Plamenjača hara baštama: Evo koja 2 sastojka iz kuhinje pomažu kod ove napasti

Plamenjača je jedna od najčešćih gljivičnih bolesti koja tokom leta napada povrtarske kulture poput paradajza, krastavaca, tikvica, bundeva i graška, a u suzbijanju mogu da pomognu mleko i soda bikarbona.

Prvi znakovi bolesti najčešće se uočavaju kao bele promene na lišću. Mnogi tada pokušavaju da zaustave širenje infekcije pomoću mleka ili sode bikarbone, ali stručnjaci ističu da ova prirodna sredstva mogu biti korisna samo u početnoj fazi bolesti.

Ako se plamenjača ne otkrije i ne suzbije na vreme, biljke slabe, njihov rast se usporava, a prinos može biti znatno manji. Kada bolest uznapreduje, jedino efikasno rešenje je primena odgovarajućih fungicida, prema preporuci stručnjaka.

Plamenjača se u početku prepoznaje po sitnim belim pegama koje se pojavljuju na lišću. Kako se bolest razvija, pege se šire i stvaraju karakterističan brašnjav sloj. Vremenom biljka slabi, listovi venu i otpadaju, a plodovi se nepravilno razvijaju, zbog čega je važno reagovati odmah nakon pojave prvih simptoma.

Rastvor od sode bikarbone protiv plamenjače

Jedno od najčešće korišćenih prirodnih sredstava za suzbijanje plamenjače jeste rastvor od sode bikarbone. Stručnjaci objašnjavaju da soda menja pH vrednost na površini listova, čime otežava razvoj i širenje gljivica.

Za pripremu rastvora potrebno je pomešati četiri litra vode, jednu veliku kašiku sode bikarbone i jednu malu kašičicu blagog tečnog deterdženta za pranje posuđa. Deterdžent pomaže da se rastvor bolje zadrži na listovima i ravnomernije deluje. Biljke je najbolje prskati rano ujutru ili uveče, kada nema jakog sunca. Pre primene na celoj biljci preporučuje se da se rastvor isproba na nekoliko listova, jer previsoka koncentracija može oštetiti osetljivije vrste.

Mešavina mleka i vode

Pored sode bikarbone, među najpoznatijim prirodnim sredstvima za zaštitu biljaka nalazi se i mešavina mleka i vode. Najčešće se priprema tako što se jedan deo mleka pomeša sa dva dela vode. Kada je biljka izložena sunčevoj svetlosti, iz mleka se oslobađaju jedinjenja koja usporavaju razvoj gljivičnih spora, dok se na površini listova formira tanak zaštitni sloj koji otežava širenje bolesti. Ovakav preparat najviše koristi kao preventiva ili odmah nakon pojave prvih simptoma. Pošto se zaštitni sloj lako ispira, tretman je potrebno ponoviti posle svake obilnije kiše.

Foto: Shutterstock

Ipak, stručnjaci upozoravaju da ni rastvor od mleka ni soda bikarbona ne mogu zaustaviti plamenjaču kada se bolest već ozbiljno proširila. Ova prirodna sredstva imaju najbolji efekat samo u početnoj fazi infekcije ili kao preventivna zaštita. Zato je redovno pregledanje biljaka i brzo reagovanje pri prvim znacima bolesti od presudnog značaja za očuvanje zdravih zasada i dobrog prinosa.

Osnovne mere nege

Pored primene prirodnih preparata, za uspešnu zaštitu povrća važno je sprovoditi i osnovne mere nege. Preporučuje se redovno uklanjanje listova koji su jače zahvaćeni bolešću, održavanje dovoljnog razmaka između biljaka kako bi vazduh mogao nesmetano da cirkuliše, kao i izbegavanje zalivanja preko lišća, naročito u večernjim časovima kada vlaga pogoduje razvoju gljivica.

Ukoliko se plamenjača proširi na veći deo useva, prirodna sredstva uglavnom više nisu dovoljno efikasna. Tada je potrebno primeniti fungicide namenjene zaštiti povrtarskih kultura, uz obavezno pridržavanje uputstava proizvođača kako bi tretman bio bezbedan i delotvoran.

BONUS VIDEO