"Miljana i Vladimir su pobili našu decu"! Bolna ispovest Anđelka Aćimovića: "Zaboravljam stvari, razorili su me" (FOTO)

Anđelko Aćimović, otac devojčice Angeline Aćimović koju je dečak ubica ubio u krvavom piru 3. maja prošle godine kaže da se u velikoj meri stiglo do istine tokom suđenja roditeljima zločinca.

- Svi dokazi su na mestu i stiglo je u velikoj meri do istine. To dete koje je postalo monstrum poput drugih monstruma je imalo potrebu da to javno iznese kao neki čin koji će se dopasti njegovim istomišljenicima i sledbenicima. To je nešto upečatljivo za sve slične slučajeve jer oni nemaju osećaj da je to sramota i da treba nešto da kriju i da je to nešto loše. Sama situacija da su oni izgovorili to što su uradili i da to mogu verbalno da kažu zašto su to uradili nama je pomoglo da se uverimo u istinitost i da nađemo kako se to moglo dogoditi i da shvatimo u čemu je problem - rekao je  Anđelko Aćimović.

 

Foto: Zoran Sinko

 

Šta se dešavalo iza zatvorenih vrata što je vas i roditelje druge ubijene dece pogađalo i obeshrabrivalo tokom postupka u meri da ste napuštali ili Vas je sudija udaljavao iz sudnice?

- U mom ličnom slučaju je to bilo kada nisam mogao da izdržim da slušam hvalospeve okrivljenog Vladimira Kecmanovića koje iznosi o sebi i svojoj porodici i licemerje sa kojim to sve govori. Pričao je da mu je žao porodica oštećenih, ali da su oni bili jedna predivna i prelepa porodica i da su bili posvećeni roditelji. Na to sve jednostavno ne možete da se iskontrolišete i izgovorio sam određene ružne reči i znao sam da moram da izađem - kaže Aćimović u intervjuu za "Republiku".

 

Foto: Informer

 

Da li su majka i otac dečaka ubice priznali ikakvu odgovornost?

- Pojedinačno, svi ili više nas smo izlazili sa ročišta isprovocirani, jer nam je vrlo teško bilo da pratimo konstantno poricanje odgovornosti, samoživost, drskost...Ovde nije napravljena obična šteta , ovo je nešto drugo i prosto nije normalno da ti ljudi ne osećaju ni minimalnu odgovornost zbog sopstvenog deteta koje je napravilo takvo zlo. Ovde nije nestašno dete razbilo prozor, zgazilo pile ili bilo šta drugo i da vi kao roditelj kažete: "Da moje dete je to napravilo i 'ajde da nadoknadim štetu". Ovde imamo roditelje koji nisu našli za shodno da posle ovakvog zločina kažu: "Da nešto smo propustili u svojim roditeljskim obavezama".To su ljudi koji ne shvataju ni šta su uradili, ni šta je trebalo, to su takve osobe. Posebno majka je kao da je jedan robot, a ne čovek. Hladna kao Severni pol - kaže Aćimović.

Šta su rekli optuženi ko je kriv, ako nisu oni?

- Miljana i Vladimir na kraju svu svoju odgovornost svaljuju na sina jer znaju da on ne može da odgovara za to s obzirom na njegovu životnu dob. Govore "Mi ne znamo šta mu je bilo, on je taj koji treba da odgovara. Mi nismo mogli ništa da uradimo". Ustvari, sve je suprotno i oni su uništili to svoje dete i uništili su naše porodice i pobili su našu decu - kaže Aćimović.

 

 

Šta su želeli da postignu takvim izjavama?

