"To što mi proživimo u jednom danu, oni ne prožive za ceo svoj život!" Bane je bio jedan od najmlađih krimosa Beograda, a likvidiran je sa čak 40 metaka!

Bane Grebenarević ostao je upamćen kao najmlađi sagovornik u filmu "Vidimo se u čitulji", a kao i većina učesnika, žestokih momaka iz devedesetih godina, nije dugo poživeo.

Bane Grebenarević i Zoran Šubara izrešetani su 27. marta 1996. na Bežanijskoj kosi sa više od 40 hitaca ispaljenih iz automatskog oružja.

- Nikada se nisam potukao. Dok drugi bilduju, ja vežbam u streljani - rekao je tokom razgovora vođenog u Budimpešti tada dvadesetogodišnji Bane Grebenarević. Verovao je da odlično shvata prednost lične promocije, koja će mu omogućiti da se u životu ne "pretrže od posla".

- Kad jednom dođeš na glas, možeš da sklapaš velike poslove, da posreduješ, da živiš na foru. Nezakoniti poslovi mogu da postanu suvišni, jer ti autoritet pomaže u pravljenju kombinacija - tvrdio je tada Grebenarević.

Bekstvo u Budimpeštu

Bane i njegov drug Zoran Šubara u Budimpešti su se obreli bežeći od srpske policije, verovatno i neprijatelja iz svog sveta. Pričalo se da je Grebenarević početkom leta 1994. u teretani ispalio nekoliko hitaca ka Sredoju Šljukiću Šljuki. U razmeni vatre ubijena je nedužna devetnaestogodišnja devojka. Bane o tome nije govorio, a slučaj se nije našao pred sudom.

Samouvereno i sa osećanjem nadmoći pričao je o vršnjacima koji polažu ispite na fakultetu i "razmišljaju o novcu samo kad ga traže od roditelja". Ni na tren nije odstupao od isprazne retorike.

- Najbitnije je da čovek zna šta hoće i da je spreman da za to sve žrtvuje. Onda ga uspeh ne može zaobići. Prvi put kad sam pao u zatvor, sa 15 godina, rekao sam sebi: "Ideš do kraja!" Važno je opstati na asfaltu. Ali to retko kome uspeva. Beograd je neponovljiv, teško ga je porediti s drugim evropskim gradovima. Svaka nedelja je novo dokazivanje, novo iskušenje. Ako si poznatiji, lakše ti je. Važno je dobro osmisliti marketing i ne praviti greške na početku. Ako se samo jednom nisi pokazao kao muškarac i nisi uzvratio, sve pada u vodu - ispričao je tada Grebenarević.

Foto: facebook.com

Trudio se da deluje prirodno, stavovima je želeo da stvori utisak kako zna mnogo više nego što mu iskustvo dozvoljava.

- Ovo je ozbiljan posao. Međutim, danas je kriminal postao moda. Svaki mladić u Srbiji poželi da je bar pet dana kriminalac. Odmah žele zlato, skupa kola i najlepše devojke, odabrana mesta u restoranima. Studenti nose pištolje. Želeli bi da vikendom budu kriminalci, a radnim danima dobri sinovi. To je nemoguće. Oni vide samo lepšu stranu. Ne znaju kako izgleda u samicama, kad ostanemo bez nogu, kad nam prospu utrobu - objasnio je on tokom intervjua.

Poslednja fotografija

Po povratku iz Budimpešte u Beograd, Grebenarević je sa Zoranom Šubarom i još jednim prijateljem došao na dogovoreno fotografisanje. U kompletno crnoj odeći, u otkopčanim kožnim jaknama, sa zlatnim lancima, nisu se obazirali na hladnoću i sneg.

Foto: facebook.com

Bane Grebenarević i Zoran Šubara izrešetani su 27. marta 1996. na Bežanijskoj kosi sa više od 40 hitaca iz automatskog oružja. Panciri koje su nosili nisu mogli da ih zaštite. Slutilo se da je likvidacija više osveta za Grebenarevićev napad na Šljukića nego za smrt nedužne devojke.

"Za ceo život oni ne prožive što mi proživimo za jedan dan"

Bane Grebenarević se nametljivo razbacivao floskulama i verbalno „zakucavao“ odlučnost da se kriminalom bavi čitavog života. Upamćen je po nekoliko rečenica koje su, nažalost, brojnima iz njegove generacije bile vodilja.

- Samo mi znamo kako izgleda godinama spavati na jedno oko, osvrtati se na ulici, ne izlaziti iz stana po mesec dana, bežati od murije. Ali nećemo da budemo obični smrtnici. Za ceo život oni ne prožive što mi proživimo za jedan dan. Ponekad, desi se da ujutru imaš sve: novac, kola, devojku, a uveče uzalud tražiš prenoćište. To je stvar izbora. Ako se čovek samo jednom oseti jakim, ne poželi nikad više da je slab. Po bilo koju cenu - pričao je tada Bane Grebenarević.