Sigurni znaci da je dete razmaženo! Stručnjaci poručuju roditeljima kako da reaguju

Postoji 5 sigurnih znakova da je dete razmaženo. Stručnjaci savetuju roditelje kako da reaguju i kako da vaspitaju dete na pravi način.

Razmaženo dete uglavnom ima mnogo zahteva, i stalno preteruje, izmišlja, vrišti i ima ispade besa samo da bi nešto dobilo. Ovakvo dete zahteva da sve bude po njegovom. 

Foto: Shuterstock

Stručnjaci uvek ističu da se tu radi o – nezadovoljenim emocionalnim potrebama, nedoslednim granicama i nedostatku povezanosti.

Stručnjak za svesno roditeljstvo Rem Rauda, koja je u svojoj karijeri radila sa više od 200 dece, ustanovila je sa sigurnošću da razmaženo ponašanje može ukazivati ​​na nezadovoljene potrebe. Ona je i savetovala roditelje kako da isprave takvo ponašanje.

Evo kojih pet znakova se mogu videti kod veoma razmažene dece:

Dete ne želi da čuje "ne"

Dete se nekad može protiviti pravilima ne zato što su ona teška, već zato što nisu dovoljno jasno postavljene granice, što deluje zbunjujuće i frustrirajuće.

Ako su pravila nejasna, ili ako dete nema pravo da učestvuje u bilo kakvim odlukama koje ga se tiču ​​– dete može raditi stvari samo zato da bi dobilo osećanje kontrole.

Savet za roditelje: 

Umesto da samo kažete "ne" i nastavite dalje, priznajte njihova osećanja i tada recite šta zahtevate: "Vidim da si uznemiren, jer želiš još da se igraš, ali sada je vreme za spavanje". Granice postavljene na ovakav način uče da pravila nisu tu da bi nekog kontrolisala, nego zbog poverenja i sigurnosti.

Foto: Shuterstock

Stalno traže pažnju

Kada deca zahtevaju stalnu pažnju, to često znači da ne osećaju emocionalnu povezanost ili nisu sigurni koje je njihovo mesto u porodici.

Takvo dete će često tražiti više vremena, više potvrđivanja, više uveravanja. Ono će tražiti pažnju roditelja u društvu kada pažnja nije na njemu.

Savet za roditelje: 

Odvojte 10 do 20 minuta za nesmetanu interakciju s detetom svakoga dana. Što više vremena, to bolje. Igrajte se, razgovarajte ili samo provedite vreme s detetom. Kada se deca osećaju emocionalno sigurno, njihova potreba za stalnim potvrđivanjem bledi.

Foto: Shuterstock

Imaju napade besa kako bi dobili ono što žele

Izlivi besa nisu manipulacija. Oni su vapaj za pomoć. Deca koja imaju ispade besa obično ne znaju kako da izraze svoje emocije.

Dete se oseća kao da ga niko ne čuje zato što se njegove emocije odbacuju i oseća se nemoćno, jer nema pravo glasa.

Savet za roditelje: 

Ostanite mirni, potvrdite njihova osećanja ("Vidim da si stvarno uznemirena") i ponudite utehu ("Ovde sam s tobom dok se ne budeš osećala bolje").

Deca uče emocionalnu regulaciju kroz povezanost, a ne kroz kontrolu.

Foto: Shuterstock

Opiru se odgovornosti

Dete koje odbija da sređuje stvari, izbegava da radi domaći zadatak ili lako odustaje od obaveza nije lenjo. 

Možda se radi o tome da je dete bilo prezaštićeno ili da su ga roditelji terali da bude nezavisno pre nego što je bilo spremno za to.

Savet za roditelje: 

Ponudite im saradnju u poslovima primerenima njihovim uzrastima. Kuvajte zajedno ili rešavajte neke probleme kao tim. Uvek treba proslaviti njihov trud, a ne samo rezultate. Kada se deca osećaju sposobno i kad znaju da imaju podršku, odgovornost će doći sama od sebe.

Foto: Shuterstock

 

Nedostaje im zahvalnost

Kada se dete ponaša nezahvalno ili je uznemireno zato što nije dobilo ono što želi, to često nije zato što misli da ima pravo na to ili se oseća povlašćeno.

To može da znači da dete ne oseća povezanost sa roditeljima i da ima osećaj da ga niko ne čuje.

 Kada deca dobijaju igračke, poslastice ili nagrade umesto emocionalne povezanosti, oni tada ne mogu da cene ono što je istinski važno.

Savet za roditelje: 

Uključite svoje dete u značajne aktivnosti, kao što je pomoć u kuvanju obroka, pravljenje čestitki ili deljenje važnih porodičnih trenutaka. Zahvalite im se na tome.

Kad deca osete da pripadaju, doprinose i da su cenjena, oni to cene, prenosi Cnbc. 

Ostavite komentar

Pravila komentarisanja:

Komentare objavljujemo prema vremenu njihovog pristizanja. Prednost u objavljivanju komentara imaće registrovani korisnici. Molimo Vas da ne pišete komentare velikim slovima, kao i da vodite računa o pravopisu.

Redakcija Informer.rs zadržava pravo izbora, brisanja komentara, ili modifikacije komentara koji će biti objavljeni. Prema Zakonu o informisanju zabranjeno je objavljivanje svih sadržaja koji podstiču diskriminaciju, mržnju ili nasilje protiv lica ili grupe lica zbog njihovog pripadanja ili nepripadanja određenoj rasi, veri, naciji, etničkoj grupi, polu ili zbog njihovog seksualnog opredeljenja.

Nećemo objavljivati komentare koji sadrže govor mržnje, psovke i uvrede. Sadržaj objavljenih komentara ne predstavlja stavove redakcije Informera ili portala Informer.rs, već isključivo stavove autora komentara.

Sugestije ili primedbe možete da šaljete na redakcija@informer.rs.