- Kod njih imamo odsustvo elementarnog morala. Oni su očigledno podučeni od strane njihovih advokata ili su pre obmanuti. Njihovi branioci nemaju morala nego gledaju sopstvenu korist i lične interese i njihovo ponašanje prevazilazi sve norme profesionalnog delovanja i granice u situaciji kada imamo opštu tragediju. U ovoj situaciji branioci su morali da im kažu da prihvate odgovornost i da kažu da su krivi. "Recite da ste krivi i da želite da pomognete da se sve rasvetli", trebalo je da ih tome nauče njihovi advokati. U tom slučaju bi ljudi prema roditeljima zločinca imali drugačiji odnos, a ne da ih osuđuju kao što je sada slučaj - kaže Aćimović.

Da li je bila dobra odluka da suđenje bude zatvoreno za javnost?

- Moramo da kažemo istinu zbog svega, da se zaštite roditelji i porodice žrtava i spreče nove tragedije. Zato sada iznosim stvari koje pre nisam mogao. Dobro je što je suđenje bilo zatvoreno za javnost. Ja sam jedan od onih koji su bili za to jer sam prozreo želju Kecmanovića i njihovih advokata da vrše masirani atak na javnost pričama o finoj i obrazovanoj finoj porodici. To je bilo jasno u postupku pre početka suđenja kada su lagali da tužilaštvo ucenjuje i vrši pritisak na njih. Želeli su da izazovu sažaljenje kod sudskog veća i javnosti. Nama bi u suprotnom nanosili dodatnu štetu da smo im dozvolili da šire manipulacije i laži, što vidimo da posle svakog suđenja rade njihovi advokati dok govore da se nešto u sudnici desilo, a nije - kaže Aćimović.

 

 

Da li su majka i otac istog stava ili svaljuju krivicu jedno na drugo?

- Miljana je okoreli, ozbiljan kriminalac i ona zna da ne sme mnogo da govori jer bi se uplela u laži. Ona je uzdržana, i ako nešto kaže to je arogantno i uvredljivo prema nama. Ovaj balvan je tip koji je mnogo puta sebe demantovao tokom postupka. Na primer, 2017.godine u toj istoj klinici gde je sada monstrum mali, dečaku je bila ustanovljena dijagnoza, tj. problemi sa psihom, nervima i imao je gubitak svesti. Tada su dobili predlog da se jave psihologu da rade sa dečakom kod njih, da dođu na terapije, što su ignorisali - kaže Aćimović.

Kako znate da su ignorisali?

- Nema nikakve dokumentacije o tome da li su išli na terapije i radili nešto povodom bolesti dečaka, ali znamo da su sa 11 godina takvom detetu dali oružje za ubijanje u ruke. To je ono što znamo, a možda je i ranije išao da puca iz različitog oružja. Vladimir iz nekog razloga i problema nije služio vojsku, ali je za shodno našao i sebi dao za pravo da i takav sinu da svoje oružje i naučio ga da ubija. Nije sina usmerio da se bavi sportskim pucanjem i dao ga kod trenera da ga prvenstveno nauče moralu - kaže Aćimović.

Vladimir je i mlađe dete vodio u streljanu, da li Vam je to poznato?

- Čuo sam da postoje fotografije koje to potvrđuju, ali ih ja nisam video. Ono što jesam je da su oni velika opasnost za svoju decu. Zločinac koji je nama pobio decu i njegova mlađa sestra su žrtve svojih roditelja. Pitanje je da li takvi roditelji smeju da imaju decu i da se staraju o njima - kaže Aćimović.

Da li Vas je Miljana gledala u sudnici?

- To nije čovek, ona ne gleda nikog u oči. Ponaša se kao da nas ne poznaje, da ne zna ko smo. Ona ima svoju viziju. Veruje advokatu da će je izvući za novac koji je dala. Njen karakter pokazuje da je ona vođa kriminalne grupe u svojoj porodici i da je komandovala svime. Možda je baš taj metak sa njenim DNK ubio moju Angelinu - rekao je Anđelko.

 

Foto: privatna arhiva

 

U parnicama roditelji ubijenih, ali i ranjeni traže nadoknadu od Kecmanovića za preživljenu bol i patnju koju i dalje trpe. Vaš motiv nije materijalna korist, da li je tako?

