Sine, samo nemoj da zaspiš, molim te! Potresna ispovest majke Nemanje koji je ubijen u Malom Orašju - majci dao obećanje koje nije ispunio!

U Malom Orašju je obeležena godišnjica smrti šestorice mladića koji su mučki ubijeni dok su se družili i zajedno veselili. Uroš Blažić ugasio je 4. maja njihove živote, pucajući iz automatskog oružja, a jedan od ubijenih mladića bio je Nemanja Stevanović koga porodica opisuje kao najvećeg veseljaka, bez koga više ništa nije isto.

Na obeležavanju godišnjice prikazan je film u kom su porodice stradalih pričale o svojim najmilijima, a o Nemanji su govorile njegova sestra i majka.

- U hodu smo ga i hranili koliko je bio nemiran. Sa pet godina je naučio da vozi traktor i auto, obožavao je to. Nisi migao da ga smiriš da ostaneš kući, samo je bio sa društvom. Kuća nam je bila puna uvek, sad me ubija ova tišina. Toliko je voleo muziku da mi i dan-danas ona dopire iz njegovih kola i sobe - rekla je Nemanjina majka.

Njegova sestra Teodora ispičala je koliko je bila vezana za brata i koliko se uz njega osećala sigurno.

- Bio je moj zaštitnik, imali smo divan odnos. Kad sam sa njim znala sam da sam sigurna. Voleo je društvo i muziku, ja sam uvek bila ta koja je govorila "ajmo kući", a on je uvek hteo da ostanemo, uveseljavao društvo, smejao se i uživao. Bio je vredan, radio je i doprinosio, ali je uvek bio nasmejan. Te godine smo planirali da idemo na more... - rekla je Teodora i nastavila:

- Trebalo je da idemo nas dvoje, njegova devojka i naravno drugari... Jer kako bez društva - rekla je sa osmehom Nemanjina sestra i dodala da se njihovi planovi nisu ostvarili.

- Sve je prekinuto tog dana...

Nemanja je, da podsetimo, ubijen kobne večeri kod Ravnog gaja u Malom Orašju.

On je tada ranjen, a preminuo je u smederevskoj bolnici nakon obećanja majci da neće zaspati, ali nije izdržao.

- Sine, samo nemoj da zaspiš… Molim te - pokušala je njegova majka te večeri da ga održi u životu.

- Neću mama, ne brini… - bile su njegove poslednje reči, ispričala je ranije Nemanjina porodica.