Dve decenije od zločina kod Sremske Mitrovice: Roditelji ubijenog mladića očajni, žele samo jednu stvar da saznaju

Pre tačno dve decenije ubijen je Goran Marković (20) iz Velikih Radinaca, kod Sremske Mitrovice, a njegovi roditelji Milenko (71) i majka Milena (71) i dalje nisu dobili odgovor na pitanje ko je usmrtio njihovog sina ili dao nalog za ovaj zločin.

Milenko kaže da je njegov život stao na današnji dan 2004. godine, kada su mu javili da je Goran ubijen u po bela dana i to na radnom mestu.

Za zločin koji se dogodio na benzinskoj pumpi u Velikim Radincima, jedino se još interesuju novinari, koji očekuju da će u odnosu na prošlu godinu biti novih informacija.

- To se desilo šest dana nakon Goranovog rođendana. Ispratili smo ga tada na posao, a supruga i ja nismo ni slutili da će to biti poslednji put da ga vidimo živog - priseća se Milenko tog kobnog dana.

Posle zločina, inspektorima je sve ukazivalo da je reč o pljački koja je pošla po zlu.

- Oni su zatekli otvorenu kasu iz koje je odneto oko 70.000 dinara, ali to nije bio sav novac u kasi. Pumpa tada nije imala video-nadzor, svedoka ubistva nema, pa se ne zna ni koliko je njih bilo ni kako su došli - kazao je Milenko, koji smatra da je tako nešto mogao da uradi samo profesionalni ubica, koji ga je, kako je utvrdila istraga, usmrtio jednim "dum-dum" metkom u slepoočnicu.

Gledajući slike mrtvog sina, otac kaže da je Goran imao vidljive povrede i masnicu iznad desnog oka, gde ga je prema pretpostavci, ubica udario okvirom pištolja.

- Mislim da je prvo Gorana onesvestio, a onda mu ispalio metak u slepočnicu i to onaj što je zabranjen Haškom konvencijom. Specijalni rasprskavajući metak prošao je Goranu kroz glavu i izašao ispod desnog uha, raznevši mu mozak i deo vrata - priča otac koji kao dokaz pokazuje fotografiju na kojoj se vidi ulazna i izlazna rana.

Za sve ove godine, kaže, nema kome se nije obraćao, od Ministarstva unutrašnjih poslova, do državnih zvaničnika samo kako bi dobio odgovor ko je ubio njegovog sina.

- Saznao sam da je ubica mog sina mrtav, ali ne i njegovo ime. Na mestu zločina ostali su tragovi pomoću kojih je identifikovan ubica i rekli su mi da je poklapanje 100 odsto. Pitao sam zašto mi nisu odmah to rekli, a odgovor je bio da su se plašili. Sada je istraga usmerena na traženje pištolja, a ako ga ikad nađu, kazaće mi ime ubice - govori nam Milenko dok njegova suprugu sprema cveće da ga odnesu na groblje.