Greška koju mnogi prave kad vade krpelja: Lekari otkrili šta nikako ne smete da radite

Počela je sezona krpelja, a stručnjaci su otkrili kako ga treba pravilno izvaditi kako ne bi došlo do komplikacija.

Boravak u prirodi, čak i kada traje samo nekoliko sati, često nosi rizik od ujeda krpelja. Zbog svoje male veličine, krpelji se lako zakače za kožu i često ostanu neprimećeni, što kod ljudi izaziva zabrinutost čim se vrate iz šume, parka ili sa izleta. Upravo zato je važno da se odmah po povratku obavi detaljan pregled tela, odeće i kose, kao i da se osoba istušira i presvuče.

Krpelji se najčešće skrivaju na mestima koja nisu lako uočljiva. Posebnu pažnju treba obratiti na područja poput pazuha, pregiba iza kolena, oko i iza ušiju, pupka, prepona, kao i na kosu i deo oko struka. Redovnim i pažljivim pregledom ovih delova tela može se na vreme uočiti krpelj i smanjiti rizik od komplikacija.

Rizik od prenosa infekcija raste što je krpelj duže prisutan na koži, zbog čega ga treba ukloniti što pre. Kada je reč o Lajmskoj bolesti, veća verovatnoća prenosa postoji ako je zaraženi krpelj bio zakačen duže od 24 sata, dok se posebno rizičnim smatra period od 36 sati ili više.

Sam ujed krpelja najčešće izgleda kao mala promena na koži, ali posebnu pažnju treba obratiti na pojavu i širenje crvenila, jer ono u određenim slučajevima može biti znak za oprez i potrebu za daljim praćenjem ili konsultacijom sa lekarom.

Kako izgleda ujed krpelja i kada crvenilo postaje razlog za oprez

Mesto na kojem je krpelj bio zakačen nakon njegovog uklanjanja obično ne izgleda zabrinjavajuće. Najčešće se vidi kao mala crvena tačka, blago ispupčenje ili jedva primetno crvenilo. Takva promena je uobičajena i sama po sebi ne znači da je došlo do infekcije.

Posebnu pažnju treba obratiti na osip koji se ne pojavljuje odmah, već se razvija nekoliko dana nakon ujeda. Ako se između trećeg i tridesetog dana pojavi crvenilo koje se postepeno širi i povećava, to može biti razlog za oprez. Takav osip često ima oblik prstena ili podseća na metu, iako ne mora uvek imati jasno izražen središnji deo.

Obično je topao na dodir, ali ne izaziva bol niti jak svrab. Upravo ovakav izgled može ukazivati na ranu fazu Lajmske bolesti i zahteva pregled lekara. Pored osipa, mogu se javiti i simptomi poput povišene temperature, glavobolje, umora, bolova u mišićima i zglobovima, ukočenosti, kao i uvećanja limfnih čvorova.

Kako se krpelj pravilno vadi

Kada je reč o uklanjanju krpelja, najbezbedniji način je njegovo pažljivo mehaničko vađenje. Za to se koristi čista pinceta sa tankim vrhom ili poseban alat namenjen uklanjanju krpelja. Potrebno je uhvatiti krpelja što bliže koži, odnosno mestu gde je pričvršćen, i zatim ga polako i ravnomerno izvući pravo napolje.

Foto: Shutterstock

Važno je izbegavati uvrtanje, naglo cimanje, lomljenje ili gnječenje krpelja. Cilj je da se ukloni jednim mirnim i stabilnim potezom, bez dodatnog oštećenja kože i bez pritiskanja njegovog tela. Nakon vađenja, mesto ujeda i ruke treba oprati sapunom i vodom, a po potrebi i dezinfikovati alkoholom ili sredstvom za dezinfekciju ruku.

Šta nikako ne smete da radite

Mnogi i dalje pribegavaju starim narodnim metodama uklanjanja krpelja, poput mazanja sapunom, uljem, vazelinom ili čak benzinom i lakom za nokte, kao i pokušajima da ga uklone pomoću cigarete, plamena ili alkohola. Međutim, takvi postupci se danas ne preporučuju. Stručne smernice upozoravaju da hemikalije i toplota mogu dodatno uznemiriti krpelja, otežati njegovo bezbedno uklanjanje i ne doprinose smanjenju rizika.

Zbog toga je najbolje izbegavati sve ove metode i držati se proverenog pristupa - korišćenja pincete i mirnog, kontrolisanog pokreta.

Takođe, nije preporučljivo uvrtati krpelja, naglo ga čupati ili gnječiti, jer to može povećati rizik od komplikacija. Nakon što ga uklonite, važno je da ga ne pritiskate golim rukama, kako biste izbegli direktan kontakt.

Šta ako deo krpelja ostane u koži

Jedna od najčešćih briga javlja se kada nakon uklanjanja krpelja izgleda kao da je njegov deo ostao u koži. Prema savremenim preporukama, to se zaista može desiti, najčešće sa njegovim usnim delovima, ali to obično nije razlog za paniku niti za agresivno uklanjanje. Ako se ti delovi ne mogu lako izvući pincetom, najbolje ih je ostaviti, jer ih organizam često sam izbaci tokom procesa zarastanja.

U slučaju da mesto ujeda postane bolno, izrazito crveno ili upaljeno, ili ako je zaostali deo jasno vidljiv i smeta, tada je preporučljivo obratiti se lekaru. Ono što svakako treba izbegavati jeste pokušaj da se ostatak ukloni iglom ili sličnim predmetima, jer takvo čačkanje može dodatno oštetiti kožu i povećati rizik od infekcije.

Šta raditi posle vađenja krpelja

Nakon vađenja krpelja, važno je nastaviti sa praćenjem mesta ujeda i opšteg stanja organizma, kako bi se na vreme uočile eventualne promene koje zahtevaju dodatnu pažnju.

Foto: Shuterstock

Nakon što uklonite krpelja, najvažnije je da dobro operete mesto ujeda i ruke, a zatim narednih dana obratite pažnju na promene na koži i opšte stanje organizma. Važno je pratiti da li se pojavljuju simptomi poput širećeg osipa, povišene temperature, umora, glavobolje ili bolova u mišićima i zglobovima, kao i bilo kakve neobične tegobe.

Da li posle svakog ujeda odmah treba piti antibiotike

Kada je reč o antibioticima, oni se ne koriste rutinski nakon svakog ujeda krpelja. Preventivna terapija dolazi u obzir samo u određenim, jasno rizičnim situacijama i to u kratkom vremenskom roku nakon uklanjanja krpelja, obično u prvih 72 sata.

Kada obavezno treba da se javite lekaru

Lekarsku pomoć treba potražiti u nekoliko situacija: ako ne uspete sami bezbedno da uklonite krpelja ili se nalazi na nezgodnom i osetljivom mestu, ako se pojavi osip koji se širi, kao i ako imate temperaturu, izražen umor, glavobolju ili bolove u mišićima i zglobovima.

Takođe, pregled je preporučljiv ako mesto ujeda postane jako upaljeno, ako se ne osećate dobro u danima ili nedeljama nakon ujeda, ili ako niste sigurni koliko dugo je krpelj bio pričvršćen i postoji sumnja na rizičan ujed.

BONUS VIDEO

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.