- To da treba da plate je jedna vrsta kazne za njih, jer je njima u životu najvažnije materijalno i težili su velikom bogatstvu i statusu i tome su učili decu. Osećaju se ugroženo kada im oduzmete to i time smanjite prostor za manipulaciju - kaže Aćimović.

Parnice su način da ih kaznite više nego što su kažnjeni u krivičnom postupku, je l tako?

- Da njihov sin odgovara za zločin oni bi bili pomagači i bila bi im zaprećena kazna do 20 godina zatvora - kaže Aćimović.

Uništili su nas za čitav život

Anđelko Aćimović kroz aktivnosti fondacije sa imenom ubijene ćerke nastoji da utiče na svest mladih da se nikada više ne dogodi da deca počine veliko zlo. Međutim, on ne krije da roditelji žrtava često ne mogu da rade kako bi hteli jer im je od masakra umanjena životna aktivnost.

- Supruga i ja smo počeli od tada jako lako da zaboravljamo obične banalne stvari. Ne možemo dovoljno da pamtimo kao što smo mogli pre masakra. Prevelika konstantna tuga sigurno utiče na kognitivne sposobnosti, mišljenje razmišljane i pamćenje. Životna aktivnost je bitno smanjena u odnosu na vreme pre tragedije i gubitka dece - kazao je nesrećni otac.

Jesu li Miljana i Vladimir očekivali da je dadilja znala šta se dešava kod dečaka ubice i šta on radi u svojoj sobi?

- Dadilja nije stalno bila prisutna kod njih, ali i da jeste ona ne bi bila uz njega jer on nije mali dečak da mu menja pelene - kaže Aćimović.

Optuženje roditelja za zlostavljanje i zanemarivanje zločinca, kakve je donelo odgovore?

- Bez sumnje, oni su zanemarili svoje dete tako što su imali nemar u odnosu na njegov probleme. Znali su šta radi i šta gleda, ali nisu reagovali. Dali su detetu da posmatra filmove sa nasiljem iako se smatrao odbačenim. Tražio je prebacivanje u drugu smenu. Nisu ni tada pomislili da je problem u njemu, a ne kod sve te druge dece. Potpuno sam siguran da je znao sve šifre i da je sve bilo otvoreno za njega. Gledao je filmove sa svojim uzorima iz Amerike, kao i filmove ženomrzačkih zajednica i porno filmove. Proučavao je zakone i noćima igrao igrice koje deci stvaraju relativizaciju nasilja i u kojima se sve gleda kao meta. Zločinac je rekao da je našu decu gledao kao mete i da je pucao 100 sekundi tačno toliko koliko traje igrica. Tad se zaustavio da bi se opustio, kao i u igrici kad mu se adrenalin podigne. Nakon tog vremena on ima pauzu pa nastavlja., kao i u masakru. Tada se uplašio za svoj život, i izašao je - kaže Aćimović.

 

Foto: ATAIMAGES

 

Da li je to dečak rekao u svedočenju pred sudom?

- Sve što pričam govorim iz njegovih izjava. Da, rekao je da su roditelji znali sve šta radi i šta gleda i ništa mu nisu zabranjivali. Dali mu oružje i napravili od njega ubicu. Na očevu inicijativu je učio da puca iz vatrenog oružja. Iz svega smo saznali da ti otac i majka nisu zastali i razmislili da dete koje ima psihičke probleme ne bi smelo da puca. To je kao da su dali malom detetu žilet u ruke i šta bi drugo bilo nego se i ono povredilo. Njihov sin je bez kontrole kada je mogao da 1. maja dva dana pre tragedije ugasi kameru i uzme oružje za desetinu sekundi i posle ponovo upalili kameru. Znači da su aktivno učestvovali u stvaranju monstruoznog ubice većeg od mnogih širom sveta. "Nikada nisam imao emocije, nit sam znao šta je empatija. Tome me nisu učili", rekao je mali monstrum - rekao je Anđelko.