Odmetnik sa većim "stažom" od Alije: Ubio ženu preljubnicu pa se krio po šumama 11 meseci!

Alija Balijagić (65), dvostruki ubica iz okoline Bijelog Polja, uspešno se krije po šumama u pograničnom pojasu između Crne Gore i Srbije već 19 dana. S obzirom da veoma dobro poznaje taj teren, veliko je pitanje koliko će dugo uspevati da ostane na slobodi i šta je sve u stanju da uradi za to vreme.

Ovaj slučaj neodoljivo podseća na najpoznatijeg begunca u vreme bivše Jugoslavije, Junuza Keču iz sela Žeželovo u BiH, koji se takođe odmetnuo u okolne šume posle ubistva supruge Raseme Fazlibašić (30) i izmicao poteri 11 meseci dok konačno nije uhapšen u Budvi 17. februara 1986.

Prethodno je 21. marta 1985. u selu Gornja Bioča, nadomak Hadžića, u naletu bolesne ljubomore usmrtio Rasemu nožem i ranio njenog švalera.

Ta neverovatna životna priča je ekranizovana četiri godine kasnije u kultnom filmu "Kuduz", kada su Abdulah Sidran i Ademir Kenović odlučili da napišu scenario o odmetniku koji će pronaći ljubav u detetu žene kojoj je oduzeo život.

Bećir Kuduz je bilo filmsko ime svirepog ubice mekog srca, koji je sa sedam uboda nožem brutalno iskasapio jetru i pluća svoje supruge, slomivši joj tri rebra i poslavši je u smrt. 

Besnilo kao usud

Reč kuduz na turskom jeziku znači besnilo i ta bi reč najbolje mogla da objasni situaciju koja se dogodila u kući Raseminog rođaka Halila Džambasa, gde je ona boravila nakon razvoda od Junuza.

Foto: Printscreen You Tube

Kuduza je igrao glumac Slobodan Ćustić, a ženu preljubnicu i slobodoumnu Bademu je maestralno dočarala Snežana Bogdanović.

U filmu se Rasemina ćerka Sanela zvala Amela a igrala ju je Ivan Legin koja u našem sećanju živi i po simpatičnom stihu "Ja se zovem Ivana, a tata me zove zlato" iz pesme "Čaje Šukarije" Zdravka Čolića.

Kečo je prvi sukob sa zakonom imao zbog falsifikovanja novca još u mladosti. 1971. je osuđen na kaznu zatvora od osam godina, a sedam je izdržao u zatvoru u Foči, jer je tokom obračuna ranio "izvesnog policajca Kovačevića". 

Posle robije, neko vreme je radio kao tesar u inostranstvu i stekao pristojnu ušteđevinu. Vratio se u selo i zaprosio prvu ženu na koju je naišao.

Rasemu Fazlibašić upoznao je u selu tokom 1982., kada je došla u posetu sestri. Tridesetogodišnja raspuštenica, sa kćerkicom i četiri promašena braka iza sebe, nije nikada nikome rekla ne, pa ni Junuzu.

I taj njen peti brak trajao je kratko, svega tri godine. Priznao je Junuz i njenu šestogodišnju ćerkicu Sanelu i zavoleo je kao svoje dete. Rasema se zaposlila kao konobarica u kafani "Berit" u Tarčinu, gde je počela da se švalera sa opštinskim ćatom Atifom Bužom iz Hadžića.

Foto: Printscreen You Tube

Junuz je pokušao da je odvrati od njega, ali je ona na to reagovala tako što je zatražila razvod braka i otišla od njega. Kulminacija svega je užasno krvoproliće...

Pucao u švalera

Kečo se posle zločina dao u bekstvo po okolnim selima i šumama. Jedne noći došao je do svoje rođake Zekije, koja je na ogradi okačila belu krpu kao znak da nema policije u blizini. Ona mu je rekla da je za njegovu sudbinu kriv i Bužo, koliko i Rasema.

Rekla je da i njega treba ubiti, te mu je dala lovačku pušku od njenog muža koji je radio u Iraku. I pored svakodnevnih upozorenja, Rasemin švaler Atif je bio neoprezan. Kečo se 15. juna 1985. prišunjao njegovoj kući i ustrelio ga jednim hicem na ulaznim vratima.

Bužo je pao i Junuz je još jednom pucao, ali ga je promašio. Pobegao je u šumu i nakon toga je usledila velika potraga za njim. Zavladao je opšti strah od Keče. Punih 11 meseci policijske potere su vođene bezuspešno. Počele su da kruže mitske priče o Keči. Ljudi su ga čak nazivali i duhom!

Pričalo se kako prerušen svakodnevno dolazi u naseljena mesta, kako psima tragačima podmeće medveđu mast koje se oni plaše pa ih tako zavara, kako ume da otvori svaku bravu kalauzom..

Takođe, da uglavnom spava po napuštenim kućama i vikendicama, da je prepravio stari tranzistor i da preko njega prati sistem veze tadašnje milicije i u svako doba zna dokle je došla potera za njim, te da je lično polepio svoje smrtovnice na kojima je pisalo: "Ožalošćeni - milicija"...

Znao je doći kod seljaka, poput Balijagića, uzeti hrane i onda im reći da mogu slobodno da ga prijave kad ode. Zima i glad su naterali Keču da siđe na more. Uputio se u Budvu, gde je ranije još dve godine radio kao tesar.

Danju je spavao u tvrđavi "Mogren", kupao se i prao veš u napuštenim vikendicama. 

- Išao sam na plažu i sve je bilo dobro do 17. februara 1986., kada su me zaustavila dvojica momaka. Predstavio sam se kao Jozo Klarić. Zatražili su ličnu kartu i ja im dadoh. Jedan je rekao: 'Ti si taj!', a ja im odgovorio: 'Jesam.' Dao sam im nož, i odvedoše me u SUP - kazao je na suđenju Kečo.

Foto: Printscreen You Tube

Tokom tog postupka najiskrenija je bila Hatidža Fazlibašić, majka ubijene Raseme:

- Ubio mi je dete, ali ja i sada mislim da je Junuz dobar čovek, dobar suprug i dobar otac tuđeg deteta. Rasema i Junuz su živeli dobro dok ona nije srela Atifa. Išla je gde je htela, potrošila je sav njegov novac, dukate... On je ćutao i trpeo, ni prstom je nije pipnuo. Kad je shvatio da ga je prevarila, pao mu je mrak na oči i napravio je to što je napravio.

Ubijen iz snajpera

Prema rečima retkih ljudi koji su prisustvovali Kečinom suđenju, on je tokom procesa držao pognutu glavu. Najemotivniji su bili susreti s pastorkom Sanelom, koja mu je svakim ulaskom u sudnicu trčala u zagrljaj.

Osuđen je na 15 godina robije. S početkom rata u BiH, Kečo je pobegao iz zatvora u Foči i živeo je upravo sa devojčicom kojoj je ubio majku!

U avgustu 1993. Sanela, tada četrnaestogodišnjakinja, i pedesetogodišnji Kečo su poginuli od snajperskog metka u selu Gojakovac nadomak Lepenice. Oboje su imali prostrelne rane u predelu glave.

Nikada do kraja nisu rasvetljene okolnosti njihove smrti. I pored verzije o snajperisti HVO-a, postoje i navodi da se tu radilo o klasičnoj sačekuši iz nepoznatih razloga. Pronađeni su mrtvi na livadi, držali su se za ruke, a sahranjeni su na groblju "Mokrine" jedno pored drugog.

 

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.