. Nezaboravni osmehu i snažni zagrljaju moj, nedostaje mi onaj mio glas tvoj. Nedostaje mi sve i svaki dan je teže, od kada te nema, svaka uspomena naša za tebe još više me veže. Znam da ovo pismo pročitati nikada nećeš, ali znam da si sa mnom i uz mene. Ja se za tebe molim i stalno palim kandilo i sveću i nikada te, rođeni, zaboraviti neću. Da tvoja duša uvek ima mir, za mene je tvoj spomenik svet kao za nekog manastir. Sada si moj anđeo čuvar koji mi vetar u leđa daje, koji me gura kad krenem da tonem i veru za život mi daje. Htela sam ti reći da duša mi je ostala ista, da ovo srce što nepravilno u meni kuca, u leđima ima noževa trista. Da ti kažem da sam danju sve što moram, a noću sve što jesam. Podnosim jer imam razlog da živim iako bih kod tebe rado, ali zbog jednih mališana zlu ne dam i ružnim mislima ni da naviru. Samo mi je jedna muka - kad vidim majku koliko pored spomenika kuka, i sa korpom ide ka tebi, a znam da, kad treba da krene kući, vratila se ne bi. I koliko proklinje svaki dan zašto nisi pokraj nje i što si tamo sam. Teško je slušati majčine reči, čak je ne mogu utešiti i da hoću, ali svaku noć otplačem jer njen glas kroz suze ja kao da čujem i ne mogu zbog svega da spavam. Noć je puna tišine, tuge i bola. Noću ti svaku pesmu pišem i tako već godina prolazi i sa svakom nizaće se po neka bora, naše uspomene čuvam i živim kroz njih, pa ti često posvetim stih. Još uvek, kad zatvorim oči, mogu te videti, u svakom vidu, u autu, na traktoru, u kamionu, na korpi i kao malog u svome krilu".

Foto: Privatna arhiva

"U našoj kući sve je isto, ništa se promenilo nije, samo slike po policama se nižu i doliva se u kandilo ulje koje se godinu dana ugasilo nije. U svakom kutku kuće te zamisliti mogu. Još uvek plamen trepti i kroz prozor može se videti noću i ta tišina koja danonoćno oko kuće se vije, dok ni roditeljima do života nam nije. I tvoja soba ostala je ista, svaka stvar koju si ostavio stoji da te čeka, mi se nadamo uvek doći ćeš, ali samo nada ostala je neka. Tvoja Jana već uveliko priča i stalno ti dolazi i pali sveću, ljubi tvoje slike i žao mi je što videti svoga ujku nikada neće, ali ću joj uvek pričati kako si bio srećan kad se rodila i da si rekao: 'Daliborka, moja mala sada se rodila'. Žalim za onim našim poslednjim pozivom na koji mi se nisi javio. Znam, pozvala sam kasno jer tada, u tom trenutku, bio je kraj, ni slutila rođeni nisam da si tada otišao u raj. Volela bih da te sanjam onako stvarno kao da si tu, da ti ovo sve kažem što pišem i da te ja neprestano volim i ako više nisu tu. Za mene si samo otišao na put, i znam da ćemo se jednog dana sresti i mnogo više novosti sa sobom poneću, da ti pričam šta je sve bilo otkad nisi na našoj adresi. Tata još u tvoju sobu ušao nije, već godinu dana u sebi ogromnu tugu krije, osećam dok sedim pored njega da mu se duša u suzama guši, želi da bude jak ali u njegovom pogledu i svet mu se ruši. Beti još uvek reaguje na zvuk tvog automobila, iako ga sada vozi tata, još uvek na tvoje ime otrči do vrata, ali se brzo vrati. Imam osećaj da i ona ovu tugu shvata. Mica nam i dalje dolazi često i njeni snovi su se srušili te noći kad je čula da tebe nema i da ni njoj više nećeš doći. Ali da znaš, divne bukete tebi donosi, a kako sam je zamišljala sa cvetom i belim velom u toj njenoj loknastoj kosi. Sve su naše snove uzeli i sreći našoj preprečili put, koliko je teško živeti sa ovim to znamo mi koji smo ovako nešto doživeli prvi put. Mislim da novo ništa nema, a i da ima, mene više ne zanima ta tema. Društvo ti dolazi često, niko te nije zaboravio, znaj. Toliko si bio jedinstven i dobar i zaslužio si samo Božiji raj. I ne brini za mamu i tatu, tu sam za njih, sve što treba. Stalno sam kod tebe i njih, i verujem da sve to pratiš i gledaš sa neba. Voli te sestra tvoja, znaš da si bio prva ljubav moja i hvala ti za 25 godina ljubavi, sreće i smeha. Bio si moj ponos i žao mi je što nam je ovakva sudbina prokleta. Tvoja rođena".

Podsetimo, 4. maja prošle godine ubijeno je devet osoba, dok je 12 ranjeno. Ubijeni su Dalibor Todorović Dača (24), Kristina Panić Kika (18), Milan Panić Miksa (22), Petar Mitrović (25), Nemanja Stevanović (21), Lazar Milovanović Laza (19), Marko Mitrović Mare (18), Aleksandar Milovanović Aca (17) i Nikola Milić (14).