Kako spasiti travnjak posle ekstremnih vrućina? Stručnjaci otkrivaju kako da bašta buja i tokom suše

Stručnjaci savetuju da se tokom visokih temperatura prema baštama odnosimo poput onih na Mediteranu, biramo biljke otporne na sušu, čuvamo vlagu u zemljištu i zalivamo pametnije kako bi biljke lakše podnele sve toplija leta.

Takođe, važno je znati kako pravilno oporaviti travnjak i biljke posle ekstremnih vrućina, kada su već pretrpeli stres i gubitak vlage.

Šeril Harper, direktorka kompanije Greensleeves Lawn Care, savetuje da se maksimalno iskoristi kišnica i voda iz domaćinstva. To podrazumeva korišćenje buradi za kišnicu ili ponovnu upotrebu vode iz domaćinstva, poput ohlađene vode posle kupanja ili vode nakon pranja sudova, pod uslovom da ne sadrži jake hemikalije.

Ona preporučuje zalivanje rano ujutru ili kasno uveče kako bi se sprečilo isparavanje i gubitak čak 40 odsto vode. Takođe, savetuje da se pažnja usmeri na najsuvlje ili najviše korišćene delove travnjaka, umesto da se zaliva čitava površina.

Foto: Shuterstock

Za smeđu travu koja je u stanju mirovanja, stručnjak za travnjake Džonatan Dejvis kaže da nema razloga za paniku, ali da zalivanje treba da bude prioritet.

On preporučuje ređe, ali obilnije zalivanje, koje je efikasnije od svakodnevnog površinskog prskanja. Idealno je dobro natopiti travnjak dva do tri puta nedeljno.

Kako je naveo, većina travnjaka trebalo bi da počne da dobija zelenu boju u roku od 10 do 14 dana nakon redovnih padavina ili zalivanja, dok potpuni oporavak može potrajati dve do četiri nedelje, u zavisnosti od toga koliko je trava bila oštećena sušom.

Dodajte malč u zemljište

Jedan od najjednostavnijih načina da bašta zadrži vlagu jeste da zemljište prekrijete dobrim slojem malča.

Endi Sims iz kompanije MyBuilder.com savetuje da se na zemlju nanese sloj malča debljine oko pet do osam centimetara, jer će tako zemljište duže ostati vlažno tokom sušnih perioda.

Foto: Shutterstock

Cvećar i stručnjak za baštovanstvo Dejvid Dener takođe preporučuje sloj organskog materijala, poput komposta, usitnjene kore drveta, dobro zgorelog stajnjaka ili lišćara. Takav sloj smanjuje isparavanje i pomaže u regulisanju temperature zemljišta.

- Osim toga, malč sprečava rast korova, koji bi se sa biljkama nadmetao za dragocenu vlagu - dodao je on.

Endi takođe preporučuje sadnju biljaka koje dobro podnose sušu, poput lavande i kamilice, kao i korišćenje buradi za sakupljanje kišnice kojom se mogu zalivati biljke i travnjaci tokom zabrane korišćenja baštenskih creva.

Podignite visinu kosilice

Oduprite se želji da skratite umoran i požuteo travnjak, jer košenje trave koja je već pod stresom zbog vrućine može dodatno smanjiti količinu vlage koju ima.

Šeril savetuje da kosilicu podesite na najviši nivo ili da napravite pauzu od košenja dok se ne pojave novi, zdravi zeleni izdanci.

Foto: Shutterstock

Ako ipak morate da kosite, nemojte odjednom ukloniti previše trave i proverite da li su noževi kosilice oštri kako ne biste dodatno oštetili travnjak.

Dobro je i da ostatke pokošene trave ostavite na travnjaku umesto da ih skupljate. One mogu poslužiti kao prirodni malč, zaseniti zemljište i usporiti gubitak vlage. Kada travnjak počne da se oporavlja, redovno, ali umereno košenje pomoći će mu da ostane zdrav bez dodatnog opterećenja.

Pomozite zemljištu da "prodiše"

Posle dugog i sušnog leta, zemljište može postati tvrdo i zbijeno, zbog čega voda teško dopire do korena biljaka.

Šeril savetuje da posebno suve i zbijene delove zemljišta lagano probušite baštenskim vilama, tako što ćete napraviti nekoliko rupica u zemlji.

Foto: Shuterstock

Na taj način stvaraju se kanali kroz koje voda i vazduh mogu lakše da prodru dublje u zemljište, umesto da se zadržavaju na površini ili otiču.

Ovaj trik može biti naročito koristan nakon obilnih kiša posle dugog perioda suše, jer pomaže vodi da stigne do žednog korenja. Ipak, budite pažljivi u blizini već formiranih biljaka kako ne biste oštetili njihov koren.

Uklanjajte korov malo-pomalo

- Korov se takmiči sa biljkama za ograničenu količinu vlage, pa njegovo uklanjanje dok je još mali može smanjiti pritisak na cvetne leje i povrtnjake - objasbila je Džo.

Ona savetuje da izbegavate duboko kopanje po vrućem i suvom zemljištu, jer to može dodatno povećati gubitak vode i oštetiti korenje biljaka. Umesto toga, mladi korov možete iščupati rukama ili odseći pri samoj površini zemlje.

Sačekajte sa orezivanjem i prihranom

Posle toplotnih talasa i suše nema razloga za paniku ako travnjak požuti, lišće uvene, a cveće izgleda iscrpljeno. Prema rečima Dejvida, to ne znači nužno da su biljke uginule.

Foto: Shuterstock

Kada temperature padnu, možete ukloniti očigledno mrtve i oštećene delove, ali izbegavajte jako orezivanje. Stručnjaci takođe savetuju oprez sa đubrivom, jer prihranjivanje biljke koja je pod velikim stresom može napraviti više štete nego koristi.

Najvažnije je najpre vratiti vlagu u zemljište i omogućiti biljci da se oporavi. Kada se pravilno hidriraju, zdrave biljke će prirodno početi da stvaraju nove izdanke.

Prihranite travnjak kada uslovi to dozvole

Stručnjaci savetuju da se sa prihranom travnjaka sačeka dok se ne počnu padavine. Đubrivo po velikoj vrućini može dodatno oštetiti i spaliti travu.

Posle obilnije kiše možete naneti granulisano đubrivo kako biste pomogli travnjaku da se oporavi i razvije snažan koren pre zime. Ako su padavine slabe, možete koristiti tečno đubrivo uz zalivanje, kako bi se trava zaštitila od oštećenja, a koren dobio potrebne hranljive materije.

BONUS VIDEO