Ovo cveće donosi sreću celoj porodici! Zasadite ga u bašti i očekujte blagoslove

Magnolija je cvet sa bogatom istorijom, starijom od 95 miliona godina. Iako deluje nežno, njene latice su izuzetno čvrste, a cvetovi mnogih vrsta su jestivi. U Kini simbolizuje snagu i vernost, dok se kod nas povezuje sa povratkom staroj ljubavi.

Magnolija je jedno od najstarijih cvetnih stabala na svetu, čiji fosili, pronađeni u Severnoj Americi, Evropi i Aziji, datiraju čak 95 miliona godina unazad. Pošto su nastale pre pojave pčela, magnolije se oslanjaju na tvrdokrilne insekte za oprašivanje. Njihove latice, iako deluju nežno, zapravo su izuzetno čvrste i prekrivene voskom koji ih štiti od oštećenja.

Naziv "magnolija" prvi je upotrebio francuski botaničar Šarl Plumije, nazvavši biljku po svom kolegi Pjeru Manjolu, profesoru botanike iz Monpeljea. Ove prelepe biljke dolaze u različitim oblicima i bojama - cvetovi mogu biti peharasti, zvezdasti, čašasti ili zdeličasti, dok paleta boja varira od bele i roze do ljubičaste, žute i crvene.

Njihovi krupni, sjajni listovi i plodovi nalik šišarkama čine ih upečatljivim prizorom u svakom vrtu.

Cvet koji donosi sreću

Foto: Shutterstock

Magnolije rastu u obliku visokog žbunja, ali se mogu oblikovati i kao nisko drveće visine do pet metara. Listopadne vrste obično cvetaju pre nego što prolistaju, čime se njihova lepota dodatno ističe. Najčešća u našim krajevima je Magnolia liliflora, koja se prepoznaje po krupnim peharastim cvetovima jarkoljubičaste boje spolja i bele iznutra.

Za uspešan rast, magnolijama je potrebno sunčano mesto, bogato i dobro drenirano zemljište sa dovoljno vlage. Zanimljivo je da su cvetovi mnogih vrsta jestivi - u Engleskoj se njihove latice kisele i koriste kao začin.

U kineskoj kulturi magnolija simbolizuje snagu i vernost, dok se kod nas povezuje sa vraćanjem staroj ljubavi. Ako želite stabilnost i mir u svom domu, zasadite drvo magnolije u dvorištu!

 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.