Ubistvo "nesalomivog" policajca: Inspektor izrešetan iz pištolja sa prigušivačem! Istina i dalje misterija! (VIDEO)

Dragan Radišić (34), inspektor Odeljenja za krvne i seksualne delikte SUP-a Beograd, likvidiran je na Karaburmi ispred zgrade u kojoj je živeo u ulici Marijane Gregoran 49. Ni nalogodavac ni direktni izvršilac nikad nisu identifikovani, iako je od tog zločina prošlo punih 29 godina.

Napadač, koji je očigledno dobro poznavao rutinu svoje mete, sačekao je tog 1. februara 1996. Radišića da se vrati iz prodavnice i usmrtio ga pred vratima haustora. U inspektora je ispalio čak 18 metaka iz pištolja sa prigušivačem, pa pucnje niko od stanara nije čuo.

Njegovo telo u lokvi krvi pronašla je supruga. Od tada do danas se ispredaju brojne teorije o pozadini, posebno imajući u vidu da je to bilo prvo ubistvo jednog policajca na kućnom pragu, ​što po manirima sicilijanske mafije znači: "Mi se ne šalimo, to je izvršenje zaslužene smrtne kazne". 

Ovaj slučaj je mesecima bio prioritet u SUP-u Beograd. Aktivirani su svi resursi kako bi se što pre otkrio ubica. Saslušani su stanari zgrade, Radišićevi prijatelji i kolege, prolaznici u trenutku ubistva, policijski doušnici...

Neki od njih su tvrdili da su videli dvojicu mladića kako ulaze u automobil koji je odjurio velikom brzinom niz ulicu. Interesantno je da niko nije mogao da se seti kako su izgledali - njihove visine, odeće, kao ni tipa vozila kojim su pobegli. 

Teorija o Voji Amerikancu

Nijedna informacija, koja bi dovela do nekog traga ka Radišićevom ubici, nije bila dovoljno "jaka". Policija je na osnovu pojedinih izjava napravila i foto-robot potencijalnog napadača, ali i to je bilo potpuno nepouzdano.

Foto: printskrin You tube

U nekom trenutku došlo se tako do imena Zorana Đorđevića Zoće, begunca iz valjevskog zatvora. On je bio osuđen na sedam godina robije zbog dva ubistva, a oba zločina je razrešio Radišić, koji ga je i lično uhapsio.

U vreme ubistva Zoća je bio u bekstvu, što je izazvalo sumnju da je upravo on osoba za kojom tragaju. Posle hapšenja u Čačku, međutim, više od 30 svedoka dalo mu je alibi. 

Potom se u istrazi kao potencijalno osumnjičeni našao i ulični prodavac cigareta, sa vunenom kapom preko očiju koji se iznenada pojavio u ulici Marijane Gregoran nekoliko dana pre ubistva, da bi potom netragom iščezao.

I ova teorija bila je aktuelna nekoliko meseci posle likvidacije, dok se nije "izgubila" kao i ostale. 

Prema sledećoj, Radišićevo ubistvo naručilo je beogradsko podzemlje, jer je trebalo da rasvetli velike zločine i pohapsi krupne "zverke". U tom kontekstu se kao mogući egzekutor pominjao Vojislav Raičević, Voja Amerikanac, koji je važio za najmasovnijeg ubicu devedesetih.

Ni to, međutim, nikad nije dokazano...Raičeviću se svaki trag izgubio početkom maja 1997. i do danas se vodi kao nestao.

Spekulacija bez ikavog utemljenja tek bila je ona da je motiv zločina učešće inspektora u nekim poslovima mimo zakona. Ta teorija je odmah odbačena kao klasično podmetanje, jer se radilo o policajcu besprekorne karijere i do srži posvećenom borbi protiv kriminala.

O "nesalomivom" inspektoru Radišiću, "jednom od poslednjih Mohikanaca beogradske policije", bavio se i igrano-dokumentarni TV serijal "Srce zločina" koji je emitovan na RTS-u.

Ubica Albanac diler?

Punih 20 godina istraga o ovom zločinu gotovo da je tapkala u mestu i mediji o njemu nisu izveštavali, sve do maja 2016. Pod oznakom "hitno" tada je objavljena vest da je policija pred rešenjem ubistva.

Foto: Printscreen Svedok

Zahvaljujući čudu tehnologije, takozvanom "ruskom sistemu", jedan otisak prsta sa zida Radišićeve zgrade, uzet tokom uviđaja na dan zločina, konačno je dobio svog "vlasnika"! Tako je kao ubica identifikovan Albanac, nekadašnji diler deviza u Beogradu!

Interesantno je da mediji nisu naveli njegovo ime i prezime. Pozivajući se na neimenovane izvore, saznalo se kasnije da je u pitanju izvesni I. Š. koji je početkom devedesetih hapšen zbog dilovanja deviza na ulici.

Navodno je imao svoju "ekipu", a Radišić mu je bio na tragu zbog nekog krivičnog dela, pa ga je likvidirao po nalogu neimenovanog beogradskog kriminalca (opet, prim.aut)  i potom otišao na Kosovo i Metohiju.

Pisalo se takođe da je I. Š. otkriven ubrzo u Iraku, gde je zarobljen kao pripadnik Islamske države, da će Srbija tražiti njegovu ekstradiciju... Ućutalo se ubrzo i sa tom pričom, za koju se ispostavilo da je novinarski senzacionalizam, a ne istinski pomak u istrazi.

Novih informacija nema već punih devet godina...