Puškaranje na Zvezdari: Arkanov kum likvidiran sa 30 metaka iz "kalašnjikova", telom spasio sina!

Milan Đorđević Bombona (50), opasan svedok mnogobrojnih zločina u Beogradu, kum Željka Ražnatovića Arkana i bivši saradnik Službe državne bezbednosti, na spektakularan način likvidiran je pre 24 godine na uglu ulica Gospodara Vučića i Nikole Sovilja.

Da bi ubili Bombonu, do danas nepoznati zločinci su napravili pravi masakr na Zvezdari. Sa njim su u smrt otišli i njegovi prijatelji Dušan Milovanović i Miloš Roknić. Sreća, i telo oca, spasli su Đorđevićevog tada petnaestogodišnjeg sina Nenada, koji je u pucnjavi teže ranjen.

Tog 11. marta 2001., u 21.10 časova, na Bombonu i trojicu sautnika u "reno tvingu" ispaljeno je više od 30 metaka iz "kalašnjikova" i pištolja CZ-99.

Policija je utvrdila da su se žrtve u trenutku zločina vraćale kući sa utakmice u malom fudbalu, nedaleko odatle. Za volanom "renoa" bio je Roknić.

Iznenada, iz mraka sa stepeništa obližnje kuće izletela su dvojica napadača. Kad je Roknić video naoružane osobe pokušao je da doda gas, ali su ga u tome sprečili rafali. Na mestu zločina ostalo je telo Milovanovića, koga je jedan od metaka pogodio direktno u glavu.

Ranjeni Roknić, Bombona i njegov sin, koga je otac telom zaštitio od smrtonosnih kuršuma, uspeli su da izađu iz automobila. Jedan od stanara obližnje zgrade pritrčao je da pomogne...

Krstio Veljka i Anastasiju

Za Roknića nije bilo spasa, dok su Đorđevići prevezeni u Urgentni centar. Bombona je ubrzo preminuo na Odeljenju za reanimaciju. Za to vreme, ubice su sa dva "audija" pobegle u nepoznatom pravcu.

Foto: Facebook/Legende devedesetih

Koliko su bili hladnokrvni, svedoči i podatak da je jednom od njih, dok je bežao, ispao automat i da se vratio po njega.

Motiv ove likvidacije, kao i mnogih drugih sličnih smaknuća iz tog perioda, zvanično je ostao nepoznat. Isto je i sa počiniocima. Postojala je takođe gomila pretpostavki.

Jedna od njih je bila da je to osveta ljudi koji su bili bliski sa ubijenim kriminalcima tog doba, poznatim po nadimicima Bosanac, Ćanda, Skole i Bata Trlaja. Za njih se, pak, verovalo da su bili među organizatorima Ražnatovićeve likvidacije u "Interkontinentalu", 15. januara 2000. 

Ubistvo Bombone, koji je Arkanu krstio decu - Veljka i Anastasiju, bilo je, navodno, "prebijanje dugova".

U tom smislu govorio je i pukovnik Srpske dobrovoljačke garde Mihajlo Ulemek, koji je ocenio da je napad na Đorđevića i njegove ljude bio samo nastavak rata podzemlja protiv Arkanovih gardista, koji su bili spremni da pomognu da se dođe do istine o zločinu u "Interkontinentalu".

- Ovo ubistvo je pokazalo da su protivnici Arkana još jaki, da imaju dobre pozicije u Beogradu, čak i u samoj policiji, kao i da imaju novca da organizuju likvidaciju Arkanovog kuma - objašnjavao je Ulemek posle ubistva Bombone.

Za Đorđevića se pričalo da je imao lanac kioska za prodaju skupocenih inostranih alkoholnih pića, među kojima je dominirao viski. Spominjalo se da je finansijski pomagao jedan beogradski fudbalski klub.

Bombona je bio jedan od retkih bliskih ljudi Arkana i njegov čovek od izuzetnog poverenja. Toliko krvi je, ipak, bilo potrebno da bi se ubio čovek koji je čitavu deceniju i po živeo mirno i povučeno, van svih dešavanja u beogradskom podzemlju. 

