Baki prodao kola, pa joj obljubio unuku: Manijak osuđen na sedam godina

Vrhovni sud Srbije odbacio je kao nedozvoljen zahtev za zaštitu zakonitosti koji je branilac Nišlije D.S. podneo protiv presude kojom je zbog obljube devojčice osuđen na sedam godina zatvora.

Kako je u obrazloženju svoje odluke naveo Vrhovni sud, presudom niškog Višeg suda od 25.11.2021. godine D.S. je oglašen krivim za krivično delo obljube sa detetom u produženom trajanju i osudio ga na kaznu zatvora od pet godina.

Na ovu presudu žalilo se i tužilaštvo i njegov branilac Apelacionom sudu u Nišu koji je 18.01.2024. godine D.S. kaznu povećao na sedam godina zatvora.

Branilac N.S. je protiv ovih odluka podneo zahtev za zaštitu zakonitosti Vrhovnom sudu Srbije navodeći da je presudama došlo do povrede zakona, tačnije člana 485 st 1 ZKP.  Advokat N.S. je od Vrhovnog suda zatražio da usvoji podneti zahtev te da preinači presude ili ih ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno odlučivanje.

Vrhovni sud je bio stava da je zahtev za zaštitu zakonitosti koji je podneo branilac N.S. nedozvoljen  jer nije precizno naveden razlog za njegovo podnošenje. Kako je navedeno u obrazloženju odluke, da bi se o zahtevu za zaštitu zakonitosti uopšte odlučivalo, potrebno je da podnosilac taksativno nabroji povrede zakona koje su učinjene presudama  koje se pobijaju.

Međutim, kako dalje navodi Vrhovni sud, advokat N.S. se u zahtevu za zaštitu zakonitosti bavio činjenicama na kojima je zasnovana presuda što nije osnov za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti.

Foto: Shutterstock

Branilac okrivljenog je u zahtevu za zaštitu zakonitosti naveo da tokom postupka nije dokazano da je on učinio krivično delo za koje je osuđen jer presuda mora da sadrži mesto i vreme izvršenja krivičnog dela a da je u konkretnom slučaju, vreme i mesto utvrđivano samo na osnovu iskaza maloletnice i svedoka, njene bake, te da su oni u koliziji (protivrečni).

Vrhovni sud objašnjava da je branilac u pravnom leku detaljno izneo ocenu dokaza koja je potpuno drugačija od onih koje su dali sudovi koji su njegovog klijenta osudili. Tako je branilac naveo da je maloletnica navela da se zadnji incident dogodio 31.01.2017. godine a da je dan ranije okrivljeni prodao vozilo njenoj baki.  Branilac je predočio da niko od ukućana pa ni baka nisu ništa prijavili policiji te da se za to saznalo tek u februaru 2017. godine kada je N.S. prijavio policiji da ga baka devojčice ucenjuje. Postupajući po ovoj rijavi, saslušana je baka koja je tada prijavila obljubu sa detetom za koju je okrivila N.S. Branilac je dalje naveo da je porodica devojčice sklona ucenama za šta ima svedoka, te da je iskaz maloletnice bio kontradiktoran, da je nalaz psihijatra pokazao da je sklona sugestibilnosti u odnosu na daruge osobe njenog kalendarskog uzrasta. Na kraju je branilac istakao da je nepotpuno utvrđeno činjenično stanje na kojem su presude zasnovane jer je sud odbio da izvrši uvid u fotografije i audio video snimak izjave maloletnice o čemu je trebalo da se izjasni i komisija veštaka. Zadnji argument koji je branilac N.S. potegao u njegovu odbranu je da je on navodno impotentan poslednjih sedam godina.

Vrhovni sud je smatrao da baš to polemisanje o činjenicama koje je sadržano u zahtevu za zaštitu zakonitosti predstavlja osnov za njegovo odbacivanje jer se ovaj pravni lek podnosi samo kada postoji povreda zakona što u ovom slučaju nije dokazano.