Da li je ista ruka vukla konce likvidacije Arkana i njegovog kuma, može samo da se nagađa...

Sukob sa Ćentom

Bombona je svojevremeno radio, kažu, i za Arkana i za DB. Tiho, bez buke i efikasno, bez ostavljenih tragova. Odevao se u najpoznatijim modnim kućama Italije i bio uvek elegantan, ali neupadljiv.

Srednjeg rasta, sa šezdesetak kilograma i tamnoputim licem, poput Italijana, nije privlačio posebnu pažnju.

Njegovo ime prvi put se pominje 1983., kad je u diskoteci "Akvarijus", koja je prva posle "Mažestika" otvorena u Beogradu, imao oružani obračun sa Radetom Ćaldovićem Ćentom, a kasnije i sa Rankom Rubežićem, srpskim Dač Šulcom.

 

I pored velike bliskosti sa Arkanom, Đorđević nije pripadao Srpskoj dobrovoljačkoj gardi, niti je bio član Stranke srpskog jedinstva. Oni koji su ih poznavali kažu da su kumovi, iako su zajedno odrasli i stasali na usijalom beogradskom asfaltu, imali izrazito suprotne političke stavove. 

Zajedno su, ipak, bili akteri spektakularnog bekstva u Švedskoj. Naime, tokom suđenja Bomboni zbog oružane pljačke u toj zemlji, Arkan je upao u sudnicu i "kidnapovao" svog prijatelja.

Svi skandinavski mediji su o tome izveštavali kao o nečemu što nikada nije i verovatno neće biti viđeno!

Bombona je zbog tog slučaja bio u zatvoru u tadašnjoj Jugoslaviji, a "probleme" zbog istih dela imao je u Švajcarskoj i u Belgiji. Od 1986., zvanično, nije imao problema sa zakonom. Bio je otac petoro dece i, kako kažu njegovi prijatelji, posvetio im je većinu svog slobodnog vremena.

Ne samo zbog svog velikog prijateljstva sa Arkanom, Bombona je važio za podjednako opasnog i moćnog. Upućeni tvrde da je on bio jedini čovek kojem je Ražnatović mogao da poveri sve svoje tajne i namere, kao i da je neposredno učestvovao u mnogo čemu što je Arkan radio.

Krajem osamdesetih je imao dva oružana sukoba. U jednom je u noge ranio Darka Stanojevića, kasnije ubijenog u Nemačkoj, koji je važio za "krunskog svedoka" u ubistvu Aleksandra Kneževića Kneleta u hotelu "Hajat".

Dobro se poznavao sa svim beogradskim kriminalcima iz starije generacije. Ujedno, kažu da je bio korektan prema onima sa kojima je sarađivao.

Bio saradnik Službe

Nikada se nije eksponirao u javnosti niti na mestima na koja je odlazio, a njegovi poznanici to objašnjavaju činjenicom da je godinama bio posvećen porodici i da je izbegavao bilo kakav publicitet.

Sa druge strane, pojedini kriminalci i neki policajci tvrde da je imao i te kako jake veze u nekadašnjoj Službi državne bezbednosti. Odnosno, sa ljudima iz samog vrha, kao i da je bio čovek od poverenja koji je za Službu uradio izvesne poslove na Zapadu.

Uprkos tome što se ime Đorđevića od 1986. nije vezivalo za neku aferu, skandal ili likvidaciju, niti je pripadalo kriminalnom miljeu, pričalo se da je i dalje ostao upućen u mnoga dešavanja.

Strahovalo se, navodno, da kad-tad može da progovori i ugrozi pozicije mnogih kontroveznih biznismena i da im zbog toga živote dovede u opasnost.

Prijateljima je, navodno, poverio da zna da mu preti opasnost, ali se zbog toga nije mnogo uzbuđivao. Znao je da kaže da od smrti niko nije pobegao pa se nije, kao što su mnogi radili, ni naoružao.

Verovalo se da jedino on znao pravu istinu o Arkanovoj smrti, kao i da može da ukaže ne samo na to ko su egzekutori, već i nalogodavci u mnogim beogradskim krvavim obračunima.